Latest / Realno sa Dritom Haziraj / #014 – Tamara Peklic: Izmedju "ovdje" i "tamo" – o zivotu koji oblikuju dvije kulture

Transcript

#014 – Tamara Peklic: Izmedju "ovdje" i "tamo" – o zivotu koji oblikuju dvije kulture · Realno sa Dritom Haziraj

• 0:00
  SPEAKER_03: Iskreno svi mi imamo taj Balkanski identitet i mislim da je glavna karakteristika identiteta je inat.
• 0:08
  SPEAKER_03: A s druge strane, Balkanski identitet bi bio ta neka opuštenost za razliku od drugih zemalja, ta nekakav stav u toj opuštenosti i biti onako opušten, ali opet imati nekakav umf u sebi.
• 0:23
  SPEAKER_03: Bosanci su puno opušteniji od Hrvata.
• 0:27
  SPEAKER_03: Hrvati su više, pogotovo iz Zagreba, ono sve nafinjaka znaju raditi.
• 0:32
  SPEAKER_03: Dok Bosanac će doslovno već sve.
• 0:37
  SPEAKER_03: Bosanci se više drže, više se drže zajedno od Hrvata iskreno.
• 0:42
  SPEAKER_03: Prva stvar mi smo svi slaveni i puno ljudi izvan naših država ti ako kažeš, ne znam, tipa Bosna ili ako kažeš, ne znam, Hrvatska ili Srbija nit ne zna.
• 0:53
  SPEAKER_03: Američki stanje propaganda i marketing koji Amerikanci rade već ako dugo i to Amerikanci znaju i kad tu dođe oni o tome dosta pričaju.
• 1:01
  SPEAKER_03: Ti dolaziš u zemlju u kojoj ti ne znaš pravila igre, ne znaš kako komunicirati, ne znaš uopće kako ti ljudi gledaju.
• 1:10
  SPEAKER_03: Sve što znaš, je od doma.
• 1:12
  SPEAKER_03: I sad to od doma više ne igra igru.
• 1:15
  SPEAKER_03: Znači, da moraju raditi na tome da se druže sa ljudima koji su iz te kulture, a ne samo sa svojima.
• 1:24
  SPEAKER_03: I to je najveća greška koju naši ljudi rade jer oni traže posanci traže bosance Hrvate, Hrvati traže bosance iz Srbe i Srbi traže bosance i Hrvate, onda se svi mi zajedno družimo.
• 1:38
  SPEAKER_03: Nemoj to raditi.
• 1:39
  SPEAKER_03: To je moj najveći savjet.
• 1:40
  SPEAKER_03: Jer ti kada to radiš, ti ne učiš ništa u kulturi u kojoj jesmi.
• 1:44
  SPEAKER_03: Bilo je momenata u mom životu gdje više nisam znala tko sam, otkuda sam, gdje pripadam i ono izgubiš ta nekakav identitet.
• 1:55
  SPEAKER_03: I jako puno ljudi dođe do te neke faze gdje se pogledaju gledalo i kaže tko sam, kaj sam, di sam.
• 2:02
  SPEAKER_03: Kome pripadam, kako tamo pripadam, nitam tamo, nitam nigdje ne pripadam.
• 2:09
  SPEAKER_03: To je ta granica.
• 2:10
  SPEAKER_03: Kada se počneš to pitati, to znači da gubiš sebe.
• 2:15
  SPEAKER_03: Mi pričamo na jeziku koji nije naš.
• 2:17
  SPEAKER_03: I to je vrlo teško se izražavati na jeziku koji nije tvoj.
• 2:20
  SPEAKER_03: Svi imamo taj.
• 2:22
  SPEAKER_03: Nazala bi te kretenom ali ne postoji engleska riječ da krete.
• 2:32
  SPEAKER_01: Dobrodošli u realno satritom hazira.
• 2:36
  SPEAKER_01: Komunikacija i temelj svih odnosa.
• 2:38
  SPEAKER_01: Od partnerstva i porodice do prijateljstva i poslovne suradnje.
• 2:43
  SPEAKER_01: Način na koji govorimo i slušamo druge određuje kvalitet naših odnosa više nego same riječi koje izgovaramo.
• 2:52
  SPEAKER_01: Prijedlog komunicirajmo uz šolicu kafe uz preporuku da to bude vispakova zlatna djeza.
• 3:06
  SPEAKER_01: Moje gošje danas je poduzetnica, edukatorica i stručnjakinja za međukulturalnu komunikaciju.
• 3:14
  SPEAKER_01: Hrvatsko-balkanskog je porijekla i zagreba se preselila u Sjedinjene države.
• 3:20
  SPEAKER_01: Danas živi i radi u ajovi.
• 3:23
  SPEAKER_01: Svoj rad temelji na iskustvu života između različitih kultura te tako pomaže imigrantima, međunarodnim studentima i profesionalcima da se lakše prilagođe novoj sredini bez gubitka vlastitog identiteta.
• 3:38
  SPEAKER_01: Dobrodošli danas želim tamari Peklić.
• 3:42
  SPEAKER_01: Hvala na gostovanju u podcastu realno.
• 3:45
  SPEAKER_01: Neva na čemu.
• 3:46
  SPEAKER_01: Bog bog.
• 3:47
  SPEAKER_01: Bog bog.
• 3:48
  SPEAKER_01: Drago mi je zaista danas imate ovdje.
• 3:51
  SPEAKER_01: Ja imam toliko pitanja da ne znamo dakle početi, obzirom da sve ono što pratim da ti radiš me zaista fascinira.
• 3:59
  SPEAKER_01: Hvala.
• 4:00
  SPEAKER_01: Ajmo prvo o Balkanskom identitetu, o Balkanskom mindsetu.
• 4:07
  SPEAKER_01: Imamo li mi to i kako ga ti objašnjaš.
• 4:11
  SPEAKER_03: Imamo svi iako Hrvati onako malo priznaju da se dio toga malo ne žele biti dio toga.
• 4:18
  SPEAKER_03: Ja znam uvijek značno Googleš koja je karta Balkana onda Hrvatska pol neka cijela, nekad ništa započeni.
• 4:26
  SPEAKER_03: Ali ja sam iskreno svim imamo taj Balkanski identitet i mislim da je glavna karakteristika identiteta je inad.
• 4:38
  SPEAKER_03: Mislim da to svi imamo.
• 4:41
  SPEAKER_03: Sve tri države i cijeli Balkan se drže toga.
• 4:44
  SPEAKER_03: Mislim da nigdje to u životu nisam vidjela kako mi to radimo.
• 4:48
  SPEAKER_03: A s druge strane, Balkanski identitet bi bio ta neka opuštenost za razliku od drugih zemalja, to nekakav stav u toj opuštenosti i biti onako opušten, ali opet imati nekakav umf u sebi.
• 5:05
  SPEAKER_03: Vrlo teško zaobjasniti Balkanski identitet zato što je ponekad taj nekav oksimoron.
• 5:10
  SPEAKER_03: Kao mi smo opušteni, a opet imamo umf.
• 5:13
  SPEAKER_03: Mi nismo prupačni, a opet izgledamo kao da nam ne možeš prići, ali kad nam pričeš, smo užno srdačni.
• 5:22
  SPEAKER_03: I sada mislim da taj neki oksimoron kao drži.
• 5:26
  SPEAKER_03: Ne volimo pričati o emocijama, a opet imamo puno emocija koje izražavamo.
• 5:31
  SPEAKER_03: Tako da to je taj neki balkanski identitet meni.
• 5:36
  SPEAKER_01: Ali kad kažeš inat, jesi li mogla zaključiti odakle to dolazi otkud nam to.
• 5:42
  SPEAKER_03: Pa normalno Turci.
• 5:45
  SPEAKER_03: Znači, što je najsmišnije imala sam ove reu o inatu i sad svi su znali da je iz Turske.
• 5:52
  SPEAKER_03: Ali Turci su se svađali sa ljudima iz gdje je bilo, iz Maroka i ovih djelova da, arapska riječ da tamo dolazi inat.
• 6:01
  SPEAKER_03: To je došlo do Turske, iz Turske je došlo do bokara.
• 6:03
  SPEAKER_03: Ono se svi svađali i ja sam se svijala.
• 6:08
  SPEAKER_01: A zašto sam još primijetila?
• 6:09
  SPEAKER_01: U tvojim postavima zapravo ti više govori o slavik identitetu i slavik kulturi.
• 6:16
  SPEAKER_01: Zašto objasni nam to?
• 6:17
  SPEAKER_03: E puno ljudi to ne razumije.
• 6:19
  SPEAKER_03: Iz razloga zato što prva stvar mi smo svi slaveni.
• 6:23
  SPEAKER_03: Znači, svi pričamo to neki slavinski jezik.
• 6:26
  SPEAKER_03: I puno ljudi izvan naših država ti ako kažeš, ne znam, ti Bosna ili ako kažeš, ne znam, Hrvatska ili Srbija nit ne zna.
• 6:35
  SPEAKER_03: Oni nas ne znaju, moramo biti svjesni toga.
• 6:38
  SPEAKER_03: Možda znaju Hrvatsku malo više zbog obale, ali oni uopće ne znaju gdje smo kosmoš šta smo niti to zanima.
• 6:45
  SPEAKER_03: Znači, kada staviš slavena to sve, onda je ta identitet nekako oni svi prepoznaju izvan naših krajeva ili kada kažeš Balkan.
• 6:55
  SPEAKER_03: Onda oni to nekako povezuju na naše krajeve, ne znaju točno gdje je, ali znaju identificirati.
• 7:01
  SPEAKER_03: I kada izađeš, na primjer, kao što sam ja iz tih naših država i preseliš se van, vidiš da postoji taj slavenski identitet i da se bolje slaži sa ljudima iz Ukrajine, iz Bugarske, iz Poljske, iz Češke.
• 7:18
  SPEAKER_03: Slažiš se sa njima kao sa svojima.
• 7:20
  SPEAKER_03: Primijetiš se zapravo svi mi imamo te nekakve osnove jednake i onda normalno svaka zemlja ima nešto.
• 7:30
  SPEAKER_01: Ovo dugo želim nekog pitati.
• 7:32
  SPEAKER_01: Mislim da si ti prava osoba za to.
• 7:34
  SPEAKER_01: Postoji li zapravo geografski identitet?
• 7:36
  SPEAKER_01: Ja strogo vjerujem u to da smo mi tako geografski.
• 7:42
  SPEAKER_01: Dakle, dolazimo i šta nam je background.
• 7:45
  SPEAKER_03: Tako je tako.
• 7:46
  SPEAKER_03: Postoji geografski identitet, postoji identitet povezan sa jezikom, postoji identitet koji se mijenja kada se seliš sve to postoji.
• 7:59
  SPEAKER_03: Tako da se slažem, da.
• 8:01
  SPEAKER_03: Postoji geografski da.
• 8:02
  SPEAKER_01: E sad, nešto o što je aktualno za ove dane sedmice u kojima živimo mi u Americi ti sa svojom Hrvatskom, ja sa svojom bosnom na svjetskom prvenstvu.
• 8:14
  SPEAKER_01: Vidjela sam post u kojem ovo svjetsko prvenstvo zapravo nazivaš fenomenom kulturne i međukulturne razmjene, objasni nam svoj stav ono što se dešava.
• 8:28
  SPEAKER_01: Da kažemo slušateljima i gledateljima da ovo snimamo zapravo u trenutku kad je potvrđeno da će Bosni i Hercegovina igrati sa Amerikom u srijedu Bosni.
• 8:38
  SPEAKER_03: Mi smo svi sretni za Bosnu.
• 8:41
  SPEAKER_03: Svi veselimo se Bosni, svi o tome pričavo i svi navijamo za Bosnu i to je jako lijepo za vidjeti.
• 8:48
  SPEAKER_03: Ali, zašto zove to međukulturalnim nekakvih fenomenom iz razloga zato što kada gledamo te navijače, svatko se ponaša kako se ponaša u svojoj kulturi.
• 9:03
  SPEAKER_03: Svaki svako dolazi sa svojom kulturam.
• 9:06
  SPEAKER_03: Znači, škoti kad su došli, oni su toliko pive popili u Bostonu da Boston nije mogao to pive imati.
• 9:14
  SPEAKER_03: Oni su doslovno ostali bez pive.
• 9:16
  SPEAKER_03: Bosanci su poznati po tom da su vrlo puni srca i svega onda to vidiš tamo na cestama, vidiš na stadionu.
• 9:25
  SPEAKER_03: Onda na stadionu vidiš ne znam, engleze, englezi su uopće upoznati po tome da su bezobrazni prema drugima, i onda kad su igrali sa Hrvatskom, si mogao to vidjeti, tako.
• 9:36
  SPEAKER_03: Zato to zove međukulturalnim nekakvih fenomenom, zato što možeš vidjeti svaku kulturu po ponašanju.
• 9:44
  SPEAKER_03: Kako znači ti navijači navijaju, kako se ponašaju tim drugim zemljama, kako se odnose prema ljudima i prema sebi.
• 9:53
  SPEAKER_03: Ti međuljudski odnosi, na primjer, japanci čiste stadione.
• 9:58
  SPEAKER_03: To čisti od nas iz Europe starione.
• 10:00
  SPEAKER_03: Ali Japanci će to raditi jer to je normalno njihova kultura.
• 10:04
  SPEAKER_03: Norvežani navijaju sa njihovim kao da veslaju.
• 10:10
  SPEAKER_03: Oni su poznati po veslačima i veselju i svemu tome.
• 10:16
  SPEAKER_03: Možeš doslovno vidjeti svaku kulturu kako se ponaša.
• 10:20
  SPEAKER_01: Osvrmi se još malo na Bosance.
• 10:22
  SPEAKER_01: Jer mene se čini da ja ne znam koliko godina ili decenija ništa Bosance i Hercegovice nije obradovalo, ujedinilo, poslalo na ulice da slave kao što slave.
• 10:36
  SPEAKER_01: Dakle, to dolazi osim naravno ponosa da smo.
• 10:40
  SPEAKER_01: Ali bili smo u svjetskom prvenstvu i 2014.
• 10:43
  SPEAKER_01: Znači, odakli sve ovo dolazi po tebi.
• 10:46
  SPEAKER_01: Zašto ovo se dokazo?
• 10:48
  SPEAKER_01: Šta ćemo raditi sad kad američki bosanci i hercegovci budu igrali sa zemlom u kojoj su također neko koju ali pripadaju.
• 11:00
  SPEAKER_01: Mislim da budu navijali za bosku.
• 11:02
  SPEAKER_03: Sor je Amerika.
• 11:05
  SPEAKER_03: Pa ja mislim da je razlog zašto je ovo toliko veliko za ljude prijeklom iz Bosne.
• 11:11
  SPEAKER_03: Prva stvar, Amerika ima najveći postotak bosanaca.
• 11:15
  SPEAKER_03: Više negdje druge.
• 11:17
  SPEAKER_03: Druga stvar, ipak je ovo Amerika, tu su ogromni brojevi dolaze u pitanje.
• 11:22
  SPEAKER_03: A treća stvar, ja mislim da taj nekakav ponos tu izlazi, zato što toliko bosanaca ima u toj Americi i napokon mogu dokazati na svjetskom prvenstvu koji su šta su i gdje su u tim ogromnim brojevima.
• 11:38
  SPEAKER_03: Jer, na svjetsko prvenstvo dvije tisuće bilo sad se ne sjećam gdje je bilo u kojoj zemlji.
• 11:44
  SPEAKER_03: Puno bosanaca, naprimjer koji živi u Americi što je najveći broj ne može tamo ići zbog novaca.
• 11:50
  SPEAKER_03: Sad je u Americi na teritoriju gdje ih ima najviše, onda će to sponosom pokazati normalno u brojevima koliko ih je tu i vidimo po svim medijima da svi snimaju bosane i svi ne mogu vjerovati koliko bosanac zapravo ima u Americi.
• 12:07
  SPEAKER_01: Ja moram iskoristiti ovu priliku da se doteknem onoga što se rekla veliko srce i s druge strane ove postove gdje god su, znači, naši navijači, to svi znamo danas, gledajući postove da zlatna dževa dijeli besplatno kau.
• 12:23
  SPEAKER_01: Ja vidim amerikance oduševljava.
• 12:25
  SPEAKER_01: Ja ću to dodat samo iz razloga zato što smo zoriš ovaj podka želim im zahvaliti.
• 12:29
  SPEAKER_01: Odlična ideja da se predstavvi odlična ideja nasja.
• 12:32
  SPEAKER_03: Moj muš koji obožava tursku kau.
• 12:36
  SPEAKER_03: On kad je vidio zlatnu dževu, on je rekao moramo ići na tursku kau.
• 12:42
  SPEAKER_03: Umro je svjeha rekao je to.
• 12:44
  SPEAKER_03: Moje muž jako puno radi sa bosancima, tako da on ima veliko iskustva s bosancima.
• 12:49
  SPEAKER_03: I on kad je vidio zlatnu djezvu, on je poludio od sreće, on je rekao, jojo moramo ići tamo ja bi malo turski kave.
• 12:56
  SPEAKER_01: A ovdje po menemo nije hrvat, nije Amerikanac.
• 13:00
  SPEAKER_03: Kinez iz malezija tako da.
• 13:02
  SPEAKER_01: Kija se nađe ste tamo.
• 13:05
  SPEAKER_01: Na internet.
• 13:09
  SPEAKER_01: A kako je ta kulturna komunikacija, međukomunikacija funkcionit će.
• 13:15
  SPEAKER_03: A iskreno bolje nego s Amerikan da budem iskrena, zato što Kinezi, znači kinezi sami po sebi imaju jako puno te osnove kulture kao mi.
• 13:25
  SPEAKER_03: Vrlo su stara kultura kao mi.
• 13:28
  SPEAKER_03: Imaju neke obiteljske odnose koji su identični, znači kako odgajati djecu, kako školovati djecu, akademski gdje trebaju biti i sve te neke stvari su identične.
• 13:42
  SPEAKER_03: Znači, kada imaš taj tu nekakvu osnovnu identičnu, sve ostalo normalno je različito, ali barem se razumiješ na tim nekakvim osnovama.
• 13:51
  SPEAKER_03: Tako da je to jako puno ljudi iznenaditi kad kaže da su kinezi nama slični, nego Amerikanci on svi se uzbudaju.
• 14:01
  SPEAKER_03: Onda kad zapravo počne objašnjavati te njihove kulturološke sličnosti nama, oni ne mogu vjerovati jer ne znaju.
• 14:09
  SPEAKER_03: Tako da je to vrlo zanimljivo da primjer, Amerikanci nemaju kulturološki da kada dolaze u posjedu osobi da donesu poklon.
• 14:17
  SPEAKER_03: Mi imamo i Kinezi imaju.
• 14:21
  SPEAKER_03: To su te neke sitnice koje su vrlo kulturološki bitne, a identične.
• 14:27
  SPEAKER_03: Tako da.
• 14:29
  SPEAKER_01: Znači da ti je puno lakše nego nekog ubiđivati tamo nešto kupiti kad ne idemo.
• 14:35
  SPEAKER_01: Ne moram razmišljati.
• 14:37
  SPEAKER_01: Ja znam iz iskustva kao Amerikanci da a go i ono to ako zašto?
• 14:41
  SPEAKER_03: Da pitaju onma zašto?
• 14:44
  SPEAKER_03: A za keby, da ti tam siš?
• 14:48
  SPEAKER_03: Ne znam kada ti objasnim samo napraviš da ti kažem.
• 14:52
  SPEAKER_03: I to je to.
• 14:54
  SPEAKER_01: Ajmo u ovom dijelu sada razgovarati o tamarima onda će imati jako puno zanimljivih tema.
• 14:59
  SPEAKER_01: Ja imam tolanja, kao što rečete, da ne znam, ne znam dakle početi, jer znam da možemo iskoristiti tvoiskvo, tvo znanje.
• 15:07
  SPEAKER_01: Tamar, otkud prvo ti u Americi?
• 15:12
  SPEAKER_03: Znači, ja sam došla u Ameriku pri 15 godina.
• 15:16
  SPEAKER_03: Znači imala sam 26.
• 15:18
  SPEAKER_03: 26 godina sam imala i došao sam u Ameriku jer sam se udala za amerikanca.
• 15:26
  SPEAKER_03: Zršila sam magisteri u tekstilno-tehnološkom fakultetu inženjerstvo.
• 15:36
  SPEAKER_03: I ovako onako sam se odlučila preseliti iz Hrvatske jer 2011 u Hrvatskoj iskreno nije bilo puno poslova.
• 15:44
  SPEAKER_03: Hrvatska nije baš puno imala za nas mlade i odlučila sam, ok, ili ću ići u Englesku, ili ću ići u Italiju.
• 15:51
  SPEAKER_03: Amerika doslovno nije bio moj izbor.
• 15:55
  SPEAKER_03: I uglavnom, onda sam upoznala Amerikanca, zaprosio, rekao sam aj ok, sam u Ameriku.
• 16:05
  SPEAKER_03: I u Americi to je sad druga priča i ovoga kočemo pričati.
• 16:10
  SPEAKER_03: I sad u Americi sam već 15 godina.
• 16:13
  SPEAKER_03: Znači u braka sam bila 10 godina s Amerikancem i živjela s Amerikancima.
• 16:19
  SPEAKER_03: Imam sina koji ima 11 godina, zove se Kiran.
• 16:24
  SPEAKER_03: I onda sam se rasala i preudala i sad sam skoro 6 godina sa sadašnjim mužem.
• 16:32
  SPEAKER_01: Sada, došlo si u Ameriku.
• 16:34
  SPEAKER_01: Imala si želju da izađ iz Zagreba i Hrvatske.
• 16:39
  SPEAKER_01: Ali, šok imali ga.
• 16:42
  SPEAKER_03: Oima ih previše šokova.
• 16:45
  SPEAKER_03: Znači, prva stvar bio je šok.
• 16:47
  SPEAKER_03: Kada sletiš u Ameriku dođeš.
• 16:53
  SPEAKER_03: Zato što sve od Američka, što znaš iz hollywoodskih filmova.
• 16:58
  SPEAKER_03: I onda sletiš i sad ne znam, prvih šest mjeseci, mediani mjesec, upoznavaš sve, vidiš sve super, sve zapet.
• 17:07
  SPEAKER_03: I onda nakon šest mjeseci dođeš i kažeš, moram posao naći i shatiš da Amerikanci ne zapošljavaju imigranate.
• 17:16
  SPEAKER_03: Znači, ne želim reći sve imigrante, većinu imigranata.
• 17:20
  SPEAKER_03: Ja mislim da jedini posao gdje su imigranti općenito prihvaćeni je onaj IT, znači kompjuteri i to sve.
• 17:28
  SPEAKER_03: Ovo sve ostalo imigranti imaju strašno velikih problema.
• 17:35
  SPEAKER_03: I shvatila sam ne samo da ne mogu naći posao sa magisterijem, ne mogu naći posao uopće.
• 17:44
  SPEAKER_03: Znači uopće nisam ga naći posao.
• 17:46
  SPEAKER_03: Onda sam počela raditi u kafićima.
• 17:48
  SPEAKER_03: Pa sam radila sve ono znači što kod njih radi osoba sa srednjom školom ili osoba koja nema dovoljno obrazovanja.
• 17:56
  SPEAKER_03: I tako da sam radila u kafiću sam radila ne znam, godinu i nešto.
• 18:01
  SPEAKER_03: Onda sam počela sam raditi u specijalnoj edukaciji kao onaj asistent, znači sa djecom sa specijalnim potrebama.
• 18:09
  SPEAKER_03: I tu sam radila, ja mislim pet godina ili tako nešto i prihvatila sam taj posao jer u Americi zdravstveno osiguranje je preskupo, znači, zakupiti pa moraš poslovno ga imati.
• 18:22
  SPEAKER_03: I onda sam i zatrudnila.
• 18:25
  SPEAKER_03: I kada sam rodila sina, odlučila sam znašta, poludila sam i rekao sam, sad je kraj, sad inad se uključio.
• 18:32
  SPEAKER_03: Rekla sad moram nešto.
• 18:33
  SPEAKER_03: Našem trebaš lovu, trebaš novce.
• 18:36
  SPEAKER_03: I uglavnom je otišla sam natrag na fakultet sa sinom koji ima 18 mjeseci, znači bio je godinu i pol stara.
• 18:44
  SPEAKER_03: I otišla sam natrag na fakultet za učiteljicu likovnog.
• 18:49
  SPEAKER_03: I završila sam taj fakultet tako godinu dana.
• 18:53
  SPEAKER_03: I to sam radila sam puno radno vrijeme, imala sam djecu od godinu i pol.
• 18:57
  SPEAKER_03: I na večer od devet na večer do, ja mislim da je jedana sam išla na fakultet napredavanja.
• 19:05
  SPEAKER_03: I onda sam radila te zadaće i to sve.
• 19:07
  SPEAKER_03: Ona sam završila dobila sam diplomu za ono što zovu Art Education.
• 19:16
  SPEAKER_03: I dobila sam posao odmah u srednjoj školi i predavala sam jako dugo u srednjoj školi, znači kao učiteljice.
• 19:24
  SPEAKER_01: Znači, edukovan imigrant nije imao problema.
• 19:27
  SPEAKER_01: Da li je to što mi završimo u škole jedino kako se mi dokažemo.
• 19:31
  SPEAKER_01: Ili si ti naučila ove trikove kako komunicirati s Amerikancima i dodati šansi.
• 19:37
  SPEAKER_03: Mislim da je više nekad je kombinacija dvvoje, ali većinom je nema njima.
• 19:46
  SPEAKER_03: Znači, možeš imati šest diploma u Americi.
• 19:50
  SPEAKER_03: Ali ti ako s njima ne znaš komunicirati, niko te neće zaposliti.
• 19:53
  SPEAKER_03: Nažalost, na intervjuu dođe na intervju i pitajte pitanja.
• 19:58
  SPEAKER_03: I ti ako odgovaraš kao Europljanin, oni će automatski reći ne, tvoj komunikacija su katastrofa.
• 20:04
  SPEAKER_03: I neće te zapošljavati.
• 20:05
  SPEAKER_03: Znači, toliko priča sam čula u vezi toga da je to prestrašno uopće zaslušati.
• 20:11
  SPEAKER_03: Govorimo o vrlo obrazovanim ljudima.
• 20:14
  SPEAKER_03: Mi govorimo čak i ljudima sa doktoratima koji ne mogu naći posao u intervju zato što ne znaju komunicirati kao Amerikanci.
• 20:22
  SPEAKER_03: I Amerikanci su vrlo strogi što se tiče po tome pitanju.
• 20:26
  SPEAKER_01: Moramo te ovdje pitati šta je onda rješenje.
• 20:28
  SPEAKER_01: Šta je to gdje griješimo i šta je to što trebamo raditi.
• 20:32
  SPEAKER_03: Znači, mi dolazimo iz kultura koje imaju to se zove direktna komunikacija.
• 20:37
  SPEAKER_03: Znači, što nam je na umu, to nam je na drumu kak mi kažemo.
• 20:42
  SPEAKER_03: Mi smo jako ponosni na svemu tome.
• 20:45
  SPEAKER_03: A Amerikanci su indirektna komunikacija.
• 20:48
  SPEAKER_03: Znači, tu nećemo kaže, kad pričamo u Americi, nećemo pričati o New Yorku jer New York je totalno druga priča.
• 20:56
  SPEAKER_03: New York je više direktna komunikacija jer ima strašno puno Europe na tamo.
• 21:01
  SPEAKER_03: Uglavnom, što se tiče ostatka Amerike, oni su jako indirektni, oni su jako pasivno agresivna komunikacija, sve između redaka.
• 21:09
  SPEAKER_03: Boje se znači tih nekakvih napetosti između dvojega dokuniciraju i oni će sve napraviti samo da se to ne događa.
• 21:18
  SPEAKER_03: I nama je to vrlo teško zasvatiti.
• 21:21
  SPEAKER_03: Dat ću jedan primjer.
• 21:22
  SPEAKER_03: Kada ti naprimjer šef kaže, dođe i kaže: Hej, ovo si super napravio, ali ovo je katastrofa, ali sve u svemu je super.
• 21:33
  SPEAKER_03: Znači, naši ljudi će to slušati i reći, pa onda nije tako loše.
• 21:36
  SPEAKER_03: Ali ako znaš imeričku komunikaciju, ovo će šmaknuti.
• 21:40
  SPEAKER_03: Ovo će šmaknuti, oni to zovu sandwich method.
• 21:43
  SPEAKER_03: Ovo maknaš što makna, znači on ti zapravo govori sredina on što ti želi reći i želite reći da zapravo ne radiš dobro.
• 21:50
  SPEAKER_03: Ali davaju to pozitivno pozitivno, da ti daju negativno, znači da napravite neki buffer, da napravite nekakav sandwich that ne poluš.
• 22:01
  SPEAKER_03: I to je nama vrlo teško za shvatati da netko radi na tom sistemu da će raditi te nekakve pozitive oko negative da doći do nekakvog.
• 22:13
  SPEAKER_03: Ne znam da ti kaže nešto.
• 22:14
  SPEAKER_03: To je vrlo teško.
• 22:15
  SPEAKER_03: Jer naprimjer, mi bi došli i doslovno rekli Hej, brojevi kaže ovo, molim te napraviti i otišli.
• 22:22
  SPEAKER_03: Amerikanci će to odmah nazvati agresivnim u dveconde, reći će njihovom onom kako to nas zovu ono HR department.
• 22:33
  SPEAKER_03: Onda ćete se žaliti, onda ćete staviti tolta sam to vidjela.
• 22:37
  SPEAKER_03: Onda stavljaju nas imigrante na treninge komunikacije jer smo preagresivni i tako.
• 22:45
  SPEAKER_01: Meni je dugo trebalo da razumijem suštinu vrlo ljubaznog pisma kako sve počinje sa komplimentima kako je sve lijepo na početku prvih četiri pet rečenica i na kraju sam skontala sprem se za ono što slijedi.
• 23:02
  SPEAKER_01: Jer otprilike da objasnim onima koji nisu se imali priliku susresti s nečim takvim.
• 23:09
  SPEAKER_01: Ja od divan resimes, divna si krasna, mi ti želimo tako puno uspjeha.
• 23:15
  SPEAKER_01: Ti ovo radiš na odličan način, ali nisi dobar fit za našu kompanju.
• 23:20
  SPEAKER_01: To bi bilo, ja mislim.
• 23:22
  SPEAKER_03: To je dobar opis, dobar opis.
• 23:25
  SPEAKER_03: Kako ni to rade.
• 23:26
  SPEAKER_03: Da dobiš email i čitaš i ne vjeruješ.
• 23:29
  SPEAKER_03: Opa, ima i dobro mišljenje.
• 23:32
  SPEAKER_03: Wau, ne da doćiš do kraja, ali nismo te prihvatili nisi dobar fit.
• 23:38
  SPEAKER_03: Moje mišljenje kad sam dobivala takve imale, bilo ne razumijem.
• 23:44
  SPEAKER_03: Ako me toliko hvališči na kraju kažeš nisam dobar fit.
• 23:48
  SPEAKER_03: Onaj ostaneš šokiran i košare na vrata, gledaš i što ti nije jasno.
• 23:57
  SPEAKER_03: Tako da super je.
• 24:00
  SPEAKER_01: Jesi li svi ti šokovi zapravo bili razlog da ti kreneš u ovom pravcu edukacije, komunikacije.
• 24:10
  SPEAKER_03: Da, ne, ima tu puno.
• 24:14
  SPEAKER_03: Znači, sa svojim modnim dizajnom.
• 24:16
  SPEAKER_03: Ja sam jako puno učila kulturama sa tim sa inženjerstvom u modi, jer ti učiš ono povijesno, ne samo u Hrvatskoj, ti učiš o svijetu.
• 24:26
  SPEAKER_03: I mene uvijek zanimalo te nekakve povijesne kako kultura utječe, znači na odjeću, kako utječe na ljudska razmišljanja, ljudska ponašanja i sve.
• 24:35
  SPEAKER_03: Znači, to je već odavno bilo.
• 24:37
  SPEAKER_03: Onda kad sam tu došla, znaš on kako se moraš prilagoditi, moraš učiti, moraš ovo, moraš ono.
• 24:44
  SPEAKER_03: I kad sam počela raditi u školi, znači, ja sam radila u školi gdje je bilo preko 3000 studenta.
• 24:51
  SPEAKER_03: Znači, ja sam imala oko 180 studenata po semestru.
• 24:55
  SPEAKER_03: To je nama nezamislivo iz naših krajeva.
• 24:59
  SPEAKER_03: Znači, od tih 180 studenta oko 60 posto su ovisi o semestru ali od 40 do 60 posto znaju biti migranti.
• 25:08
  SPEAKER_03: Znači, ja bih imala u jednom razredu od 22 učenika, dvanaest je iz različitih kultura.
• 25:15
  SPEAKER_03: I onda ti počneš s njima komunicirati.
• 25:17
  SPEAKER_03: Amerikanci imaju jako puno, znači ti kada si učitelj oni imaju jako puno psihologije koje moraš proći i psihijatrije.
• 25:25
  SPEAKER_03: I na sve to moraš učiti u kulturama, oni imaju posebne treninge za kulture, komunikacije s kulturama i sve to.
• 25:32
  SPEAKER_03: Znači, učitelji kod njih su strašno, strašno educirani kako komunicirati u vezi svega toga.
• 25:37
  SPEAKER_03: Ti imaš i učenike koji dolaze sa nula engleskom.
• 25:40
  SPEAKER_03: Znači uopće ne pričaju engleski.
• 25:42
  SPEAKER_03: I ti njih moraš naučiti nešto što želiš reći.
• 25:46
  SPEAKER_03: I onda sam preko toga, sam strašno puno naučila o američkoj kulturi, strašno puno sam naučila o puno drugih kultura, jer je to kod nas toliko ne vidiš.
• 25:56
  SPEAKER_03: I jako puno obrazovanja sam dobila u svemu tome.
• 25:59
  SPEAKER_03: I jedan dan moj dođe i kaže: kaj se to ne staviš bez veze na Instagram.
• 26:06
  SPEAKER_03: Pošti pričati o tome, jer ovako onako ljude, ako tu već treniš, i kaže, počin staviti.
• 26:12
  SPEAKER_01: Priča meni, pričaš meni, stalno o tom.
• 26:15
  SPEAKER_03: Stalo je stalo o tome i on isto priča o tome jer je migrant.
• 26:20
  SPEAKER_03: Ali ja sam tu počela ljude trene.
• 26:23
  SPEAKER_03: Gdje ja živim.
• 26:24
  SPEAKER_03: I znači, on mi kažu, stavi to na internet.
• 26:27
  SPEAKER_03: Ti stvarno znaš dobro objasniti.
• 26:28
  SPEAKER_03: Učitelj si ljudi će to razumjeti, bit će super, ti znaš što znaš ono pojednostavni.
• 26:34
  SPEAKER_03: Ja rekao, ajde ok.
• 26:35
  SPEAKER_03: Ja stavim to na internet i to eksplodiralo i sad sam tu gdje sam.
• 26:40
  SPEAKER_01: Kako se danas zoveš?
• 26:41
  SPEAKER_01: Kako danas predstavljaš sebe zapravo.
• 26:44
  SPEAKER_03: Na engleskom bi bilo cross-cultural coach, na hrvatskom progujala sam.
• 26:51
  SPEAKER_03: Bi bilo međukulturni trener.
• 26:54
  SPEAKER_03: Tako, znači, to je ono koji trener između kultura.
• 26:59
  SPEAKER_03: Znači, ja pomažem osobama koje se sele u druge kulture i pomaže, znači, poslovno CEO, CFO ili nešto tako.
• 27:08
  SPEAKER_03: Znači, kad komuniciraju i rade ugovore sa koreancima ili to sve i onda njima pomažem.
• 27:15
  SPEAKER_03: Ili radim treninge u kompanijama za te multikulturološke razlike i obrazovanje ljudi o kulturama tako da se bolje slažu u tim multikulturnim kompanijama.
• 27:29
  SPEAKER_01: I je li to postoje tvoj full time?
• 27:31
  SPEAKER_01: Koliko zapravo si aktivna, kolika je potreba za tobom?
• 27:37
  SPEAKER_03: Veće nego što mogu ljudi zamisliti.
• 27:39
  SPEAKER_03: I vrlo je teško trenirati tako ljude zato što svi oni dolaze.
• 27:44
  SPEAKER_03: Znači, ne dolazi oni samo sa kultura.
• 27:47
  SPEAKER_03: Kultura je samo jedan dio priče.
• 27:48
  SPEAKER_03: Normalno imate neke svoje osobnosti, onda to dolazi, znači kako su odgojeni od doma.
• 27:55
  SPEAKER_03: I sad sve to dolazi u igru kako oni znači komuniciraju sa tim različitim kulturama.
• 27:59
  SPEAKER_03: I sad moj posao je znači da ja to sve cijeli, znači tu nekakvu osobu osvijestim o tome, ako ti radiš, ne znam, ovo, prebacit ćemo se na to.
• 28:16
  SPEAKER_03: Da više odgovarato oj kulturi tako trenirati osobu da posebane.
• 28:19
  SPEAKER_03: Znači, do sada jako puno ljudi zahtijeva to jer ne žele biti na mjestu gdje sam ja, da ti treba 15 godina da shatiš jednu kulturu ili da shatiš gdje živiš.
• 28:34
  SPEAKER_03: Jer doslovno ti treba oko toliko 10 do 15 godina da već naučiš tu kulturu.
• 28:39
  SPEAKER_03: Ja to pomažam ljudima.
• 28:41
  SPEAKER_03: Znači u šest tjedana.
• 28:44
  SPEAKER_03: Da već znaju gdje idu, da znaju komunicirati i dobivaju poslove i sve to.
• 28:49
  SPEAKER_03: Tako da oni vrlo, vrlo, vrlo tražimo, pogotovo sada kada imaš sve radiš, znači online oni se svi seljakaju po svuda.
• 28:59
  SPEAKER_01: Što je to što prvo i najviše savjetuješ našem ljude s našeg područja ako radiš s njima.
• 29:06
  SPEAKER_03: Ako s njima radim prva stvar kažem: makni se i svoje nekakve nešto što ti uglavi kaj je točno Amerika.
• 29:20
  SPEAKER_03: Amerika nije ono što mi zamišljamo.
• 29:24
  SPEAKER_03: Amerika je nešto posve drugačije.
• 29:29
  SPEAKER_03: Amerika je kultura koja je puno drugačija od jedne kulture na ovom svijetu jer oni su svoja neka kultura.
• 29:36
  SPEAKER_03: Oni su vrlo mlada kultura, oni imaju 250 godina normalno ako ne pričamo o tim onim indijancima i svemu tome.
• 29:45
  SPEAKER_03: Ako pričamo o Americi kao Americi 250 godina i oni su kultura koja je relativno nova i relativno svoja.
• 29:54
  SPEAKER_03: Ne možemo je uspoređivati sa niti jednom drugom kulturom osim sa Britancima.
• 29:59
  SPEAKER_03: Ja to zovem sa anglosaksonskim korijenima.
• 30:03
  SPEAKER_03: Tu imaju vrlo velike sličnosti, ali tu to staje.
• 30:06
  SPEAKER_03: I kao kultura su stvarno posebni.
• 30:08
  SPEAKER_03: I mi većinom koje dolazimo iz naših krajeva, imamo tu nekaku sliku Amerike da je Amerika san.
• 30:17
  SPEAKER_03: Amerika je Amerika.
• 30:19
  SPEAKER_03: I iskreno da kažem, slušateljima Amerika je sve suprotno toga.
• 30:24
  SPEAKER_03: Američki san je propaganda i marketing koji amerikanci rade već dugo i to amerikanci znaju i kad dođe on o tome dosta pričaju.
• 30:32
  SPEAKER_03: Američki san ne postoji.
• 30:34
  SPEAKER_03: Nažalost, to je sve izmišljotina i marketing.
• 30:38
  SPEAKER_03: Jer Amerikanci su doslovno majstori marketinga i to vidimo kako cijeli svijet njih gleda.
• 30:46
  SPEAKER_03: I to je ono što naši trebaju malo na zemlji se spustiti što se tiče te zemlje.
• 30:55
  SPEAKER_03: Ne svako tu ruži.
• 30:58
  SPEAKER_01: A šta uraditi da pomognu sebi.
• 31:04
  SPEAKER_01: Ovdje govorim samo da prođe taj prvi šok iako vezano za zaposlenje ili prlončavanje.
• 31:09
  SPEAKER_01: Kasnije će te pitati o asimilaciji o specifičnim situacijama.
• 31:13
  SPEAKER_01: Ovo je samo ono kad se šokiraju nakon što dođu.
• 31:16
  SPEAKER_01: Šta je to što ti kao koč savjetuješ.
• 31:19
  SPEAKER_03: Ja kažem, prihvati da će biti teško.
• 31:23
  SPEAKER_03: Biti imigrant je.
• 31:25
  SPEAKER_03: Ljudi ne znaju koliko teško.
• 31:28
  SPEAKER_03: To je nešto najteže što ćeš napraviti.
• 31:31
  SPEAKER_03: Jedna od najtežih stvari koje ćeš napraviti u životu iskreno, jer ti moraš prihvatiti da ti dolaziš u zemlju koja nije tvoja.
• 31:41
  SPEAKER_03: Ti dolaziš u zemlju u kojoj ti ne znaš pravila igre, ne znaš kako komunicirati, ne znaš uopće kako ti ljudi gledaju.
• 31:49
  SPEAKER_03: Sve što znaš je od doma.
• 31:52
  SPEAKER_03: I sad to od doma više ne igra igru.
• 31:56
  SPEAKER_03: Ja mislim da je najviše nešto na što se moraju promijeniti, što se moraju prihvatiti je da moraju raditi na tome da se druže sa ljudima koji su iz te kulture, a ne samo sa svojima.
• 32:15
  SPEAKER_03: To je najveća greška koju naši ljudi rade jer oni traže posanci traže bosance Hrvate, Hrvati traže bosance iz Srbe i Srbi traže bosance i Hrvate onda se svi mi zajedno družimo.
• 32:28
  SPEAKER_03: Nemoj to raditi.
• 32:30
  SPEAKER_03: To je moj najveći savjet.
• 32:31
  SPEAKER_03: Jer ti kada to radiš, ti ne učiš ništa u kulturi u kojoj jesi.
• 32:34
  SPEAKER_03: Tako je, imaj te prijatelje, ali pokušava cijelo vrijeme naći prijatelje sad uzimamo zaprimjer Ameriku, znači Amerikance.
• 32:42
  SPEAKER_03: Jer ti kada se družiš sa ljudima iz te kulture, znači tako ćeš i naučiti.
• 32:47
  SPEAKER_03: Vrlo lakše i vrlo ići će puno brže.
• 32:52
  SPEAKER_03: Jer bez toga nažalost nećeš puno naučiti.
• 32:57
  SPEAKER_03: Nažalost.
• 32:59
  SPEAKER_03: To je prvi korak je naći neke američke prijatelje.
• 33:02
  SPEAKER_01: Dotakli smo se tvojih prvih intervjua i razgovora za posao.
• 33:09
  SPEAKER_01: Jedna od stvari koje svi mi se iznenadimo kad dođemo ovdje zapravo stvarno notifikacija i nepriznavanje diplome.
• 33:17
  SPEAKER_01: Ti si prošla kroz, tako?
• 33:19
  SPEAKER_03: Tako je.
• 33:20
  SPEAKER_03: Ja sam čak i evo sad primjer za datu.
• 33:23
  SPEAKER_03: Znači, moja diploma je magisterištu, normalno je jako vrijedno otkuda mi dolazimo.
• 33:29
  SPEAKER_03: Amerikanci nisu prihvatili.
• 33:31
  SPEAKER_03: Ja sam platila, sad sam je sjeća 500 dolara Američkoj državi, da oni pregledaju mo diplomu i da ociene da li je ta diploma, znači ista kao i diploma iz Amerike.
• 33:46
  SPEAKER_03: I onda ako je, onda ti daju štabil na to i amerikanci to moraju prehvatiti.
• 33:51
  SPEAKER_03: Znači ja sam dobila štabil.
• 33:53
  SPEAKER_03: I sa štabiljem i sa Američkom državom, sa sve me da je moja diploma valja, nisu me htjeli zaposleti.
• 34:02
  SPEAKER_03: Znači, ja sam u Hrvatskoj imala i imala sam i životopis, znači nije da ništa nisam radila.
• 34:07
  SPEAKER_03: Oni su sve to mogli potvrditi.
• 34:09
  SPEAKER_03: Čak sam radila iz Amerikanca što je najsmježnije, i oni su uvijek sam dobivela isti odgovor.
• 34:15
  SPEAKER_03: Mi ne možemo ništa toga potvrditi.
• 34:17
  SPEAKER_03: Ovo nije diploma iz Amerike.
• 34:19
  SPEAKER_03: Znači, ako imaš što bilj američki, znači nema šanse.
• 34:23
  SPEAKER_03: Nema šanse.
• 34:25
  SPEAKER_03: Osim ako ne dolaziš da već zapošljavaju ili ako nisi kao nekakve computer science ili kako oni to vezu, IT ili nešto tako onda da većina ljudi te neće zaposliti.
• 34:39
  SPEAKER_01: A sad nakon petnaest godina iskustva, kako bi izgleda tvoji intervju da sa tom svojom diplomom tražiš posao u sektoru i šta bi uradila drugačije ili kako bi zapravo ajde ja ću ovo reći, trikirala Amerikance na poslovnom intervju.
• 34:55
  SPEAKER_03: Pa iskreno, zanemarila bi to da moja diploma njima ništa ne znači, ne bi me to toliko šokiralo.
• 35:02
  SPEAKER_03: Već bi dolazila bi, znači sa tim nekakvim znanjem, da to njima ništa ne znači.
• 35:07
  SPEAKER_03: I više bi radila na tome da prodajem sebe.
• 35:10
  SPEAKER_03: Nima je jako bitno intervju da ti znaš prodati sebe nego tvoje obrazovanje.
• 35:17
  SPEAKER_03: Tvoje obrazovanje, njima samo početak i moramo shvatiti da Amerikanci plaćaju za svoje diplome.
• 35:23
  SPEAKER_03: Znači, njihova diploma nije toliko vrijedna koliko su nama naše diplome u Europi vrijedne.
• 35:29
  SPEAKER_03: Kod njih je diploma samo, dobio si ulaz u intervju.
• 35:33
  SPEAKER_03: Sve ostalo na tebi da se prodaje.
• 35:35
  SPEAKER_03: Znači, ja bih više radila na tome da sebe prodajem i da o sebi puno pričam i o tome kako s njima komunicirati i to će mi dati više mogućnosti da me zapošljavaju nego to što ja imam magisteri.
• 35:49
  SPEAKER_01: Uve ono što se prošla, koliko se danas zaista Amerikanka?
• 35:53
  SPEAKER_03: Ne puno.
• 35:57
  SPEAKER_03: Moram prizati svi mi nakon 15 godina pokupimo nešto od Amerikanaca i shvatimo da neke stvari iz naše kulture treba malo mijenjati.
• 36:06
  SPEAKER_03: Ali mislim da sam se presela u Ameriku prestara.
• 36:09
  SPEAKER_03: Znači, 26 godina to teško zamijenjati.
• 36:13
  SPEAKER_03: Ali, ono što sam napravila, i to je ono što je moja priča.
• 36:18
  SPEAKER_03: Bilo je momenata u mom životu gdje više nisi znala tko sam, otkuda sam, gdje pripadam.
• 36:27
  SPEAKER_03: I ono izgubiš što nekakav identitet.
• 36:30
  SPEAKER_03: Jer ti kad dođe natrag u Hrvatsku, ti si neke stvari promijenio u vezi sebe na bolje da se razumijemo na bolje.
• 36:39
  SPEAKER_03: A neke stvari su ostale iste.
• 36:40
  SPEAKER_03: Znači, ti nisi više.
• 36:43
  SPEAKER_03: Ja sam ajmo reći 90% hrvat 10% amerikanaca.
• 36:46
  SPEAKER_03: Znači ja nisam 100 posto hrvat više.
• 36:48
  SPEAKER_03: Znači, odem u Hrvatsku u Zagreb, otkucam i kažem.
• 36:55
  SPEAKER_03: Pa nije baš tak.
• 36:57
  SPEAKER_03: Onda odem u Ameriku.
• 36:59
  SPEAKER_03: U Americi svi ti nisi amerikanac.
• 37:01
  SPEAKER_03: I onda zapravo nigdje ti ne pripadaš.
• 37:03
  SPEAKER_03: Počešati da zapravo tvoj identitet nije više ono što bi trebalo biti.
• 37:11
  SPEAKER_03: I ja sam imala tu jako puno problema, pogotovo kao žena i nakon što si majka izgubiš te intyna, sve to ide ta identitet.
• 37:21
  SPEAKER_03: Jako puno žena ima strašnog problema s tim identitetima.
• 37:25
  SPEAKER_03: Jer mi moramo shvatiti da žene u Americi, znači, ako su direktne kao naše žene, se automatski shvaćaju agresivne i Amerikanci ne vole agresivne žene u smislu ne da ne vole, nego njima je to preagresivno.
• 37:40
  SPEAKER_03: Ne znam kako to objasnim našima.
• 37:42
  SPEAKER_03: I onda te još diskriminiraju na svemu na svrhu toga, znači žene su duplo diskriminirane.
• 37:49
  SPEAKER_03: Mislim da je to ono što me jako puno promijenilo.
• 37:52
  SPEAKER_03: I nakon što sam izgubila te neke identitete, shvatila sam da je to sve idiotizam i prihvatila sam taj svoj hrvatski identitet više nego ikad i prihvatila sam da živim u amičkom identitetu i da zapravo ja nisam sebe promijenila toliko koliko sam mislila da sam se promijenila.
• 38:13
  SPEAKER_03: Više je bilo da sam se prilagodila svome okruženju i naučila da moje okruženje u nekim situacijama ja ne mogu kako mogu doma.
• 38:23
  SPEAKER_03: Više je to.
• 38:25
  SPEAKER_01: To je zapravo trek.
• 38:27
  SPEAKER_01: Između dva identiteta, pokušati sve prilagoditi.
• 38:30
  SPEAKER_01: Znati kako se prilagoditi, napraviti razliku.
• 38:34
  SPEAKER_01: To je jedno od onih ozbiljnih pitanja na koja ćemo također kasnije kad budemo davali savjete.
• 38:40
  SPEAKER_01: Ali više je na fan note u ovom dijelu vezano za tvoj život.
• 38:45
  SPEAKER_01: Ispričaj nam neki detalj zbog kojeg znaš da si možda više Amerikanka ili si u Americi prihvatila, a da si rekla nikad ne bi.
• 38:53
  SPEAKER_01: Ja znamjer.
• 38:55
  SPEAKER_01: Moje dvije snaha i buduća snaha.
• 38:59
  SPEAKER_01: Nijedna nije Amerikanka.
• 39:01
  SPEAKER_01: Snaha mi je rekla: ako me ikad vidiš da ode mi počnem kupovat garderobu u, reći ćemo, nema veze što je reklama Luimono.
• 39:10
  SPEAKER_01: Upo ti me zauši, to znači da sam se preamerekanizirala ne želim to.
• 39:17
  SPEAKER_01: Ako me vidiš, znači nisam dobro mentalna.
• 39:21
  SPEAKER_01: A druga snaha je rekla, postila sam Amerika kad sam počela jesti kisel krasarci.
• 39:28
  SPEAKER_01: Kiseli krastarci, to hrvati obožavaju.
• 39:32
  SPEAKER_01: Ono nije hrvatica.
• 39:35
  SPEAKER_01: Šta je tvoja priča u ovo.
• 39:40
  SPEAKER_03: Poslala sam Amerikanka kada sam otišla u šoping u kak to.
• 39:48
  SPEAKER_03: Ono za treniranje, znaš u teretani lululem.
• 39:52
  SPEAKER_03: E, da lu.
• 39:55
  SPEAKER_03: To je ova priča.
• 39:58
  SPEAKER_03: Naš da nemam dobar dan kada idem van.
• 40:03
  SPEAKER_03: Kaže, evo, ide van u Lulu Lemenicama.
• 40:09
  SPEAKER_03: Danas je dan Amerika.
• 40:12
  SPEAKER_03: To ili kad odeš van bez šminke.
• 40:16
  SPEAKER_03: To ne bi nikad u Hrvatskoj.
• 40:18
  SPEAKER_03: Tu u Americi doslovno ljudi boli dupe kad izgledaš znam nekad tu i tamo u Americi kad mi se ne da doslano tići vanku Amerikanci totolo obuči kao Amerikanac.
• 40:32
  SPEAKER_03: Ono sve ko da ideš teretano, zapravo teretanu nisi vidio.
• 40:38
  SPEAKER_03: I bezvinke normalno.
• 40:40
  SPEAKER_03: To se po Ameriku.
• 40:42
  SPEAKER_01: Na ozbiljnoj noti.
• 40:43
  SPEAKER_01: Ako bi moglo savjeti i nešto iz Amerike, nešto odavne prenijeti ponuditi Hrvatskoj području Balkana kao dobro.
• 40:53
  SPEAKER_01: Šta bi zapravo to bilo?
• 40:54
  SPEAKER_03: Ivo iskreno, to je ono što ja imako puno pričali.
• 40:58
  SPEAKER_03: I to je u njegovoj zemlji isto tako.
• 41:00
  SPEAKER_03: Naši ljudi stvarno trebaju naučiti što je to znači customer service.
• 41:06
  SPEAKER_03: To su Amerikanci genijalci.
• 41:09
  SPEAKER_03: A ja ne mogu to ljudi opisati kako je divno biti u Americi.
• 41:13
  SPEAKER_03: Kad imaš problem i nazoveš i kažeš na telefon: Mislim da mi se nas sviđa ova šalica.
• 41:23
  SPEAKER_03: Nije mi dobra.
• 41:23
  SPEAKER_03: I nakon jese znaju.
• 41:25
  SPEAKER_03: Oni se ispričavaju, oni ti šalju na ove šalice.
• 41:28
  SPEAKER_03: Nema tu ono budalo, spustiti slušalicu.
• 41:33
  SPEAKER_03: Mislim da naši trebaju jako puno ve toga se razvijati i naučiti jer on su genijalci što se tiče toga.
• 41:40
  SPEAKER_03: Oni te daju onaj osjećaj da ti zapravo možeš njima prići, da ti možeš s njima pričati.
• 41:47
  SPEAKER_03: I njima je jako bitno da si ti sretan sa proizvodom, da si ti sretan, sa uslugama tim.
• 41:52
  SPEAKER_03: I njima je strašno, strašno bitno da ti izađeš iz svega toga da ti možeš drugim ljudima reći da ta šalica je genijalna i da će svi kupovati.
• 42:04
  SPEAKER_03: I mislim da to naši jako treba naučiti, ali naši su strašno bezobrazni.
• 42:09
  SPEAKER_03: Što se tiče tako nekakvi stvari i marketing.
• 42:14
  SPEAKER_03: Amerikanci su genijalci što se tiče prodavanja i marketinga i mislim da što se tiče poslog.
• 42:19
  SPEAKER_03: Pričima se poslovno trebaju naučiti je kako prodavati nešto ljudima.
• 42:23
  SPEAKER_03: Oni imaju čak i psihologe koji rade sa kompanijama, znači da masivno prodaju svoje proizvode ljudima i kako prodavati ljudima.
• 42:31
  SPEAKER_03: Oni su totalni genijalci.
• 42:32
  SPEAKER_03: U vezi toga, nitko na svijetu im ne može parirati što se tiče tak nekakvih stvari.
• 42:38
  SPEAKER_03: Privatno, sa Amerikanima mislim da oni.
• 42:42
  SPEAKER_03: To je ono što je kažem.
• 42:43
  SPEAKER_03: Amerikanci su ekstrem u tome, a mi smo ekstrem na drugu stranu.
• 42:47
  SPEAKER_03: Onda kad uzmeš i doš malo američkog, dobiš ta nekakav balans.
• 42:51
  SPEAKER_03: Na primjer, Amerikanci strašno vole pričati o osjećajima.
• 42:55
  SPEAKER_03: Oni konstantno pričaju kako se oni sjećaju.
• 42:57
  SPEAKER_03: Da s depresivan sam i nama to ide strašno živce.
• 43:03
  SPEAKER_03: Ali s druge strane, oni to previše rade.
• 43:05
  SPEAKER_03: S druge strane, mi premalo to radimo, znači, mi premalo izražavamo osjećaje.
• 43:10
  SPEAKER_03: Ono što sam ja od njih naučila je da je ok nekada reći.
• 43:15
  SPEAKER_03: Pa ću i tužna sam i kaj sad.
• 43:18
  SPEAKER_03: Znaš, doslovno tako.
• 43:20
  SPEAKER_03: I biti ok sa tim i ne pokušavati mijenjati to i ono kao moram kroz to progurati.
• 43:27
  SPEAKER_03: Malo ono nžnosti dodati svemu tome.
• 43:29
  SPEAKER_03: To sam od njih naučila i stvarno radite boljom osobom, tako i boljom osobom prema vlastitoj obitelji, prema djeci i svemu tome.
• 43:38
  SPEAKER_01: Ja vidjela sam od jedan od tvojih poslova upravo priča o stresu.
• 43:41
  SPEAKER_01: Kako smo mi naučili kroz to ono mogu ja to.
• 43:44
  SPEAKER_03: Da, i to je ono što je jako dobro.
• 43:46
  SPEAKER_03: To je ono naprin što Amerikanci nemaju.
• 43:48
  SPEAKER_03: Amerikanci nemaju to ok, onaj nekakav, ne znam, inad opet inadem kroz to i produrat ću kroz to i supre.
• 43:58
  SPEAKER_03: I to je ono što stvarno.
• 44:00
  SPEAKER_03: cijenimo u vezi naših kultura, ali nekad smo prekruti u vezi toga.
• 44:05
  SPEAKER_03: I tu je ono što sam ja naučila od Amerikanaca malo tu nekakvu nježnost dodati i malo to omekšati.
• 44:13
  SPEAKER_03: I onda je vrlo puno je lakše onda kroz životi.
• 44:18
  SPEAKER_03: Kad imaš nekav balan.
• 44:20
  SPEAKER_01: Suprotan smjer.
• 44:21
  SPEAKER_01: Mada se odgovorilo jednim djelo mali ako bi se vratila nekad recimo u Hrvatsku ako bi nekog od svojih dovela iz Hrvatske ovdje, šta bi voljela da oni ponesu otu i prenesu na Amerikance američko društvo.
• 44:38
  SPEAKER_03: Pa to je to nekakav umf i tu nekakvu snagu naših žena.
• 44:44
  SPEAKER_03: Amerikanke su samo reći, s njima jako teško.
• 44:51
  SPEAKER_03: I tu neku naše žene su vrlo slažne, vrlo nezavisne.
• 44:57
  SPEAKER_03: Jako puno znaju o financijama, jako puno se brinu o sebi.
• 45:00
  SPEAKER_03: To je ono što bi ja htela da prenesu Amerikanke.
• 45:04
  SPEAKER_03: Amerikanke da one žive same od 18.
• 45:07
  SPEAKER_03: godine, ali dosta njih ne kažem sve.
• 45:11
  SPEAKER_03: Dosta njih je nepismena životno, ne kuhaju, ne čiste, ne podnose stres.
• 45:20
  SPEAKER_03: One jako puno tableta piju za anksioznost i depresiju.
• 45:24
  SPEAKER_03: To je ono što njima nedostaje ono što mi imamo.
• 45:27
  SPEAKER_03: 100 posto.
• 45:29
  SPEAKER_01: Kako reći dobro bi bio mi s obzirom da živimo u ovim razlogim svjetovima i mikamo se htjeli i ne htjeli samo je pitanje kako to iskoristiti u vlastitu korist.
• 45:43
  SPEAKER_01: E sad, vrlo ozbiljno pitanje.
• 45:45
  SPEAKER_01: Gdje je granica između integracije i asimilacije?
• 45:50
  SPEAKER_03: Granica je vrlo, vrlo tanka i to je ono što svojim klijenma.
• 45:57
  SPEAKER_03: Mi ne radimo na asimilaciji, mi radimo znači na prilagođavanju.
• 46:01
  SPEAKER_03: I to nekoj integraciji.
• 46:03
  SPEAKER_03: A granica je kada više ne prepoznaš sebe.
• 46:06
  SPEAKER_03: Znači, kada se poglašuje ogledalo i misliš da tvoja kultura nema nikakvog utjecaja više na tebe i da misliš da ne znaš kosti.
• 46:19
  SPEAKER_03: I mislim da je to to.
• 46:21
  SPEAKER_03: I jako puno ljudi dođe do te neke faze, gdje se pogledaju gledalo i kaže tko sam, kaj sam, tisam.
• 46:28
  SPEAKER_03: Kome pripadam, kako tamo pripadam, nisam tamo, nisam vamo nigdje ne pripadam.
• 46:35
  SPEAKER_03: I to je ta granica.
• 46:37
  SPEAKER_03: Kada se počneš to pitati, to znači da gubiš sebe.
• 46:41
  SPEAKER_03: Što raditi?
• 46:43
  SPEAKER_03: Što raditi?
• 46:45
  SPEAKER_03: Ono kad sam ja napravila je jednostavno počela sam se okruživati sa više sa svojim nekakvim kulturološkim stvarima, znači sa hrvatskim stvarima počela sam više cijeniti ono što je hrvatsko i to ono što mene šifcira veže naših.
• 47:02
  SPEAKER_03: Oni svi pljuju po hrvatskom, oni svi Hrvatska to je bez veze.
• 47:07
  SPEAKER_03: Dok ne izađeš van svoje kulture ne shatiš koliko ti nedostaje tvoja kultura u jednu ruku i koliko ti nedostaju stvari i te tamburice, ite nekakve narodne nošnje, i te nekakve gluposti koje ljudi u Hrvatskoj je strašno strašno ne cijene.
• 47:26
  SPEAKER_03: I onda kada to shatiš, počeš se s time okruživati i onda shatiš ok.
• 47:32
  SPEAKER_03: Ja sam iz te kulture i to je ok.
• 47:35
  SPEAKER_03: Kada izlazim van iz svoje kuće, ja ću znati kako pričati sa Amerikanima i ja ću se promijeniti kako pričati sa Amerikanima.
• 47:44
  SPEAKER_03: Ali kada sam doma, ja ću biti 100 posto Hrvata.
• 47:47
  SPEAKER_03: Okružit ću se sa kombinacijom Europlina.
• 47:51
  SPEAKER_03: Kružit ću se kombinacijom imigranata i okružit ću se sa Amerikancima.
• 47:56
  SPEAKER_03: Znači, znači moraš imati ta nekakve tri stvari da ne izgubiš sebe 100 posto.
• 48:02
  SPEAKER_01: Da li iz svog iskustva svi iz Balkana zapravo otežavamo sebe.
• 48:07
  SPEAKER_01: Ponašajući se drugačije.
• 48:11
  SPEAKER_03: Da, da.
• 48:13
  SPEAKER_03: Ne zapravo ne otežavamo da se ponašamo drugačije.
• 48:16
  SPEAKER_03: Otežavamo u smislu da ne želimo naučiti nekad to gdje smo sletili.
• 48:22
  SPEAKER_03: I s time otežavamo.
• 48:24
  SPEAKER_03: Drugačije ponašati je ok ako naučiš gdje jesi.
• 48:30
  SPEAKER_03: I onda nas sa tim ljudima od kud su ti ljudi uzimamo opet Amerikanci jer živimo u Americi, s njima moraš pričati na američki.
• 48:38
  SPEAKER_03: Znači, ne moraš da se razumije.
• 48:40
  SPEAKER_03: Da ne kažem da možeš biti 100 posto amerikanac i 100% američkih pričati.
• 48:44
  SPEAKER_03: Ja to ne kažem da to je apsolutno ne, ali to ne možeš.
• 48:47
  SPEAKER_03: Ti nisi ovdje rođen, ti si došao, ti nisi ovdje odrastao.
• 48:51
  SPEAKER_03: Ništa.
• 48:52
  SPEAKER_03: Ti ne znaš kako one priča.
• 48:53
  SPEAKER_03: Ali možeš naučiti kako pričaju i onda svoj način govora malo prilagoditi da njima lakše.
• 49:01
  SPEAKER_03: I s time zapravo ostaš dosljedan sebi.
• 49:05
  SPEAKER_03: A opet razgovaraš s Amerikancima.
• 49:07
  SPEAKER_03: I to je ono što ja učim.
• 49:09
  SPEAKER_03: Znači, ti ako dolaziš iz direktne kulture, ti ostaš direktan, ali dodaš par rije iz američke kulture onda Amerikanci neće to shvatiti kao direktni napad.
• 49:20
  SPEAKER_03: I to je ono što ja učim.
• 49:21
  SPEAKER_03: Znači, tako ne gubiš sebe.
• 49:22
  SPEAKER_03: Ostaš dosljedan sebi, ali malo nadavaš te američke kulture kada s njima pričaš i onda nemaš taj osjećaj da sam sebi lažiš ili da sam sebe gubiš.
• 49:33
  SPEAKER_01: Ne trebam ovdje dodavati koliko je komunikacija važan ali mogu dodati da mi je jako drago da je naša gošća danas Tamara Peklić i da je naš sponzor vispakova zlatna desa.
• 49:53
  SPEAKER_01: Dotekli smo se više poslovnih integracijskih, asimilacijskih tema što u ljubavnim romantičnim vezama.
• 50:03
  SPEAKER_03: To je teško.
• 50:06
  SPEAKER_03: Budući da sam ja bila sam amerikancem, mogu o tome pričati.
• 50:09
  SPEAKER_03: I sad kad sam sa kinezom ismale mogu o tome pričati kako te integracije idu.
• 50:14
  SPEAKER_03: Ljudi moraju shvatiti da biti sa nekim iz druge kulture je veoma teško.
• 50:24
  SPEAKER_03: Vrlo, vrlo teško.
• 50:26
  SPEAKER_03: Nije lagano.
• 50:28
  SPEAKER_03: Zato kažem, Amerikanci nemaju identitu iste osnove kao mi, što je otežava još i više.
• 50:36
  SPEAKER_03: Sa kulturama koje imaju te nekakve iste osnove kao i ti puno je lakše.
• 50:42
  SPEAKER_03: Ako budemo u vezi s drugim kulturama, prva stvar koju moramo shvatiti je komunikacija, komunikacija, komunikacija, komunikacija.
• 50:50
  SPEAKER_03: Znači, ne možeš biti 100% hrvati ili 100% bosanac u ovome slučaju da tičeš sad, pogotovo naši muškarci, koji uopće o tome ne pričaju.
• 51:01
  SPEAKER_03: Znači, ti moraš biti više otvoreni, ti moraš shvatiti da uvijek.
• 51:06
  SPEAKER_03: Znači, uvijek dođeš do neke shvatiti, ti moraš shvatiti da ti možda krivo shvačiš tu osobu jer on pričaju o svojeg kulturološkog razmišljanja, a ti shvačiš i svoje kulturoško razmišljanja i uvijek moraš pitati, što je pjesnik hio s time reći.
• 51:21
  SPEAKER_03: I onda kšjako puno pitati, onda ćeš shvatiti koliko ti zapravo ne razumiješ i koliko uopće shvaća how the osoba will reach iz razloga normalna to oni govori in svojoj culture.
• 51:36
  SPEAKER_03: To je ono što puno ljudi dojoff.
• 51:40
  SPEAKER_03: I jako puno, gotovo i my mouse pričamo na jeziku that.
• 51:47
  SPEAKER_03: To je vrlo teško izrađavati na jeziku when you've twain.
• 51:50
  SPEAKER_03: Swi imamo tako ey, nazwali te kretenom ali ne postoji englanska riječ sa kreten.
• 51:58
  SPEAKER_03: Nema onu težinu kreten.
• 52:02
  SPEAKER_03: Kada mi to obacimo.
• 52:08
  SPEAKER_01: On mogu misliti što je u njegove glave.
• 52:10
  SPEAKER_03: On ima ori kinezi.
• 52:13
  SPEAKER_03: Oni se svađaju sa njihovim poslovicama.
• 52:16
  SPEAKER_03: To u životu nisi vidjela.
• 52:18
  SPEAKER_03: Znači, njegovo glavno je, znači, kad ja nešto.
• 52:22
  SPEAKER_03: Je to moj glavna poslovica uvijek svađimo se sađemo da je ona na kineskom.
• 52:26
  SPEAKER_03: Zapravo ja pričam kineski tako da on može.
• 52:29
  SPEAKER_03: Na kineskom dođe i kaže: a, možeš konja odvesti do vode, ali da neš prisili da pije i ode.
• 52:40
  SPEAKER_01: Dobro, nismo nismo daleko u pravu sve da imamo sličnost, mislim.
• 52:44
  SPEAKER_03: Eto i name, ne žali se.
• 52:47
  SPEAKER_03: To zapravo pjesnik s njime htio reći da koliko god slušam dok duram svoje, dok ne umre.
• 52:55
  SPEAKER_03: Eto i nato je to tvrdo.
• 52:57
  SPEAKER_03: I ono što je moj moš nauči jako brzo na tome kaže.
• 53:03
  SPEAKER_03: Oni se na primjer svi znaju za slavene.
• 53:05
  SPEAKER_03: I znaju da Hrvati su po to četrne zemlja pada po to tako da oni to znaju, oni znaju da su slavenke teške.
• 53:12
  SPEAKER_03: I onda on je meni rekao kaže, Svi mi znamo da su slavenke teške, ali Hrvatice buu.
• 53:25
  SPEAKER_03: A kinezi su puno drugačiji.
• 53:28
  SPEAKER_03: Oni kad se svađaju, oni nisu ko naši muškarci.
• 53:34
  SPEAKER_03: Oni su zapali se, ali ne tako naši da ona idu.
• 53:39
  SPEAKER_03: Oni su više.
• 53:45
  SPEAKER_03: Onako sjede, šute i slušaju, i samo govore mm, i onda dok ne poluda.
• 53:53
  SPEAKER_03: I onda kad poluda, onda to kraj.
• 53:58
  SPEAKER_03: Amerikanci se više izbjegavaju.
• 54:02
  SPEAKER_03: Ja kad sam se posvađa sa svojim bivšim mužem, znači naše žene, mam.
• 54:08
  SPEAKER_03: A oni tu u životu nisu vidjeli.
• 54:10
  SPEAKER_03: Amerikanke ne rade to.
• 54:11
  SPEAKER_03: Da se razumijemo.
• 54:12
  SPEAKER_03: Amerikanke kada se posveduje that nem to tako.
• 54:16
  SPEAKER_03: Možiš ovako onako ili ovdje vani i vrati se na to i pretvara se da se ništa nije dogodilo.
• 54:21
  SPEAKER_03: To su Amerikanke.
• 54:23
  SPEAKER_03: Tako da našetar njima.
• 54:29
  SPEAKER_03: Američki muškarci šta da radi sa tim.
• 54:33
  SPEAKER_03: I onda je moj bivši muži znao.
• 54:38
  SPEAKER_03: To je dosadno bila reakcija, ne znam je doslovno to je bila reakcija.
• 54:45
  SPEAKER_03: A kaj šutiš, kai šutiš, da je reci nešto na to je ono oko naše žene i ono uopće nije znao što onda se on zatvorio su sobą i jedno nije slazio more.
• 54:57
  SPEAKER_03: I priznao mi kad smo se raslotli, da se on meno.
• 55:03
  SPEAKER_01: Bojao se da ne nasrneš ili da ne nastrada.
• 55:13
  SPEAKER_01: Ništa mi više ne pada na pamet.
• 55:14
  SPEAKER_01: Ja si izvinjam slušateljima mislim da se razumijemo, upoznajemo se i ti ja kroz ovaj podcast oduševljavaš.
• 55:21
  SPEAKER_01: Mi jedva čekamo na našu kafu koju smo dogovorili poslije neka u Augusto.
• 55:26
  SPEAKER_01: Ali pričaš iz vrlo hvala što dijeliš se priče s nama.
• 55:32
  SPEAKER_01: Pričaš na vrlo fan način, teške zapravo teme.
• 55:37
  SPEAKER_01: Ti pričaš u svađu sa svojim mužom, i meni ne znam zašto prolazi kroz glavu sve oni dateline show što sam gledala o ubistvima među brać tim parovima i ostalim.
• 55:47
  SPEAKER_01: I nijedna priča nije takva.
• 55:49
  SPEAKER_01: Nitko tko je zapravo vrištao ni ubio onog nekog drugog.
• 55:53
  SPEAKER_01: Uvijek dođe tamo gdje ne znaš zbog čega, ne nad.
• 55:57
  SPEAKER_01: Ne znam zašto ja si zenjavim slušateljima i gledatima, ali ti pričaš o meni se to ovrti po glavi.
• 56:03
  SPEAKER_01: Znači, čuvaj se onih koji šute.
• 56:06
  SPEAKER_03: Čuvaj se onih koji žute, dosta učilo.
• 56:12
  SPEAKER_01: Dotegli smo se veza.
• 56:14
  SPEAKER_01: Iz veza nastaju djeca.
• 56:17
  SPEAKER_01: Ogroman je broj naših ljudi iz Balkana koji sad imaju naravno svoju djecu u mix kulturima.
• 56:25
  SPEAKER_01: Tvoj stav, tvoj savjet i tvoj pristup tome.
• 56:29
  SPEAKER_03: Moje pristup tome je molim obitelji iz Bosne iz Hrvatske da ne vrše pritisak na obitelji izvan Bosne i Hrvatske da ta djeca moraju pričati naše jezik, da ta djeca moraju biti konaši, to je nemoguće.
• 56:45
  SPEAKER_03: Ja ne kažem ok, da se razumijemo mogu pričati jezik, ne govorim o tome, ali biti realno da to dijete odrasta u drugoj kulturi i da je odgajano doma u drugoj kulturi i da to dijete je kombinacija, multikulturiška kombinacija.
• 57:01
  SPEAKER_03: Nikada neće biti 100 posto hrvat, nikad neće biti 100% amerikanac.
• 57:05
  SPEAKER_03: I vrlo je teško toj djeci.
• 57:08
  SPEAKER_03: Ta djeca pate strašno bilo gdje da jesmo.
• 57:11
  SPEAKER_03: I da dođu kod nas, i da ostanu ovdje oni strašno pate, nažalost.
• 57:16
  SPEAKER_03: I što je dobra patnja, izradit će to njih puno više nego što oni bi htjeli, ali moramo shvatiti da amerikanci ne vole imigrante, iako oni to vole tako upakirati u lijepe lijepe te njihove paketiće, da oni obožavaju nas imigrante što je totalno laž.
• 57:34
  SPEAKER_03: Znači, moj sin može ispričati priče koje bi ljude srušile da se to njih Amerikanci radili, iako on američki, znači engleski ta njihov priča koda odavdje, ali ona izgleda kao odavljenje i on izgleda kao mama izgleda kao svoja mama, znači ne izgleda kao amerikanac.
• 57:53
  SPEAKER_01: Da se razumijem, izgleda fizički ili se ponaša kao mama.
• 57:57
  SPEAKER_03: Sve, sve.
• 57:59
  SPEAKER_03: Zato se ja smijem moj bivši muži mene gleda svaki dan.
• 58:05
  SPEAKER_03: Uglavno, mali je identični, identični kao ja i od ponašanja do izgleda do izgovora do šala kao da ga je Hrvatska lupila.
• 58:16
  SPEAKER_03: I mislim, to je presvješće zagleda.
• 58:17
  SPEAKER_03: Taj sarkazam njegov je hrvatski onaj crni humor presviješ.
• 58:22
  SPEAKER_03: I on ima 11 godina, znači od crni humor lupa.
• 58:26
  SPEAKER_03: Uglavnom, i zbog toga on ima konstantno taj osjećaj da jednostavno on je Amerikanac 100 posto i vidi se.
• 58:34
  SPEAKER_03: I zbog toga njihovi prijatelji u nekim situacijama nisu baš ok prema njemu.
• 58:41
  SPEAKER_03: A s druge strane, kada dođe u Hrvatsku i ako se igra sa hrvatskom djecom, on ga zove Amerikanac.
• 58:47
  SPEAKER_03: A on kaže, ja nisam Amerikanac, ja sam 50% hrvat 50% amerikanac.
• 58:52
  SPEAKER_03: I tu je ono što je jako teško.
• 58:56
  SPEAKER_03: Ona moj sinna primjer, ne priča hrvatski.
• 58:59
  SPEAKER_03: On razumije hrvatski jednu ruku, on je pričao samo hrvatski da se razumije on da kažem gledatima.
• 59:05
  SPEAKER_03: On je priča skoro 100 posto hrvatski dok nije počeo školu.
• 59:10
  SPEAKER_03: I vrlo je teško ja sam jedina koja s njim je hrvatski pričala i onda ti postaje sve teže i teže pričat s njim hrvatski jer on je u školi 8 sati na dan, priča engleski.
• 59:21
  SPEAKER_03: Onda dođe doma ima zadaću.
• 59:23
  SPEAKER_03: Zadaća je na engleskom.
• 59:24
  SPEAKER_03: I onda počinje sve manje i manje hrvatskog nažalost.
• 59:28
  SPEAKER_03: I onda ako nemaš oba roditelja koje to pričaju, on je nažalost izgubio dosta toga i njega to strašno muči.
• 59:37
  SPEAKER_03: Onima 11 godina kaže mama ja želim pričati hrvatski.
• 59:40
  SPEAKER_03: Mama ja želim naučiti hrvatski mama i sad uči i kineski isto zato što mu je očukmo i kinez i to je jako bitan jezik da se razumijemo u današnje vrijeme.
• 59:50
  SPEAKER_03: I tako da on strašno mu je bitno da to poštuje taj neki dio sebe.
• 59:55
  SPEAKER_03: Ono što je vrlo interesantno što se tiče djece imigranata i to je ono što jako puno ljudi ne zna dok ne radi u školi.
• 1:00:02
  SPEAKER_03: Svako dijete koje je miješano dijete, 90 posto njih izabere zemlju od kuda nisu.
• 1:00:10
  SPEAKER_03: Znači, imam djecu koja su miješani, znači kinezi sa Amerikanima.
• 1:00:15
  SPEAKER_03: 90 posto djece kaže da je kinezna amerikanac.
• 1:00:19
  SPEAKER_03: Znači, moje dijete koje je 50 posto hrvat 50 posto amerikanac, on kad ide u Hrvatsku i kaže sjećam se povezano sa hrvatskom neso Amerikom.
• 1:00:26
  SPEAKER_03: Više Hrvati u njegovim mislima nego amerikanac.
• 1:00:31
  SPEAKER_03: Onda je žalosno zagledati kada dođe u Hrvatsku kad djeca u Hrvatskoj kaže ti nisi Hrvat, ti nisi ovo.
• 1:00:37
  SPEAKER_03: Mislim da naši bi trebali prestati s time i shvatiti da ta djeca jesu Hrvati, ali nisu 100 posto Hrvati, ali cijene nekakve te naše kulture i naše načine izražavanja, načina razmišljanja.
• 1:00:52
  SPEAKER_03: I moj sin već sad priča da on želi ići na fakultet u Europi da on ne želi živjeti u Americi.
• 1:00:58
  SPEAKER_03: I puno te djece završi natrag odkuda su im roditelji.
• 1:01:02
  SPEAKER_03: I zato mislim da ta nekakva prihvaćenost te djece u našim zemljama kada mi dolazimo posjećivati bi bilo vrlo dobro zato što ta djeca žele pripadati negdje?
• 1:01:16
  SPEAKER_01: Vrlo, vrlo dobro tema.
• 1:01:18
  SPEAKER_01: Jer ja sam se uvijek pitala da li djeca iz mješovitih kultura velikih nacija.
• 1:01:26
  SPEAKER_01: Ne govorimo o religiji ovdje zapravo gube identitet ili dobijaju dva identiteta.
• 1:01:32
  SPEAKER_01: I može li se na to utjecati i kontrolisati psihološki.
• 1:01:38
  SPEAKER_03: Prvo ga izgube.
• 1:01:40
  SPEAKER_03: Ja moram to priznat.
• 1:01:41
  SPEAKER_03: Maj sin je znao tko je šta i gdje.
• 1:01:43
  SPEAKER_03: I sad to sve ovisi o roditelju.
• 1:01:45
  SPEAKER_03: Normalno.
• 1:01:46
  SPEAKER_03: Ja kao roditelj Amerikanac i Hrvat.
• 1:01:50
  SPEAKER_03: Znači, ja ne negiram njegovu američku stranu.
• 1:01:52
  SPEAKER_03: Ne želim negirati njegovu američku stranu, to nije u redu prema njemu.
• 1:01:56
  SPEAKER_03: Onda tu dolazi u pitanje genetika.
• 1:01:58
  SPEAKER_03: On je genetički više kao ja, znači više će se ponašati kao ja.
• 1:02:02
  SPEAKER_03: I onda kada mi idemo u Hrvatsku, ta Hrvatska i kako znači moja mama s njim razgovara i sve to utječe na ono što će njegov možda izabrati kao njegov identitet.
• 1:02:14
  SPEAKER_03: O njemu je bolje kako.
• 1:02:16
  SPEAKER_03: Znači moča s njim, kako je moja mama odgaja kako Hrvati se ponašaju više nego što njegova amerikanka koja baka radi.
• 1:02:25
  SPEAKER_03: On to ne voli, on kaže, oni svi ljudi, on to jednostavno ne voli.
• 1:02:30
  SPEAKER_03: Tako da sada to visi o djetetu.
• 1:02:34
  SPEAKER_03: Ja svoju kulturu na njega ne guram.
• 1:02:38
  SPEAKER_03: Ja svoju kulturu cijenim.
• 1:02:40
  SPEAKER_03: Razlika je gurati, razlika je cijeniti.
• 1:02:42
  SPEAKER_03: Znači, ja njega ne forsiram da on voli sve što je Hrvatsko.
• 1:02:46
  SPEAKER_03: Ja više kažem hej, e primjer, nogomet sad znaš svjetsko prvenstvo.
• 1:02:51
  SPEAKER_03: Mi navijamo za Ameriku želi glati Ameriku i za Hrvatsku.
• 1:02:56
  SPEAKER_03: Ono hrvatska Hrvatska ovako ide.
• 1:02:59
  SPEAKER_03: Nosi hrvatski drest, to gleda nogometi i sve, ali nosi američki.
• 1:03:04
  SPEAKER_03: I sad ne znam, čula sam da jako puno roditelja to ne dozvoljava jer ono mi smo to, to i to.
• 1:03:11
  SPEAKER_03: Ja kažem djeca nisu djeca tu odrasto.
• 1:03:14
  SPEAKER_03: On meni uvijek kaže, ali ja sam i Amerikanac, ja sam i Hrvat i rekao, to je ok.
• 1:03:18
  SPEAKER_03: I to je lijepo, to ono što je lijepo da ti imaš tu nekakvu kulturološku dubinu.
• 1:03:25
  SPEAKER_03: Ja ne znam kako da to objasnju.
• 1:03:27
  SPEAKER_03: Ti kad upoznaš djecu imigranata, oni su toliko tu nekakvu dubinu imaju jer onrasteju među tim kulturama.
• 1:03:36
  SPEAKER_03: Njihova komunikacija je toliko razvijena zbog toga.
• 1:03:39
  SPEAKER_03: Jer on znači kada ide u školu, on mora razmišljati i ponašati sve američki.
• 1:03:45
  SPEAKER_03: On kada dođe doma, znači, samom.
• 1:03:49
  SPEAKER_03: Ne samo da on ima dvije kulture, znači američku i Hrvatsku, tu je Kineska ulazi.
• 1:03:53
  SPEAKER_03: Znači, on točno zna kako sa svojom babom pričati, jer on njih zove baba.
• 1:03:58
  SPEAKER_03: Znači, kako on priča s njim jer on je više kinez.
• 1:04:00
  SPEAKER_03: Onda zna točno kako pričati sa mnom, jer sam ja više hrvatica, onda zna pričati kako sa svojim američkim tatom.
• 1:04:07
  SPEAKER_03: Uglavnom, oni su genijalci što se tiče komunikacije, kulturološke komunikacije.
• 1:04:11
  SPEAKER_03: Jer oni u tome odrastaju, oni sebe mijenjaju ovisno s kojima pričaju.
• 1:04:17
  SPEAKER_03: I naravno negativna strana toga je da oni gube identitet.
• 1:04:20
  SPEAKER_03: Zato ja savjetujem molim vas: ne gurajte svoj identitet na dijete, nego jednostavno cijeni svoju kulturu i vidječeš, dijete ćete pratiti preko toga.
• 1:04:32
  SPEAKER_03: I time cijenite njega i dozvoljavate djetetu da bude ono što dijete je i to je ta nekakva mjestovina koja je predivna kad na kraju pogledamo.
• 1:04:42
  SPEAKER_01: Tam mora pospomenula se svjetski kup ponovno samo da budemo aktualni.
• 1:04:46
  SPEAKER_01: Ako igra Amerika protiv bilo koga navijaš za Ameriku.
• 1:04:50
  SPEAKER_01: Ako Hrvatska igra protiv bilo koga navijaš za Hrvatsku Ako Amerika igra sa Hrvatskom, naravno navijaš za Hrvatsku.
• 1:04:59
  SPEAKER_01: Ali pošto Amerika igra s Bosnom za koga navijaš?
• 1:05:07
  SPEAKER_03: Nemako za Ameriku ići protiv Bosne, nema šanse.
• 1:05:14
  SPEAKER_03: Bosna je pored nas i ja volim bosance.
• 1:05:18
  SPEAKER_03: Mislim ne toliko prijatelja posanac ovdje.
• 1:05:22
  SPEAKER_03: Tako da protiv naših.
• 1:05:28
  SPEAKER_03: Amerika, Amerika, a bosan se igraju.
• 1:05:31
  SPEAKER_03: Ne, osjećamo mi se ko da se izdajica, nemaš dan.
• 1:05:35
  SPEAKER_03: Ja navijam za Bosnu do kraja.
• 1:05:38
  SPEAKER_03: Pitali smo moga.
• 1:05:39
  SPEAKER_03: Znači igra Amerika igra Bosna.
• 1:05:40
  SPEAKER_03: Zatoga navijaš?
• 1:05:41
  SPEAKER_03: Var smo ga pitali, jo kaže ne znam, ne mogu odlučiti.
• 1:05:53
  SPEAKER_01: Ja vidim njega udresu u sredu.
• 1:06:00
  SPEAKER_01: Kad pričamo o Bosni, a znam i napominjem i oni koji nas budu gledali i slušali cijelu epizodu, već će razumjeti tvoj balkanski slavik odnos prema kulturi.
• 1:06:12
  SPEAKER_01: A koliko su Bosanci drugačiji ili jednak svima.
• 1:06:16
  SPEAKER_03: Normalno da su drugačiji ili ipak Bosna je svoja i svo.
• 1:06:20
  SPEAKER_03: Hrvati su drugačiji, svo zemlja svoja kultura.
• 1:06:23
  SPEAKER_03: Mislim da se razumijem imamo jako puno sličnosti, ali imamo i razlike.
• 1:06:28
  SPEAKER_03: I Bosanci su, kažem, najbolji humor je bosanski humor.
• 1:06:32
  SPEAKER_03: Bosanci su puno smiješniji od nas i nekad bosanci su puno opušteniji od Hrvata.
• 1:06:39
  SPEAKER_03: Hrvati su više, pogotovo iz Zagreba, ono sve na finjaka znaju raditi.
• 1:06:44
  SPEAKER_03: Dokosanac će doslovci se više drže, više se drže zajedno od Hrvata iskreno.
• 1:06:55
  SPEAKER_03: Pogotovo kad su vani, više su kod nekoga ja to zem pleme.
• 1:06:58
  SPEAKER_03: Ono drži se svi zajedno, svako sa svakim i strašno puno si pomažu.
• 1:07:04
  SPEAKER_03: Hrvati znaju to raditi, ali nisu toliko koliko su bosanci.
• 1:07:10
  SPEAKER_03: Vidiš to nešto drugačije.
• 1:07:12
  SPEAKER_03: I ono, bosanci se uvijek zovu rođo rođak.
• 1:07:15
  SPEAKER_03: I te sve mi to ne radimo.
• 1:07:18
  SPEAKER_03: I tak te nekakve razlike.
• 1:07:21
  SPEAKER_03: Definitivno možeš vidjeti kad si vani.
• 1:07:24
  SPEAKER_03: Kako se odnosimo jedni prema drugima.
• 1:07:26
  SPEAKER_03: Ali bosanski humor nema ništa bolje od bosanskog humora.
• 1:07:29
  SPEAKER_03: Ja uvijek recavamo od smijeha kad sam s bosancima oraz presmiješ.
• 1:07:34
  SPEAKER_03: I mogu reći super kuhaju.
• 1:07:37
  SPEAKER_03: Uek nije dobro jak we pite.
• 1:07:40
  SPEAKER_03: Ja sam uvijek smio i kažu, eh, da.
• 1:07:47
  SPEAKER_03: Ona uvijek dođe kod nje, ona kaže: E, tama, tvoj muž voli burek ili pitu.
• 1:07:53
  SPEAKER_03: Burek, on radi burek.
• 1:07:57
  SPEAKER_01: Gdje ste vi u Ivy?
• 1:07:58
  SPEAKER_01: Jeste li blizno u kojem dijelu živiš?
• 1:08:00
  SPEAKER_03: Znači, mi smo u aktuu zapravo centar.
• 1:08:04
  SPEAKER_01: Jer Waterlo, Waterloo i demon ima jako puno bosanaca s nasnim prodavnicama i restoranima.
• 1:08:09
  SPEAKER_03: Da, da.
• 1:08:10
  SPEAKER_03: Znači, Waterloo je dva sata, dva i pol sata od nas s auto.
• 1:08:16
  SPEAKER_03: A demon je 15-20 minuta.
• 1:08:20
  SPEAKER_03: Znači, tu ima bosanac.
• 1:08:22
  SPEAKER_03: Ima ih jako puno.
• 1:08:24
  SPEAKER_03: I moj muš radi s njima non-stop.
• 1:08:26
  SPEAKER_03: Jer moj muž ima svoju firmu i onda on bosance samo zapošljava.
• 1:08:30
  SPEAKER_03: On samo sa bosancima želi raditi tako da.
• 1:08:34
  SPEAKER_01: Što misliš da Amerikanci misle o Balkancima nikad glasno ne kažu.
• 1:08:40
  SPEAKER_03: Pa na iskreno meni su glasno rekli, tako da mogu reći.
• 1:08:44
  SPEAKER_03: Doslovno su mi u facu su mi rekli.
• 1:08:47
  SPEAKER_03: Oni misle da prva stvar kad kažeš o kuci, oni nemaju pojaju pojma gdje je to, moraš im objasniti i izvaditi kartu i pokazati.
• 1:08:55
  SPEAKER_03: Druga stvar, znači misle da smo predirektni, misle da smo predivl nekad.
• 1:09:08
  SPEAKER_03: Misle da smo bezobrazni zato što vrlo iskreno pričamo i misle da smo agresivni.
• 1:09:15
  SPEAKER_03: I to je meni recimo u facu da se razumijemo tako da nije da to sad moje neko shvaćanje.
• 1:09:20
  SPEAKER_03: Doslovno su mi rekli to u lice od nama svima da.
• 1:09:24
  SPEAKER_01: To me navodi da te pitam nikad odgovoreno pitanje skoro da isto kao i šta je starije kokoš ili je američki kindness, je li real ili fake?
• 1:09:36
  SPEAKER_01: Fake.
• 1:09:38
  SPEAKER_03: Fake, totalno fake.
• 1:09:42
  SPEAKER_03: Oni imaju taj kindness samo zato što to je njihovo kulturloški.
• 1:09:48
  SPEAKER_03: Znači, oni taj kindness uzimaju da su oni kao sinna finjaka, finjak finjak, a zapravo što misle o tebe nikada nećeš znati.
• 1:09:56
  SPEAKER_03: Iskreno.
• 1:09:57
  SPEAKER_03: Nema šanse da će saznati.
• 1:09:59
  SPEAKER_03: Ali sve ono.
• 1:10:02
  SPEAKER_03: Sve super, sve super.
• 1:10:03
  SPEAKER_03: I onda kaže ti za pet minuta ja tebe volim.
• 1:10:06
  SPEAKER_03: Sve je to fejk.
• 1:10:07
  SPEAKER_03: Ja molim sve da znaju da je to fake, totalni fake.
• 1:10:10
  SPEAKER_03: Oni imaju doslovno glavi kako sve to raditi.
• 1:10:13
  SPEAKER_03: I to je sve fejk.
• 1:10:14
  SPEAKER_03: Oni ti nikada neće pokazati pravo lice.
• 1:10:17
  SPEAKER_03: Kad kažem, kaže, jako je teško doći do njihove te suštine neke.
• 1:10:25
  SPEAKER_01: Kad smo rekli kad ne smislimo na ljubaznost, lakše mi bilo izbaciti tu riječ prije naš.
• 1:10:31
  SPEAKER_01: Ali kako se zove.
• 1:10:33
  SPEAKER_01: Kad dođeš do te suštine, možeš li doći na koji način?
• 1:10:36
  SPEAKER_01: Jesi li to iskusila?
• 1:10:39
  SPEAKER_03: Možeš doći, ali vrlo teško.
• 1:10:42
  SPEAKER_03: Jer oni strašno štite to nešto svoje.
• 1:10:47
  SPEAKER_03: I oni su strašno zovu, individualistic, to tako ne to zove, individualci.
• 1:10:57
  SPEAKER_03: Zato što oni vide prijatelja jedanput do dva mjeseca.
• 1:11:00
  SPEAKER_03: Jako, jako, jako, jako, jako teško s njima postati prijatelj, moram priznat.
• 1:11:06
  SPEAKER_03: Znači, biti dosljedan, to je to.
• 1:11:09
  SPEAKER_03: Biti dosljedan i ne misliti da ono šta ti doma radiš, da stekneš prijatelja, možeš tu.
• 1:11:17
  SPEAKER_03: Oni to neće prihvaćati tako.
• 1:11:18
  SPEAKER_03: Oni će to više gledati da si ti napasan, da se ti previše, da se ti prepre.
• 1:11:23
  SPEAKER_03: To će ti reći.
• 1:11:25
  SPEAKER_03: Znači, samo igraš po njegovim igrama što se tiče prijateljstva, to vidših jedanput do dva mjeseca.
• 1:11:31
  SPEAKER_03: I to moraš na telefonu u kalendar doslovno staviti kad ih vidiš što oni tako prijatelje tretiraju.
• 1:11:36
  SPEAKER_03: I shvatiti da Amerikanci nisu jedni za druge kako smo mi.
• 1:11:40
  SPEAKER_03: Znači, njih ne možeš zvati dva ujutro.
• 1:11:42
  SPEAKER_03: Ako ti je prijatelja će reći sor, ja spam, trebam na posao i poklopće ti slušalicu.
• 1:11:46
  SPEAKER_03: I shvatiti da on će tebi i dalje smatrati prijateljem, ali neće biti tu za tebe kako će biti naši.
• 1:11:52
  SPEAKER_01: Znači, da prevedemo.
• 1:11:54
  SPEAKER_01: Nema kuhanja bureka i donošenja na vrata kao gesta na koji smo mi navikli da nekako počestimo, jer ugrožava špiju.
• 1:12:04
  SPEAKER_01: Ne, kod nikada dođe, sam si uzmiš vozu iz frižinera.
• 1:12:07
  SPEAKER_03: Da se razumije.
• 1:12:11
  SPEAKER_01: A s druge strane, isprave me ako nisamo u pravu, moraš im se kao imigranti nekog koga oni ne poznaju.
• 1:12:19
  SPEAKER_01: I moramo ih razumjeti s te strane da oni da su u kontaktu s nekim koji je drugačije od njih.
• 1:12:26
  SPEAKER_01: Je li istina da im se moraš više dokazivati.
• 1:12:31
  SPEAKER_01: Saznanjem, sa psihološkim stanjem, sa backgroundom, sa objašnjavanjem.
• 1:12:36
  SPEAKER_01: Moraš se doslovno više dokazivati.
• 1:12:38
  SPEAKER_03: Tako je, oni tebe automatski izgledaju komanje vrednj.
• 1:12:42
  SPEAKER_03: Htjeli oni to priznati ili ne.
• 1:12:44
  SPEAKER_01: Ali vidi, ono što ja mislim da mi moramo naučiti od Amerikanaca je ta samouvjerenost ili konfidence koju mi nikad nemamo, a oni je dobro fejkaju.
• 1:12:55
  SPEAKER_01: Jesu li u pravu da su naučeni od djetinstva da budu potpuno samouvjereni?
• 1:13:02
  SPEAKER_01: To je sve fej.
• 1:13:03
  SPEAKER_03: Znači, oni su naučeni kako da fejkaju taj konfidence.
• 1:13:10
  SPEAKER_03: Kada ti radiš u školi s njima, oni se njih nauče, znači da ti trebaš samo o sebi pričati.
• 1:13:17
  SPEAKER_03: To je njima konfidence.
• 1:13:18
  SPEAKER_03: Znači, ti ako o sebi ne pričaš konstantno sa svojim ti nekakvim uspjesima, ti po njima nemaš tu neko samopouzdanje i tu neku ja sam najbolji.
• 1:13:28
  SPEAKER_03: Što u jednu ruku je ok, ali s druge strane previše.
• 1:13:33
  SPEAKER_03: Jer oni previše usta hvale same sebe.
• 1:13:37
  SPEAKER_03: I doslovno je previše.
• 1:13:40
  SPEAKER_03: Znači, te oni isto trebaju balans između dvje.
• 1:13:45
  SPEAKER_03: Mi premalo se s time hvalimo, što smo postigli oni pak previše.
• 1:13:50
  SPEAKER_03: I onda to sve ispne te nekakav ego.
• 1:13:52
  SPEAKER_03: Tako da ja bi uzela to nešto od njih ali u manjim dozama.
• 1:13:57
  SPEAKER_03: Oni nisu samo pouzdani kao narod, oni su vrlo, vrlo prestrašeni, ali oni su majstori u sakrivanju emocija.
• 1:14:07
  SPEAKER_03: I to je ono što možda mi trebamo malo dozog toga jer mi eksplodiramo jednostavno ne možemo te neke emocije skontrolirati.
• 1:14:14
  SPEAKER_03: Oni će ono, a izutra će govoriti.
• 1:14:20
  SPEAKER_03: Da, da, da, tako je.
• 1:14:22
  SPEAKER_03: Uglavnom, to je ono što mi trebamo ih naučiti.
• 1:14:23
  SPEAKER_03: On će izgledati kada ima to neko samo pouzdanje, a zapravo ga nema.
• 1:14:27
  SPEAKER_03: I oni su strašno, strašno, strašno majstori fekanja emocija.
• 1:14:31
  SPEAKER_03: A to je ono što naši ne mogu razumjeti, da neko može izglumiti neku emociju.
• 1:14:37
  SPEAKER_03: Amerikanci su majstori toga, moram im to priznat.
• 1:14:41
  SPEAKER_01: I što zapravo time postišemo?
• 1:14:42
  SPEAKER_03: Šta bi mi posticali da se naučimo fekat emocije?
• 1:14:46
  SPEAKER_03: Pa nekad iskreno je dobro fekat emociju čisto da sam sebe ne dovedeš u nekakve situacije iz kojega se ne možeš izvući.
• 1:14:54
  SPEAKER_03: Nekad je dobro reći, ja ne kažem uvijek, ali nekad dobro reći: a onda otići misliti svoje nekada zašutiti jer mi znamo daću u velike probleme zato što ne znamo zašutiti.
• 1:15:08
  SPEAKER_03: Pa mislim da te neke stvari bi bile dobre nekad malo staviti taj fejk i onda otići, jer ne trebaš za svima glavu glavu ići.
• 1:15:17
  SPEAKER_01: Tamara, ima li neki savjet koji bi dala iz oblasti koju nisam dotakla ili te nisam pitala?
• 1:15:25
  SPEAKER_01: Govorili smo i o karijeri, o vezama i o djeci.
• 1:15:28
  SPEAKER_01: Dotekli se svega i sega, ali ima li neki savjet da imigranti s područja Balkana mogu iskoristiti svuda u svijetu, ne samo u Americi, a da nismo dotakli kroz primjere koje smo pominjali.
• 1:15:42
  SPEAKER_03: Znači, ne imati ružičaste načele.
• 1:15:45
  SPEAKER_03: Gdje god se odseliš, Njemačka, Amerika, Australija, bilo gdje da odeš, shvatiti da će ti biti teško i nemoj imati mišljenje da će te ljudi gledati kao neko i nešto samo zato što imaš diplomu.
• 1:16:01
  SPEAKER_03: Maraš shvatiti da počinješ nula.
• 1:16:03
  SPEAKER_03: Moš shvatiti da ćeš raditi poslove koje nikada nisi mislio da ćeš raditi.
• 1:16:08
  SPEAKER_03: I moraš shvatiti da možda nećeš ni raditi ono što si mislio da ćeš raditi sa diplomom.
• 1:16:13
  SPEAKER_03: I istraži zemlju u koju ideš.
• 1:16:17
  SPEAKER_03: A istraži da li je to kultura u kojoj zapravo ti želiš biti ili da li je to kultura u kojoj ti ne želiš biti.
• 1:16:24
  SPEAKER_03: Istraži njihove nekakve kulturološke osnove da vidiš da li ti to kao osoba možeš prihvatiti ili ne.
• 1:16:30
  SPEAKER_03: I onda odluči da li je to zemlja u kojoj želi ići.
• 1:16:34
  SPEAKER_01: Zaista dobro rečeno.
• 1:16:36
  SPEAKER_01: Gdje vidiš sebe u skoro budućnosti.
• 1:16:40
  SPEAKER_01: Pa mogu reći da vidim moj buč već ima plan bez mene.
• 1:16:46
  SPEAKER_03: On želi, znači, kada naš sin krene na fakultet, on želi se preseliti u Europu.
• 1:16:52
  SPEAKER_03: Moj muč obožava Hrvatsku.
• 1:16:55
  SPEAKER_03: On uči hrvatski.
• 1:16:56
  SPEAKER_03: Ja ne znam sad to rekao da mož priča hrvatski.
• 1:16:59
  SPEAKER_01: Reku si da ti pričaš kineski, ali ne da on priča.
• 1:17:01
  SPEAKER_03: Ne, on uči hrvatski, priča hrvatski i razumije ne znam, 50 posto što mi pričamo, ali priča 10-15 posto i on s cilom želi ići ili u hrvatsku ili u aziju, ali u Aziju govorimo japan, Kina ili Koreja, ne govorimo maleziju i tamo možda živjeti na relaciji Azija Hrvatska, ali uglavnom njegov stanje je otići u Europu.
• 1:17:29
  SPEAKER_03: On obožava Europu, obožava način života tamo, obožava hrvatske ljude, obožava tu neku direktnost.
• 1:17:36
  SPEAKER_03: On jednostavno ne može sa Amerikanima zbog te njihove indirektnosti.
• 1:17:41
  SPEAKER_03: On je rekao ok, 15 godina je on isto tu.
• 1:17:43
  SPEAKER_03: Kaže sad bi bilo dosta.
• 1:17:45
  SPEAKER_03: Sad je vrijeme da se krene negdje drugdje.
• 1:17:47
  SPEAKER_03: Tako da njegov plan je.
• 1:17:49
  SPEAKER_03: Znači, on bi se htio preseliti iskusiti nevo.
• 1:17:54
  SPEAKER_03: Po njemu boji.
• 1:17:56
  SPEAKER_03: I nadam se da ga pratiš.
• 1:17:58
  SPEAKER_03: Normalno da ga mora pratiti.
• 1:18:00
  SPEAKER_03: Kabu sada rekao, nedumja.
• 1:18:02
  SPEAKER_01: Ono ne bih se vratila u Hrvatsku.
• 1:18:05
  SPEAKER_03: Odi ti u Hrvatsku jači.
• 1:18:09
  SPEAKER_03: Mislim, iskreno ja bi van htjela otići, zato što ja volim putovati, volim tako istraživati nove zemlje i nove kulture i sve to Amerika.
• 1:18:18
  SPEAKER_03: Znači, ono kad nešto svladaš, i imaš šansu da otiđ onda kažiš.
• 1:18:23
  SPEAKER_03: Ok, ovo smo svatli i da sada nešto novo.
• 1:18:26
  SPEAKER_01: Novi challenge, novi izazov.
• 1:18:29
  SPEAKER_01: Što vezano za profesionalni rad?
• 1:18:32
  SPEAKER_03: Tvoj.
• 1:18:33
  SPEAKER_03: Pa moje je ovo dosad, znači taj cross-cultural coaching.
• 1:18:37
  SPEAKER_03: Ja to radim online sve i znam putovati u te firme.
• 1:18:43
  SPEAKER_03: Znači, u te kompanije i firme i njima pomagati, znam s njima putovati itd.
• 1:18:50
  SPEAKER_03: Većina mojih klijenata je online.
• 1:18:52
  SPEAKER_03: Meni nije bitno gdje ja radim praktički.
• 1:18:55
  SPEAKER_03: To je ono što moj muži, ja želimo stvoriti.
• 1:18:57
  SPEAKER_03: Znači, da nije bitno gdje radimo jednostavno bilo gdje da smo, možemo raditi isti posao.
• 1:19:07
  SPEAKER_01: Ili to sektor u kojem želiš ostati, jer ja moram priznat da si odlična.
• 1:19:14
  SPEAKER_03: Stvarno volim to i volim pomagati ljudima i volim im život raditi lakšim nego što je meni bio.
• 1:19:22
  SPEAKER_03: I jednostavno mi je predivno za vidjeti da.
• 1:19:25
  SPEAKER_03: Znači, taj moj koaching program traje šest tjedana.
• 1:19:27
  SPEAKER_03: I da nakon šest tjedana, ti ljudi doslovno odu u tu zemlju i nije im teško kako je bilo meni i jednostavno im je sto puta lakše.
• 1:19:40
  SPEAKER_01: Kako ti ljudi mogu naći, kako mogu kontaktirati?
• 1:19:44
  SPEAKER_03: Pa sve na Instagramu.
• 1:19:45
  SPEAKER_03: Znači, na mom Instagramu je sve ili preko tih poruka na Instagramu.
• 1:19:49
  SPEAKER_03: Ja mislim da na Instagramu imam i taj svoj WhatsApp broj.
• 1:19:53
  SPEAKER_03: I preko imela.
• 1:19:56
  SPEAKER_03: Znači na tri različite lokacije mi mogu uloviti da.
• 1:20:00
  SPEAKER_01: Postavit ćemo tvoj kontakt ispod ove epizode.
• 1:20:03
  SPEAKER_01: Ali, šta kad je netko neodlučan?
• 1:20:07
  SPEAKER_01: Jer znaš da naši ljudi ne želi tražiti pomoć, ne želi priznati da im treba.
• 1:20:12
  SPEAKER_01: Šta kad je netko neodlučan, kako zapravo ih ujediti i reći da svima nam to treba.
• 1:20:20
  SPEAKER_03: Pa iskreno ja imam ovaj 60 minuta besplatan poziv gdje mi jako puno pričamo o tome s čime se osoba muči i koji su tvoji ciljevi prije nego što uđemo taj program.
• 1:20:34
  SPEAKER_03: I znači, tu ljudi shvata da ta pomoć je ok.
• 1:20:39
  SPEAKER_03: I sam sebi jednostavno priznati Okej se mučiti, ok je tražiti pomoći.
• 1:20:45
  SPEAKER_03: To je ono što naši ljudi stvarno trebaju naučiti odmah Amerikanaca, da je ok potražiti pomoć.
• 1:20:51
  SPEAKER_03: Ik, priznati da nije sve bajka i nije sve super.
• 1:20:57
  SPEAKER_03: Ja sam tražila pomoć isto u nekim momentima, jer jednostavno trebaš.
• 1:21:01
  SPEAKER_03: Mislim, ne možeš sve sam.
• 1:21:03
  SPEAKER_03: Jednostavno si priznati da ne možeš sve sam u životu i to je ok.
• 1:21:07
  SPEAKER_01: S kim danas najviše radiš kad su u pitanju klijenti, a odakle dolazi.
• 1:21:13
  SPEAKER_03: Od svuda.
• 1:21:14
  SPEAKER_03: Imam kineskin, imam Nijemce, naše ljude imam.
• 1:21:22
  SPEAKER_03: Stvarno od svuda.
• 1:21:23
  SPEAKER_03: Većinom je Azija i Europa ide u Ameriku ili Amerikanci idu u Aziju.
• 1:21:28
  SPEAKER_03: To je ono najviše.
• 1:21:30
  SPEAKER_03: Ali većina mojih klijenata moram priznati su imigranti iz Europe.
• 1:21:35
  SPEAKER_01: Jesi li razmišljalo ikad napisati knjigu?
• 1:21:39
  SPEAKER_03: Joj, to me svi pitaju.
• 1:21:42
  SPEAKER_03: Možda jednog dana kad ovako sve malo smireno pišeš.
• 1:21:47
  SPEAKER_01: Evo ideja, ali imam možno da bi trebala biti na našim jezicima.
• 1:21:50
  SPEAKER_01: Ovo ne govorim zbog uspjeha, ne znam koliko bi to bilo interesantno i podržano od ljudi sa Balkana, ali mislim da je nešto što im je itekako potrebno.
• 1:21:59
  SPEAKER_03: Potrebno je to.
• 1:22:02
  SPEAKER_03: To je ono što meni jako žao naših ljudi jer oni nekad žive u onome svijetu ružičastih naučila.
• 1:22:08
  SPEAKER_03: Mislim da je sve najbolje kada izađu van.
• 1:22:10
  SPEAKER_03: I onda shvata da zapa je jako dobro.
• 1:22:14
  SPEAKER_03: Uspoređujemo Ameriku sa Hrvatskom.
• 1:22:16
  SPEAKER_03: Od zdravstvenog osiguranja do toga kako ljudi žive do ne znam, porodeljnog kada majka rodi.
• 1:22:22
  SPEAKER_03: Mislim, tu dobiš osam tjedana za carski rezik, možeš natrag na posao i nije ti sve plaćeno.
• 1:22:27
  SPEAKER_03: Tako kažem, ljudi jednostavno ne znaju kako je vani i oni zamišljaju da ne znam kako vani.
• 1:22:33
  SPEAKER_03: Ja ne kažem da ne smiješ otići van.
• 1:22:35
  SPEAKER_03: Idi van, ali možeš biti realan.
• 1:22:37
  SPEAKER_03: Moš biti realan kako ideš, kada ideš i tek nekakve stvari da nije sve lijepo vani.
• 1:22:44
  SPEAKER_03: I da neke stvari su puno, puno ljepše za mentalno zdravlje i za neke druge stvari doma, nego što su vani.
• 1:22:51
  SPEAKER_01: Ima li neki univerzalni savjet, evo ja razmišljam i samo sam prošla kroz to.
• 1:22:56
  SPEAKER_01: Ako dajemo savjete u smislu nemojmo osjet samo u svojim zajednicama.
• 1:23:02
  SPEAKER_01: A opet ne možeš pristup toliko evo konkretno u Americi Amerikancima u Njemačkoj čojmo reći Nijemcima.
• 1:23:11
  SPEAKER_01: Kako smiksati to na početku?
• 1:23:13
  SPEAKER_01: Jer ukoliko se samo priklonimo našima, izgubit ćemo ono što je vrlo važno: da uradimo i da se asimiliramo i naučimo sve o kulturi zemlji u kojoj smo došli.
• 1:23:23
  SPEAKER_01: A ukoliko nemamo priliku da na početku se dokažemo imigrski, počnemo se družiti, kako taj buff zonu prevazić na najlakši način, kome se zapravo okrenuti?
• 1:23:35
  SPEAKER_01: Je li postoji iz svog iskustva neko okej, kao što se rekla, mislim mi objašnjavajući slavic kultur zašto smo slični, jer ima neki buff system.
• 1:23:46
  SPEAKER_01: Evo primjer navodim možda djeluje kao glupo pitanje, ok, došao je neko sutra iz Bosne došao je u Ameriku.
• 1:23:53
  SPEAKER_01: Nećemo da bude samo sa bosancima, nećemo moći tako lako pristupiti Amerikanima.
• 1:23:59
  SPEAKER_01: Jesu Ukrajinci, ona buff zona.
• 1:24:03
  SPEAKER_03: Oni bi bili ta neka buff zona.
• 1:24:05
  SPEAKER_03: Poljaci česi, Ukrajinci.
• 1:24:07
  SPEAKER_03: Oni su ta neka ab zona nama jer su vrlo slični našem mentalitetu.
• 1:24:13
  SPEAKER_03: Normalno ne sto postoji, vrlo imaju slične te korijene.
• 1:24:19
  SPEAKER_03: Tako da se mi jako puno razumijemo.
• 1:24:21
  SPEAKER_03: To oni su nama buff zona.
• 1:24:22
  SPEAKER_03: Ja imam jako puno prijatelja iz Ukrajine i Ruse i sve presmiješaju koliko se mi razumijemo i koliko kada pričaš kako smo odgajani i kako nas roditelji s nama pričaju, koliko je to identično.
• 1:24:37
  SPEAKER_01: I onda kada ti imaš tu neku bav zonu, to je super ja sad sjetio moj sinji sin je imao 13 godina kad sam se ja preselila ovdje.
• 1:24:47
  SPEAKER_01: Bio je bosanski da kažem muštran u Sarajevu da radi poslove da pomaže.
• 1:24:53
  SPEAKER_01: Kao sam ohrana majka, trebala sam podršku svojih sinova da nauče kućne poslove da skratim priču.
• 1:24:59
  SPEAKER_01: Kad smo došli ovdje, naravno, taj se mentalitet zadržao i ja sam do kraja svog života zahvalna svojoj djeci.
• 1:25:06
  SPEAKER_01: Što u početku kad sam kao imigrant morao raditi teške imigrantske poslove od 20 sati dnevno što su se samo odgajali u smislu vodili računa o domačinstvu, o hrani itede ali poenta priča je možda neke tri četiri godine nakon što smo mi ovdje, on se upoznaje sa rumunskom familijom i dolazi kuće i od svega što je on zapamtio iz toga što se upoznat s njima.
• 1:25:32
  SPEAKER_01: Joj, ova ista majka ko ti.
• 1:25:34
  SPEAKER_01: I onda samo se brine jel kuća čista, jel sve zatignuto, je li sve u redu.
• 1:25:42
  SPEAKER_01: Pa što nisi ove Amerikanke, baš te briga užeš u obući.
• 1:25:47
  SPEAKER_01: On je jedino tu traumu nosio.
• 1:25:49
  SPEAKER_01: Kad je vidio da smo ostali.
• 1:25:51
  SPEAKER_01: Ostavi je.
• 1:25:53
  SPEAKER_03: Moj sin isto istu priču ima je joj samočistiš.
• 1:25:58
  SPEAKER_03: Samo ono samo ovo Amerikanki boli briga.
• 1:26:01
  SPEAKER_03: Kaže, Amerikanke žive uzma za noći pogledati ti je barem čisto.
• 1:26:06
  SPEAKER_03: Tako da naša djeca to primijetila.
• 1:26:10
  SPEAKER_03: Isto upoznao je bosanke i bosanke samo čiste, ukrajinke samo čiste.
• 1:26:16
  SPEAKER_03: Jer svim imamo ten nekakav stav da čista kuća puno znači da ne želiš.
• 1:26:22
  SPEAKER_03: Imala sam čak i real na Instagramu išla sam u Japan.
• 1:26:26
  SPEAKER_03: I onda sam sebe snimila kad čim kuću prije odlaska u Japaniju jer kako se nešto dogodi, neko ti doći u kuću i tvoja kuća je bomba.
• 1:26:35
  SPEAKER_01: Sjeća se moja majka rametli i je navečer.
• 1:26:38
  SPEAKER_01: Dok svih se opuštamo i pripremamo za krevet, zapravo je zatezala, čestila radila i ostavljala da je sve u redu.
• 1:26:45
  SPEAKER_01: Ona je govorila iz dva razloga.
• 1:26:47
  SPEAKER_01: Jedan je možda neko ujutro rano doći da se ne stidi, a drugi je da ona uživa kad se probodi u svemu čistom i piju onu jutarnju ka.
• 1:26:55
  SPEAKER_01: Ja zaista to ne možemo naći na ovom području.
• 1:26:58
  SPEAKER_03: Mislim da to je ono, na primjer, Kinezi to rade isto on strašno čiste.
• 1:27:05
  SPEAKER_03: Mislim da je to nešto meni lijepo.
• 1:27:08
  SPEAKER_03: Kući je ti kad više kako Amerikanci žive i počneš stjeniti da čisti.
• 1:27:17
  SPEAKER_01: Jedno pitanje kojima možda sam preskočila u pripremnom razgovoru smo se dotakli toga.
• 1:27:22
  SPEAKER_01: Bez obzira na zatvorenost Amerike i Amerikanaca prema stvar iskustvo Amerikanca kao muža, prema imigrantima i svemu onome čega smo se dotakli ovdje.
• 1:27:33
  SPEAKER_01: Još uvijek mislim da Amerikanci ulaze u brakove sa.
• 1:27:37
  SPEAKER_01: Jako, jako puno žena iz drugih dijelova svijeta.
• 1:27:43
  SPEAKER_01: Zašto?
• 1:27:44
  SPEAKER_03: A ako njih pitaš, što sam ih ja pitala, je zato što oni ne vole svoje žene.
• 1:27:53
  SPEAKER_03: Znam da je to puno ljudi, jako teško shvatiti.
• 1:27:56
  SPEAKER_03: One ne vole svoje žene zato što oni kažu da su njihove žene.
• 1:28:01
  SPEAKER_03: Previše na tabletama.
• 1:28:02
  SPEAKER_03: Većina njih ima anksioznost i depresiju.
• 1:28:05
  SPEAKER_03: Većina njih ne brine se, ne kucha, ne česti, nisu on sve 50-50.
• 1:28:15
  SPEAKER_03: Njihove financije su 50-50.
• 1:28:17
  SPEAKER_03: Kada se žene imigranice drugačije.
• 1:28:21
  SPEAKER_03: One se brinuć o kući, brinu se o familiji, brinu se o mužu.
• 1:28:25
  SPEAKER_03: I ne kažem da oni sad srče.
• 1:28:27
  SPEAKER_03: Amerikanci kao muškarci oni strasno puno pomažu ženama.
• 1:28:31
  SPEAKER_03: Ali te žene, njihove jednosno očekivanje da on kuha, ona ne da ne radi ništa, ne kaže da su sve takve, ali većina njih ne čisti kuću, ne kuha, ne brine se toliko koliko oni bi to htjeli.
• 1:28:51
  SPEAKER_03: Nisu ženstene, ne brinu se o sebi.
• 1:28:54
  SPEAKER_03: Mislim da van u idu u piđamama da se razumije to nešto nama nepoimljivo.
• 1:28:58
  SPEAKER_03: Onda normalno da vole imigrante, to su oni meni rekli da te žene drže do sebe, drže kako izgledaju i vrlo sužene podim je napomenuti jedna druga stvar.
• 1:29:09
  SPEAKER_01: Mislim da nema nikakve veze s razvodima i koji će imamo novca koje im uzmu Amerikanke.
• 1:29:16
  SPEAKER_01: Imamo osjećaj nekada pripremo i zato u brak.
• 1:29:20
  SPEAKER_03: Moram priznati, to je to.
• 1:29:21
  SPEAKER_03: Jer one kad ulaze u brak, one ne ulaze u brak kako mi ulazimo u brak.
• 1:29:26
  SPEAKER_03: One ulaze u brak, znači oni već razmišljaju šta će ona s time dobiti ako se toga jednog dana raspadne.
• 1:29:34
  SPEAKER_03: Ona ne ulaze u brak, one su jako proračunate.
• 1:29:38
  SPEAKER_03: I kada su u vezama, one pričaju sa drugim muškarcima dok su u vezi sa muškarcima.
• 1:29:43
  SPEAKER_03: To je ono što Amerikanci muški ne mogu smisliti.
• 1:29:46
  SPEAKER_03: Znači, ona je u vezi i ovaj moj muž ima te isto priču, oni hodi sa Amerikankama i kaže, a ona priča s drugim frajerima.
• 1:29:53
  SPEAKER_03: I onda kad ih je suprotsio ili kad ih se suprotstavi, kaže, OK, mislim, ti se u vezi samo koji drev priča o drugima.
• 1:30:00
  SPEAKER_03: Ona kaže, pa je ih mora to opcijeti.
• 1:30:02
  SPEAKER_03: Ne znači što se može dogoditi.
• 1:30:04
  SPEAKER_03: Mislim, oni to mrze.
• 1:30:05
  SPEAKER_03: Tako da oni znaju da imigranti to ne rade.
• 1:30:09
  SPEAKER_01: Onda pojasnimo proračunatost, naravno, ovo je ponovo iz moje perspektive.
• 1:30:14
  SPEAKER_01: Ja mogu biti u krivu ili ovo ono što sam ja doživjela.
• 1:30:17
  SPEAKER_01: Da djevojčice kad odlaze, ne velika većina, ali značajan procjene.
• 1:30:23
  SPEAKER_01: Kad odlaze na fakultet, biraju zapravo fakultete ne s namjerom da završe čitav fakultet, nego da nađu na tako dobrom fakultetu, skupom fakultetu nekoga za koga će se udat.
• 1:30:36
  SPEAKER_01: Prekidaju u drugoj trećoj godini ali su našle nekoga s kim će biti.
• 1:30:41
  SPEAKER_01: Jako puno to njih radi.
• 1:30:43
  SPEAKER_03: Ili rade to, ili rade da imaju fakultete, ali znaju da taj fakultet neće koristiti.
• 1:30:57
  SPEAKER_03: Iz razloga zato što će se udati za muža i ona će biti stay home.
• 1:31:01
  SPEAKER_03: I to je njihova ideologija u većini što više ne mogu raditi jer jednostavno nema novaca više za to.
• 1:31:07
  SPEAKER_03: Ali njihov njihov sistem je da je ona doma i ona tako bira muže već.
• 1:31:12
  SPEAKER_03: Znači, one financijski gledaju što taj muž može imati nekakve predispozicije za te nekakve novce itede ona jako puno pručina i da.
• 1:31:20
  SPEAKER_01: I zato Amerikanci zaberu hrvatice i onda dođu do pozicije da se moraju zatvoriti iza vrat zato što ona.
• 1:31:29
  SPEAKER_01: Ona vrišti, a onda razumije kako može biti tako agresivna.
• 1:31:34
  SPEAKER_01: Pričamo o tamo.
• 1:31:38
  SPEAKER_01: Tako je tako i kad mu kaže debilu.
• 1:31:42
  SPEAKER_01: I onda se on pita i pokušava da gubla a zvaniš i riječnik nema riječi nebilu.
• 1:31:54
  SPEAKER_03: Nažalost, momom muži ja to ne mogu.
• 1:31:57
  SPEAKER_03: Ja kažem kreenu, on meneda i kaže, a znam što znači.
• 1:32:03
  SPEAKER_01: Meni je bilo izuzetno prijetno razgovarati s tobom.
• 1:32:06
  SPEAKER_01: Nadam se da se i te bi svidjela energija pitanja, teme koje smo obradili.
• 1:32:14
  SPEAKER_01: Možeš se zamoliti da se vratiš i budeš nam gost.
• 1:32:16
  SPEAKER_01: Ponovno.
• 1:32:20
  SPEAKER_01: Završi svojom porukom Balkancima.
• 1:32:23
  SPEAKER_01: Pogotovo Balkancima u Americi jer to su nam iskustva i moja i tvoje.
• 1:32:29
  SPEAKER_03: Evo Balkancima u Americi želim da nastave raditi ono što rade, a to je da zaborave da je bilo rata između nas i da se svi volimo i svi družimo kako se volimo i družimo izvan naših zemlja.
• 1:32:42
  SPEAKER_03: I da si i dalje dajemo potpore, da nije bitno tko si šta si otkuci.
• 1:32:49
  SPEAKER_03: Bitno je samo da li si dobar čovjek ili ne.
• 1:32:52
  SPEAKER_03: I predivno mi je zagledati da mi svi tako razmišljamo kada izađemo van svojih zemlja i da se to dalje nastavi.
• 1:32:58
  SPEAKER_03: I da ne zaboravimo da svi mi smo slični koliko smo i različitih iz tih balkanskih nekakvih krajeva.
• 1:33:07
  SPEAKER_03: I da ne zaboravimo da uvijek imamo potporu bez obzira da li je taj čovjek u bilo kojem dijelu Amerike i ti se i dalje od njih.
• 1:33:15
  SPEAKER_03: Mi svi zapravo jedni za druge radimo.
• 1:33:18
  SPEAKER_03: I jedan veliki savjet je ne boji se tražiti pomoć i nauči se tražiti pomoć.
• 1:33:25
  SPEAKER_03: I znam da to u našim kulturama nije primjereno i nije nešto što je cijenjeno, ali vrijeme da se mijenjamo i da je ok tražiti pomoć.
• 1:33:34
  SPEAKER_03: Pomoć ne znači da nisi uspio, pomoć ne znači da si slab.
• 1:33:38
  SPEAKER_03: Pomoć znači da si jakir možeš priznati da ju trebaš.
• 1:33:43
  SPEAKER_01: I učite kako komunicirati.
• 1:33:46
  SPEAKER_01: Imali nešto važnije od komunikacije.
• 1:33:48
  SPEAKER_01: Nema ništa komunikacije.
• 1:33:51
  SPEAKER_03: Nema ništa važnije.
• 1:33:52
  SPEAKER_03: Ože nema ništa.
• 1:33:55
  SPEAKER_03: Tamo je hvala.
• 1:33:59
  SPEAKER_01: Bilo mi je zadovoljstva.
• 1:34:08
  SPEAKER_01: Bez dobre komunikacije nema zdravih odnosa, uspješnih timova i razumijevanja među ljudima.
• 1:34:15
  SPEAKER_01: Ono što poboljšava i opušta komunikaciju je dobra šoljica kafe.
• 1:34:20
  SPEAKER_01: Kao na primjer Vispakova Zlatna Jezwa koji zahvaljujemo na sponzorstvu ovog podcasta.
• 1:34:27
  SPEAKER_01: Ovo je podcast realno sa tretom Hazirai.