Latest / Realno sa Dritom Haziraj / Nostalgija za Samim sobom | Povratak i u svoju zemlju je egzil | Dragan Todorovic | Realno 026Episode

Transcript

Nostalgija za Samim sobom | Povratak i u svoju zemlju je egzil | Dragan Todorovic | Realno 026Episode · Realno sa Dritom Haziraj

• 0:00
  SPEAKER_02: Ja sam kupio tu pisujeću mašinu zato što sam znao i visceralno i cerebralno da to je ono što hoću da radim svoj život.
• 0:08
  SPEAKER_02: Želim da piše šta pojma nisam imalao.
• 0:12
  SPEAKER_02: Onda je počela da se mešče politika u politiku, politika kao disciplina u politiku kao medijsku kuću.
• 0:21
  SPEAKER_02: U nekom trenutku neko je od njih shvatio da sam ja iza jednog satiričnog teksta objavljenog u normu koji je ismeo u Sobo Dan Miloševića.
• 0:33
  SPEAKER_02: Ja sam iz Srbije napad u zgradi, odpuštanje, maltretiranje, to je.
• 0:40
  SPEAKER_02: Ja sam prostos iscredili kao calodon, ta rana emigracija kao avačenje zuba with anestje, kao poslije svega pronađete sebe bolje nego što ste krenuli u tej proces.
• 0:55
  SPEAKER_02: Ono o čemu me exil naučili, jest da quando kreneš, ne računaj s sigurnosti da ćeš nekdo pustiti coranje po novel.
• 1:05
  SPEAKER_02: Ja ne znam na Balkanu come je postalo pose raspada Jugoslavija.
• 1:09
  SPEAKER_02: Mi smo biti siromašni ali srečni.
• 1:12
  SPEAKER_02: Mi smo bili znatno bezbedni, znatno sigurni.
• 1:16
  SPEAKER_02: Jugoslavije zvukova nas je na jednu pučino koje nikako se smili.
• 1:20
  SPEAKER_02: Krivi so on in druge, kad mi nismo krivi.
• 1:23
  SPEAKER_02: Imate jedna infantilnost na Balkanu, kombinovanja s narcisovnošću.
• 1:31
  SPEAKER_02: Nostalgija ne funkcionična ako ljudi zamislite o funkcionira nostalgia.
• 1:36
  SPEAKER_02: Meni je nostalgija uvijek bila, ja mislim da je nama je nostalgija uvijek nostalgija za samima sobie.
• 1:44
  SPEAKER_02: Mi nedostaju nam stariji mi.
• 1:48
  SPEAKER_02: Pa onda ti stariji mi su na nekim ulicama i jedu neku hranu i druži se s nekim ljudima pa ispadne nostalgija za tim.
• 1:55
  SPEAKER_02: Nije to je nostalgija za našu oblično prošću.
• 1:58
  SPEAKER_02: Šta mogu se sigurnoći da kažem?
• 2:00
  SPEAKER_02: Čak i povratak u svoju zemlju, u matičnom zemlju gdje si rođen je ponovo zapravo egzijal.
• 2:08
  SPEAKER_01: U još jednom izdanju podkasta realno želim zahvaliti svima vama koji nas pratite na YouTube, na Spotify, na Amazon Music, Apple Podcast, iHeart Rio.
• 2:19
  SPEAKER_01: I svima vama koji ste uz nas na Instagramu i Facebooku brojevi rastu, vaša podrška nam jako puno znači.
• 2:29
  SPEAKER_01: Ova emisija je realizovana kao i prethodne.
• 2:32
  SPEAKER_01: Zahvaljujući sponzoru podcasta Vispakoj Zlatnoj jezvi.
• 2:37
  SPEAKER_01: Ali i Luisi Kovačević čiju knjigu spoznaja promoviramo u ovom podcastu.
• 2:47
  SPEAKER_01: Dobro došli sa pritom hazilom.
• 2:51
  SPEAKER_01: Moj gosti je u jednom životu prošao put od novinara u Jugoslaviji preko imigranta i medijskog radnika u kanadi do pisca i profesora kreativnog pisanja u engleskoj.
• 3:03
  SPEAKER_01: Rođen je u Kragujevcu autor brojnih knjiga, radiodra, televizijskih i multimedijskih projekata.
• 3:10
  SPEAKER_01: U svom radu se bavi jezikom, identitetom, migracijama, ratom i životom između različitih kultura.
• 3:17
  SPEAKER_01: Dobrodošli su u realno želim dragano Todoriću.
• 3:23
  SPEAKER_01: Dragene, prvo hvala što ste odlučili biti gost podcast Realno i podijeliti izuzetno iskustvo i vašu životnu priču.
• 3:32
  SPEAKER_01: Volila bih početi sa pitanjem koji glasi otprilike ovako.
• 3:36
  SPEAKER_01: Kad promijenimo jezik, kulturu, lokaciju, zemlju i način života kosmo.
• 3:45
  SPEAKER_02: Ja mislim da onda siđemo do nekog tog najdublje dela za sebe.
• 3:52
  SPEAKER_02: I da je zapravo taj proces izmišljed is opstvene kulture, iz sopstanog jezika, iz opstvene zemlje iz udavanja od tih nekih ranih prijateljstava, zapravo proces pronalaženja sebe, pravog sebe, prave sebe na težak način.
• 4:12
  SPEAKER_02: To nije lagano putovanje.
• 4:15
  SPEAKER_02: Znate umetnici i književnici su radili puno eksperimenata sa budizmom, sa meditacijama, sa drogama, sa substancama koje manje misli da bi pronašli sebe.
• 4:32
  SPEAKER_02: Cela ta bit generacija to upravo radila uporno.
• 4:36
  SPEAKER_02: Ali mislim da egzilanti to rade na jedan daleko teži način, daleko bolni način.
• 4:43
  SPEAKER_02: Da rana emigracije kao važenje zuba bez anestesije, ja mislim.
• 4:48
  SPEAKER_02: A nagrada je samo jedna, na kraju stignete do sebe in zapravo nađete neko snagu u tom procesu.
• 4:59
  SPEAKER_02: I kao posljedica svega, ja mislim i to je ta zlatna medalja.
• 5:05
  SPEAKER_02: Ka posljedica svega vi pronađete sebe bolje nego što ste krenuli u taj proces.
• 5:13
  SPEAKER_02: Tako da mislim da je to što ostaje od nas kad promenimo sve, ostaje taj kondezon ideo nas, ostaje centralna kičma u nama i centralna misa i centralni mozg.
• 5:26
  SPEAKER_02: To ostaje.
• 5:26
  SPEAKER_01: A da li se u početku težre dokazati sebi ili novoj sredini?
• 5:34
  SPEAKER_02: Premene se mejjaju.
• 5:35
  SPEAKER_02: U trenku kad sam ja odlazio u exil, znači to je bilo sredinom 90-ih godina ovoj mjesto u kojeg sam otišao Kanada, zapravo Toronto, bilo je puno gostojubivije i druga mjesta su bila puno gospodoljubivije u to vreme.
• 5:52
  SPEAKER_02: Danas nažalost, vidimo kako se pojavuje ta jedan plemenski odnos prema drugima, gdje je dobro imati samo svoje pleme o sebe i biti okružen svojim svojim jezikom i svim.
• 6:10
  SPEAKER_02: A pridošticama se kaže veliko nepoverenje i nervoza, ako hoćete.
• 6:18
  SPEAKER_02: Prenek dan samima prilike ovdje na BBC da pošto naravno fašizam podiže svoju ružnu glavu kao i na mnogim drugim ustama.
• 6:28
  SPEAKER_02: Posebno taj vid odiuma prema pridošnim ljudima, prema ljudima is chamacje.
• 6:33
  SPEAKER_01: Isto ovdje govorite o Londonu i Velikoj Britaniji.
• 6:37
  SPEAKER_02: Tako je govorimo o Britaniji, jest ovo i mi semplica da BBC su baš intervisili jednog od tih ljudi koji se protive dolasku imigranata i dolasko azilana prije svega.
• 6:50
  SPEAKER_02: I onda je on rekao tu rečenicu koja zapravo definiše se.
• 6:55
  SPEAKER_02: Nismo mi rasisti.
• 6:58
  SPEAKER_02: Mi samo ne želimo ovdje da nam dolaze mladi muškarci sposobni za rad.
• 7:07
  SPEAKER_02: Ta rečenica je naravno jedna velika laž zato što nije to pitanju.
• 7:12
  SPEAKER_02: U pitanju je strah od drugačijih ljudi, ljudi koji ne govore svoj jezik, o ljudi koji su nekako različiti i to je sad jedan veliki problem na zapadu koji ja mislim da ćemo morati da riješimo jer ne ide u dobrom pravcu.
• 7:32
  SPEAKER_01: Jedno od pitanja koje se nametalo kroz moje ranije epizode i ovdje ću iskoristiti da vas pitam: kad pomenu ste ostati sa svojima oko svojih.
• 7:41
  SPEAKER_01: Koliko generalno imigranti trebaju ili ne trebaju, griše ili ne griše.
• 7:48
  SPEAKER_01: Kad promijeni lokaciju i mjesto življenja ostati samo sa svojima ili se integrirati, asimilirati itede kroz vaša iskustva da ste dva tri puta počinjali od početka jer moramo reći ovdje slušateljima i gledateljima da razgovaramo s vama u Londonu, proći ćemo kroz vaš životni put i da ste trenutno tamo, ali bili ste znači na početku u Londonu, a prije toga na početku u Kanadi.
• 8:21
  SPEAKER_02: Čitava ta priča da li se otvoriti domaćinima ili se družiti u toj nekoj zatvorenoj imigrantskoj zajednici, ustvari jedna bolna priča gdje se to se toga događa bez izbora.
• 8:38
  SPEAKER_02: Dosta ljudi dolazi u emigraciju, u exil, ne znajući dobar jezik.
• 8:43
  SPEAKER_02: I na kraju krajeva i ono što znaju od jezika plaše se da koriste jer se bolje da ne ispadnu smiješni, da ih ljudi razumiju itede U toj situaciji ja mislim je prirodno da vi vidite da se ljudi druže sa svojom zatvorenom grupom ljudi.
• 9:00
  SPEAKER_02: Ja si sjećam da u Torontu, dok sam živio, imao sam u jednoj od tri Chinatown je situacija da imaš stare kineze koje su tu već 30-40 godina koji ne govore ni jednu reći engleskom jezik.
• 9:20
  SPEAKER_02: Zašto?
• 9:21
  SPEAKER_02: Zato što je njihova zajednica dovoljno velika i dovoljno moćna da oni mogu da žive samo poslujući sa tom svojom zajednicom i nemaju nikakve potrebe da uđu u engleski jezik i kulturu.
• 9:34
  SPEAKER_02: Ja mislim da to oštećuje jedno iskustvo i smanjuje jedno iskustvo koje bi trebalo da imamo.
• 9:41
  SPEAKER_02: Nadadi se tu o asimilacija je možda malo kruba reč, zato što ne može se čovjek družiti sa ljudima koji su tu domoroci lokalni oko sebe, a da ne izgubi sebe uopće.
• 10:02
  SPEAKER_02: Ne mora se asimilirati.
• 10:03
  SPEAKER_02: Možete vi dijeliti puno toga i u tom nekom ideanom slučaju tako i bud.
• 10:09
  SPEAKER_02: Ja se sjećam da su moji kanadski rani kanadski prijatelji, a naravno to je bilo kad je najteže, posebno sve lakše, zapravo bili vrlo radoznali jer su u to vrijeme vidjeli, ljudi su uglavnom dolazili zbog rata u Jugoslaviji, dolazili su sa svih strana i onda su oni sa nekim zanimanjem pratili kakve su sličnosti, kakve su razlike među nama i koliko su bili pozorni oko toga.
• 10:40
  SPEAKER_02: Govorim vam jedan detalj koji je zapravo mislim vrlo ilustrativan.
• 10:45
  SPEAKER_02: Ja sam te neke prve godine, recimo, to je bilo 995 u jesen te godine sjećam se da sam žurio na neki sastanak i da sam uzeo taksi i seo sam na zadnje središte tog taxija, čovjek je bio iz Indije vozač.
• 11:05
  SPEAKER_02: Znači apsolutno nema nikakve veze sa Jugoslavijom, sa jezicima, sa kulturama, ništa.
• 11:11
  SPEAKER_02: I pita me, krenemo da se vozim, on pitao odakli ste.
• 11:16
  SPEAKER_02: Iz Jugoslavije, a on kaže, a znači iz Srbin.
• 11:21
  SPEAKER_02: Ja kažem kako ste to zaključili?
• 11:23
  SPEAKER_02: Mislim, ne razumijem.
• 11:25
  SPEAKER_02: Pa on kaže, pa primećujem da uglavnom Srbiji kažu Jugoslavija, svi ostali koji dolaze sa vašeg sa Balkana govore točno Hrvatska, Bosna, Kosovo, Slovenija, šta već to je jedan detalj koji zapravo pokazuje koliko pažnje ti neki stranci koji su sebi domaći, mi smo stranci, ali nama su stranci.
• 11:53
  SPEAKER_02: Koliko oni posvećuju nama i koliko je to ustvari zanimljivo.
• 11:58
  SPEAKER_02: Zbog toga ja mislim da je pogrešno držati se po strani jer treba iskoristiti tu pažnju.
• 12:03
  SPEAKER_02: To nije zla pažnja.
• 12:05
  SPEAKER_02: To nije pažnja koja je protiv nas.
• 12:07
  SPEAKER_02: To je pažnja sa nama.
• 12:09
  SPEAKER_02: To je pažnja ako može da se nekako pomogne i da se na kraju napravi neka fina atmosfera.
• 12:16
  SPEAKER_02: Mi imamo nešto da pomudimo, oni imaju nešto da ponude i ajde da probemo zajedno.
• 12:22
  SPEAKER_01: Da dodam na vaše iskustvo i meni se dešava u Americi, pogotovo u Chicagu, ako je mlađa generacija koja je išla u školu sa nekim sa područja ex Jugoslavije po mom akcentu engleskog mogu prepoznati, jesu li na primjer iz Bosne Hrvatske ili Srbije.
• 12:42
  SPEAKER_01: Uspjeli su znači i naše dijalekte i naše akcente pojedinci naravno ne smije.
• 12:48
  SPEAKER_01: Hajmo o Dragan Todoroviću prije dolaska u Kanadu, prije odlaska iz Jugoslavije, pogotovo o vašoj odluci da budete to što jeste, da počnete jako rano pisati, objavljivati svoje radove.
• 13:08
  SPEAKER_02: Hvala na tom pitanju.
• 13:09
  SPEAKER_02: Ovo lije osjetim interesovanje za nečiji rad.
• 13:14
  SPEAKER_02: Ja sam možda ono na što sam najviše ponosan u svakom trenutku, a sada polako sve više ponosan je da sam prvi tekst u novinama objavio u sedamnaestoj svojoj godini i od tog prvog teksta ja sam kupio honorar je bio toliki da sam kupio pisaću mašinu.
• 13:40
  SPEAKER_02: Što je moje roditelje apsolut frapiralo, oni su bili radnička clase, ali ona prava radnička clase i za njih je neko tori sa pisočnom mašinom vrlo visoko pozicionirano u društvu.
• 13:55
  SPEAKER_02: Jer u to vrijeme u Jugoslaviji pisati mašina je značila status.
• 14:00
  SPEAKER_02: Znači, bili ste neki činovnik neega ili funkcionar ili nešto bili ste važni.
• 14:06
  SPEAKER_02: Ja sam kupio tu pisaću mašinu zato što sam znao i viscerano i celebralno da to je ono što hoće da radim sve u život.
• 14:15
  SPEAKER_02: Žalim da piše šta pojman sam imao.
• 14:19
  SPEAKER_02: U to vrijeme sam pravda vam kažem pisao vrlo lošu poeziju.
• 14:23
  SPEAKER_02: Našao sam je nedavno po nekim svrskima i to je strašno to sam odmah nazad.
• 14:29
  SPEAKER_02: Pisao se neke kratke priče, neke detalje i najviše sam pisao za novine.
• 14:35
  SPEAKER_02: I to je zapravo od 17 on da se vrati na početak čime sam najviše ponosan.
• 14:42
  SPEAKER_02: Od te 17.
• 14:43
  SPEAKER_02: godine do danas ja živim isključivo svog pisanja.
• 14:46
  SPEAKER_02: Znači, bilo kroz novinarstvo, kasnije kroz advertising, kroz pisanje knjiga, kroz honorare od knjiga, kroz pisanje i honorara od radio drama.
• 14:57
  SPEAKER_02: Još kasnije znači sada predavanje kreativnog pisanja na egreskim univerzitetima.
• 15:03
  SPEAKER_02: Na ovaj ili onaj način ja od 17.
• 15:07
  SPEAKER_02: godine živim od svog pisanja.
• 15:09
  SPEAKER_02: I mislim da moji studenti se oduševe kad im kažem taj detalj, zato što im to daje puno made naravno u životu.
• 15:18
  SPEAKER_02: A ja im samo govorim da ima samo jedna magična foskula u svemu tome.
• 15:24
  SPEAKER_02: Znači, ja ću te naučiti da dobro pišeš, ali ne mojš usmeravati samo prema knjigama i prema tim stvarima, nego tvoja čarobna rečenica je šta ima još.
• 15:38
  SPEAKER_02: Šta se još može?
• 15:39
  SPEAKER_02: Znači, s ovim što znam, gdje još mogu da idem, šta još mogu da uraditi, šta još mogu da napišem.
• 15:44
  SPEAKER_02: A danas hvala Bogu u kreativno pisanje potrebno svuda zato što na internetu sve što čitamo, to je onako napisao.
• 15:51
  SPEAKER_02: I neće to moći artificial intelligents da pokrive jer izprostog razloga artificial intelligence nema telo i neće ga nikad ni imati.
• 16:02
  SPEAKER_02: Nema emocije zato što nema telo nema emocije, nema ta čula.
• 16:08
  SPEAKER_02: Ne može Artificial Intelligence da kaže, da razume kad ja kažem da mi je strašno vrućina u beogradu na trideset osam stepeniji on ne može ni da pojmi kako je to osanje mislim šta to vodi sa sobom u sedamnaest sam počeo da pišem prvo sam se bavio novinarstvom nekoliko godina, onda sam nekako sam ako s dobio nagradu kao najbolji mladi novinar.
• 16:36
  SPEAKER_01: Da, niste rekli, ja bih vas pitala, osamdeset jedan moram ovo reći u Jugoslaviji zato što je važno.
• 16:42
  SPEAKER_02: Jeste hvala jeste dobio sam nagradu kao najbolji mladi novinar i to je dodatno betoniralo moj životni put.
• 16:51
  SPEAKER_02: Ja sam naprosto bio ostrašten, ono taj miris.
• 16:55
  SPEAKER_02: Ljudi koji se bave novinarstvom ili pismim znaju o čemu govorim taj miris šta.
• 17:01
  SPEAKER_02: Kad se pojavio moj tekst u novinama i ja odem do Kijovska i kupim broj i dođem i prostor ne toliko da čitam koliko inhaliram tu novinu.
• 17:10
  SPEAKER_02: To je ostrašenost i tu pomoći nema.
• 17:13
  SPEAKER_02: Znači za ovdje se o tome.
• 17:16
  SPEAKER_02: Onda sam polako krenula da se bavim mladijem i imamo neke prilično uspješne radijske emisije.
• 17:24
  SPEAKER_02: To je počelo na radi u Kragujecu vrlo malo nekoliko mjeseci, rekao bih.
• 17:30
  SPEAKER_02: Onda sam prešao za Beograd, dobio sam poziv posljednja te nagrade da pređim za Beogra i da radim kao urednik kulture u omlinskim novinama koji su brzo prešli da se zove non i imali neku fantastičnu reputaciju.
• 17:44
  SPEAKER_02: Mi poled i mladina bili smo kulturne predanice Jugoslavije u post item periodu.
• 17:53
  SPEAKER_02: Onda se pojavila televizija, u beogradu, prvo taj oka kanal omanski, pa onda je to priaslo v treći kanal ili trika, to sam od početka bilje drugom.
• 18:03
  SPEAKER_02: Moje teške je bilo neki dubinski interview za ljudima iz kulture.
• 18:11
  SPEAKER_02: Prosto sem užival u tom da tražio sem uveć neke pozne nočne termine.
• 18:17
  SPEAKER_02: Krostanu samo nočne ptice.
• 18:22
  SPEAKER_02: Ovi ljudi koji traže neku zabavu i to haha kulturu, odda spavaju, ili su večer nešto drugo.
• 18:34
  SPEAKER_02: Tako da sam radio te dubinske interview i to mi je najviše zadovoljstva dosilo.
• 18:39
  SPEAKER_02: Onda u svemu tome, to je nekako se bio čudan i logičan put.
• 18:44
  SPEAKER_02: Pojavila se prva moja knjiga, koja je zapravo bila biografija Bruce Springstena.
• 18:51
  SPEAKER_02: Dodila se ih u 1989.
• 18:54
  SPEAKER_02: godine ako se navre možda i ranije 1987.
• 18:58
  SPEAKER_02: Što se je desilo?
• 18:59
  SPEAKER_02: Naime, ja sam u tom trenutku bio radio kao glavni urednik magazina rock u politici.
• 19:05
  SPEAKER_02: Pecko Popović mi je predao magazin, on je željeve da se povuče.
• 19:10
  SPEAKER_02: Ja sam to prihvatio sa zadovoljstvom radio sa Vladislavom Bajcem.
• 19:15
  SPEAKER_02: Vlada Bajac je danas veliki srpski književnik i izdavač.
• 19:22
  SPEAKER_02: On je iza geopoetike, ko je jedna od najboljih izdavač u Srbije utrhuina na Balkanu.
• 19:30
  SPEAKER_02: Zajedno smo pravili taj magazin i onda počela da se meća politika u politiku, politika kao je disciplina u politiku kao medijsku.
• 19:44
  SPEAKER_02: Živad Minović u to vrijeme radio kuću politika, bio je Odan Miloševiću.
• 19:50
  SPEAKER_02: To je bila Miloševićeva testna klika.
• 19:53
  SPEAKER_02: U nekom trenutku neko je od njih shvatio da sam ja iza jednog satiričnog teksta objavljenog u nonu koji je ismevao Slobodana Miloševića i sponos mogu da kažem da sam tada bio jedan od vrlo redkih ljudi u Beogledu koji su se nalazili sa te strane historije, znači protiv Miloševića koji su to javnoj.
• 20:19
  SPEAKER_02: Zašto?
• 20:20
  SPEAKER_02: Zašto sam bio redak ili zašto sam bio protiv Miloševića?
• 20:23
  SPEAKER_02: Zašto ste bili protiv?
• 20:24
  SPEAKER_02: Meni je nekako od početka.
• 20:30
  SPEAKER_02: Građani niko ne smije da vas bije bila ta strašna užasna laž.
• 20:37
  SPEAKER_02: I gledalo sam kako on ne raspiruje ono najbolje u srbskom narodu, nego raspirauje ono najbolje u srpskom narodu, taj neki primitivizam.
• 20:47
  SPEAKER_02: Ti neke ljude koji se osjećaju nehvaćenim nevažnim.
• 20:57
  SPEAKER_02: On je potpalio prosto.
• 20:59
  SPEAKER_02: Prosto si pozian benzin.
• 21:03
  SPEAKER_02: Objasnio da oni treba da správy Srbiju.
• 21:08
  SPEAKER_02: Naravno, to je leglo kao kada sam deset u situaciji u Jugoslaviji da je poslije to smrti došlo do potpunog razvoja, došlo do ekonomske krize.
• 21:19
  SPEAKER_02: Navno lokalnim političarima u svako je od Republika najlakši način da se objasni ekonomska kriza, nije da kažu ja vi ziniti, mi smo stvarno mi smo pogrešili, nismo uspjeli, sad ćemo mi da se skonimo, da ćemo ostavki doći pred pametni ljudi.
• 21:34
  SPEAKER_02: Ne, oni su htjeli tu vlast i onda je jedini izgovor bio pa znate šta?
• 21:38
  SPEAKER_02: Naravno da nemate ništa kad su vam krivi ne znam tko, Hrvati ili Slovenci ili Albanci.
• 21:46
  SPEAKER_02: Šta ćemo?
• 21:47
  SPEAKER_02: Pa sjećam se Miloševiće rečenice, ako ne znamo ekonomiju, mi znamo da se borimo.
• 21:54
  SPEAKER_02: I sjećam se da sam gledao sebe u Beogradu, gledao tu rečenicu na televiziji i pomislio ovaj čovjek je ovaj čovjek je zapravo ratni zločinac i ovo što on radi to je strašno.
• 22:07
  SPEAKER_02: U tom istom trenutku počelo je da mi se pojavlja jedna druga svest koja sam poslao jedna druga ideja koja je bila jako teška ustvari a to je da gledajući količinu ljudi koji su se borili protiv Miloševića kasnije sam naravno upoznao druge ljude i mislim na kraju i moja supruga i ja smo zajedno bili na demonstracijama i putali suzevac i stečem se ono tih ranjenih ljudi u 9.
• 22:39
  SPEAKER_02: marta 91 reke suzavca pored mene prolazi čovjek kome je neki policajac pendrekom odvalio donje deovilice, krvava lica, krvavi ljudi, na kraju tog dana dva ljudi poginuo jedan policajac, jedan demonstrant.
• 23:01
  SPEAKER_02: Nisam ponosan što sam prepoznao zločinca u Miloševiću odmah.
• 23:06
  SPEAKER_02: Mislim da je to svatko mogao, samo da je bio manje zasljepljen i da je manje gledao sebe.
• 23:12
  SPEAKER_02: Znači, ja sam možda bio kao novinar, kao neko tko je zainteresovan za to šta se događa to u stanju da lakše shvatim.
• 23:21
  SPEAKER_02: Ali mislim da to nije bilo teško.
• 23:23
  SPEAKER_02: Mogli su i drugi, ne mogu se izvlačiti na to pa kako nisam znao pa mogao se iznaći.
• 23:28
  SPEAKER_01: Ja ću se izvinuti na ovoj degiji jer ćemo se vratiti vašem životu što je prioritet ove priče ali nisam mogla ne uskočiti s pitanjem koje bi nevjerojatno slušatelji slušatelji i gledatelji voljeli čuti.
• 23:41
  SPEAKER_01: Još jednom da se kasnije ne vraćamo u politiku zbog vaše ekonomske opaske stanja i kako su se političari cijele bivše Jugoslavije ponašali.
• 23:51
  SPEAKER_01: Šta vidite da je situacija danas, je li nam još uvijek tamo u svim malim novonostalim državama isto?
• 23:59
  SPEAKER_02: Ja da vam kažem, mislim da se zaista nije mnogo promenulo.
• 24:02
  SPEAKER_02: Ne mogu da kažem isto, zato što znamo da se istija ponavlja, ali se ponavlja malo kao farsa, malo kao tragedija, mislim tako da i sad prolazim kroz farsu, kroz to ja ne znam na Balkanu kome je postalo dobro poslije raspada Jugoslavije.
• 24:21
  SPEAKER_02: A mogu da kažem možda Slovenija donekla.
• 24:25
  SPEAKER_02: A mogu da kažem sa sigurnošću, sa sigurnošću, to se vjerojatno može izmeriti i brojkama da je standard svima pao.
• 24:35
  SPEAKER_02: Znači onaj sistem sigurnosti u posao, u sebe, u državu, u poricu, u sve to, mi smo bili siromašniji ali srečniji i mi smo bili znatno bezbedniji, znatno sigurniji u tim nekim svojim živima koji god oni su bili.
• 24:54
  SPEAKER_02: Cao taj raspad Jugoslavije izvukon je na jednu putinu koji je nikada se smili.
• 25:01
  SPEAKER_02: Ja sa dosta tuge gledam moje prijatelje u Srbiji koji prolaze ponovo kroz neke bure.
• 25:09
  SPEAKER_02: Ponovo je politika važnog života i dokle više, dokle.
• 25:16
  SPEAKER_02: Letos sam proveo nekoliko dana kod prijatelja, imamo ivan par prijatelja koji imaju kuću u Švajcarskoj.
• 25:27
  SPEAKER_02: Ona je iz Švajcarske, on je Nemac.
• 25:32
  SPEAKER_02: Onda sam ona mi dosta objašnjavala u švajcarskom sistemu.
• 25:37
  SPEAKER_02: Švajcarski građani non-stop on nečemu glasaju, imaju nekoliko referenduma svake godine, ali nitko nikogo nismo negro.
• 25:51
  SPEAKER_02: Ja sam izgubio danas dobiću sutra, se je ok, procesi neke kulturan civilizovanja i sve to.
• 25:58
  SPEAKER_02: Mi smo stalno na ono okrivanje drugih i to svi, to rade.
• 26:05
  SPEAKER_02: Krivi su oni drugi, nikad mi nismo krivi.
• 26:07
  SPEAKER_02: Imam te jedna infantilnost na Balkanu kombinowana s anarcisno jednošću.
• 26:16
  SPEAKER_02: Infantilnost, mi smo stalno neki deča devojke.
• 26:21
  SPEAKER_02: I stalno je nije čudo da je u slavenski trenutku pri kraju stalno je sve bilo dečacima i doli dečaci pa ne znam, dečaci su bili ljuti, pa dečaci ovi, pa dečacci i to i u Zagrebu i u Beogradu i su da dečaci.
• 26:36
  SPEAKER_02: To nije došlo nikuda, to je došlo iz te neke infantilnosti.
• 26:40
  SPEAKER_02: Mi stalno očekujemo da smo u centru pažnje sveta, da je sve dobronamjerno, da će oni shvatiti tko je u pravu među nama, tko nije i da će odmah pomoći timima koji su u pravu i dobri ljudi.
• 26:53
  SPEAKER_02: Mislim to je najveća glupost na svijetu.
• 26:56
  SPEAKER_02: Svjet ima svoje probleme i kad dođu da pomažu na Balkanu, oni to pomažu da bi stekli poene na svojoj političkoj sceni, ne zato što su zabrinuti za sirote Balkance.
• 27:10
  SPEAKER_02: Da li je dobro?
• 27:12
  SPEAKER_02: Ja ne vidim da je bilo gdje dobro.
• 27:15
  SPEAKER_02: Razvriti su stepeni ovoj negativnosti.
• 27:19
  SPEAKER_02: I dalje političari funkcionirašu isključivo kroz tenziju.
• 27:24
  SPEAKER_02: Znači, evo sada Srbija se ono naoružava, sada otvara fabriku dronova, Hrvatskoj se to ne sviđa, Kosovo se to ne sviđa, ne znam se šta će se događati, mislim tu nije jasno.
• 27:38
  SPEAKER_02: I stalno ta neka nesigurnost i ta neka tenzija zapravo imaju jedinu svrhu da zadrže političare na vlasti.
• 27:47
  SPEAKER_02: I zapravo pogledajte, od rasprave Jugoslavije ovamo u svim državama bivše Jugoslavije, vi imate iste imene.
• 27:54
  SPEAKER_02: Isti imenik ljudi koji se vrte i vrte i vrte i ne silaze sa vlasti, samo ono odu malo lijevo malo desno, preleću iz partije u partiju.
• 28:03
  SPEAKER_01: I godine, godine prolaze i sve se mijenjanja i ja ne mogu da vjerujem da isti ljudi koje sam ja pratila kad sam počnila kao novinar u osamnaest još uvijek evo govorim o Bosni i Hercegovini se kandiduju za neku poziciju.
• 28:17
  SPEAKER_01: Pa očitove se tri generacije smijenile u međuvremenu.
• 28:21
  SPEAKER_01: Ja nisam imala djecu u to obama moja djeca sad oženjeni ljudi, a isti političar kojeg sam snimala, sam mojih osamnaest je kandidovan sam mojih pedeset.
• 28:30
  SPEAKER_01: To je fenomen.
• 28:31
  SPEAKER_01: Oni su u Bosni kao stečnici.
• 28:34
  SPEAKER_01: Još jedna misao kao da svi mi koji smo otišli, pobjegli zapravo neko ko traži bivšu Jugoslaviju u uređenim društvima Europe, Kanade, Amerike, Australije.
• 28:50
  SPEAKER_02: Ima smisla, ima smisla preneki dan sam naročio, dobio sam 20 značaka zastava Jugoslavije iz Kine.
• 28:58
  SPEAKER_02: Preko temo.
• 29:01
  SPEAKER_02: Potražio sam to tko se osjeća kao Jugoslaven i dalje, kao što se ja osjećam.
• 29:06
  SPEAKER_02: I ja svima govorim da sam Jugoslaven.
• 29:08
  SPEAKER_02: Ja sam znači rođen u centru Srbije, ali u našoj kući mi smo svi bili komunisti, otocima i ja.
• 29:16
  SPEAKER_02: Nana koja je bila vrlo religiosa, je držala svoje, mi nismo dirali, ona nije dirala nas.
• 29:23
  SPEAKER_02: Jedino smo se sukobili oko svetleni na mesese.
• 29:26
  SPEAKER_02: On je tvrdila da nikad niko nije svetila na mesjaci i Amerikanci lažu.
• 29:30
  SPEAKER_02: A mi smo rekli da je partija rekao da su setovi, vratno su svetili.
• 29:37
  SPEAKER_02: Cela ta priča je nevjerojatna.
• 29:41
  SPEAKER_02: Sviže mi se to porođenje sa stečicima.
• 29:43
  SPEAKER_02: Slažem se.
• 29:44
  SPEAKER_02: Kao one ostrove sa kako se zove Easter Island, ona statuje na mrgođene koje stoje po obudu ostrova i pred strancima.
• 29:54
  SPEAKER_02: Nevjerojatno zaista mislim.
• 29:57
  SPEAKER_02: Ja mislim da vam kažem iskreno, ja bih se radila o tome da su to pošteni sposobni ljudi.
• 30:04
  SPEAKER_02: Znate, da su to ljudi ajkule, oni znaju što reče jedan taksista pre neki dan i oni kradu, ali kradu fino tako da ih nama kapne.
• 30:17
  SPEAKER_02: Da je to takav soj ljudi, pa dobro, ajde super, da imamo neke političare koji nas dobro štite i omogućavaju da živimo normalno.
• 30:26
  SPEAKER_02: Ali pobogu nitko ne živi normalno.
• 30:29
  SPEAKER_02: Ne da ne živi dobro, nego neko ne živi normalno.
• 30:32
  SPEAKER_02: Jugoslavija je bila područja gdje se živjelo i dobro i normalno.
• 30:37
  SPEAKER_02: Mislim i to ljudi koji su, kao što sam ja i vi i puno ljudi koji pamite tu Jugoslaviju zaista sad ja mislim pretpostavljam da zvučimo kao neki ovaj dinosaurus koji priču u bajke prespavanje.
• 30:55
  SPEAKER_02: Ja sad ne mogu da objasnim ovim ljudima mojim prijateljima, mladim prijatelja, recimo i prijatelja zapravo.
• 31:02
  SPEAKER_02: Ne mogu da objasniti da sam ja recimo 93 da kažem recimo imao platu koja je iznosila ne oko 2000 švajarskih franka i koje mi je omogućavalo u to vrijeme da sedam na voz, interail karta, odlaze do siriha kupim najskuplje zvučnike, znači Fisher Studio serio, donesem i kući prepistenje moglica koji je u tom trenutku već radio 20 godina u Švajskoj jedan od onih ranih ilegalnih emigranata.
• 31:41
  SPEAKER_02: I zapanju se kako je mogu kupiti te zvučnike mislim, a njima su totalno nedostupni.
• 31:46
  SPEAKER_02: To je bila Jugoslavija.
• 31:57
  SPEAKER_01: Što je kultura roka davala mladima u Jugoslaviji u to vrijeme.
• 32:01
  SPEAKER_02: I spočetka bila je to strogo kontrolistvena kultura gdje znalo se o čemu se može pati i kako se može pati i koji vokabular se može koristiti.
• 32:15
  SPEAKER_02: I o tom nekom prvom periodu možda najbolje svjedoči zapravo ona Balaševićeva tri putem video tita koju inače volim.
• 32:24
  SPEAKER_02: Voleo sam balašević, generalno volim Balašević opus, ali mislim da je to bio pokazatelj kakva je bila situacija.
• 32:33
  SPEAKER_02: Uostalom ako se pogledaju recimo rane pesme nekih starih bandova kao što su indeksi ili corning grupa.
• 32:40
  SPEAKER_02: Mislim ako je hit bio corning grupe trlababa lan, onda vam to govori koliko je rok bio kontroliran u tadašnjoj Jugoslaviji.
• 32:51
  SPEAKER_02: I ako pogledajte šta je imao pesama na bilo kome biografskom projeću iz tog vremena ili Zagrebački festival, ili Splitski festival popurne muzik.
• 33:02
  SPEAKER_02: Vidjet ćete da je to sve bilo ono bolan rastanak.
• 33:05
  SPEAKER_02: Ja te volim time, ne voliš katastrofa.
• 33:08
  SPEAKER_02: E onda u nekom trenutku se pojavio pojavila se jedan drugi se novi talaz prije svega, i to je onda eksplodiralo u novi primitivizam u Bosni.
• 33:22
  SPEAKER_02: Eksplodiralo je u boru črbu u Srbiji, koji je pa ostavljen juba do kraja.
• 33:28
  SPEAKER_02: To je bilo nezamislivo.
• 33:31
  SPEAKER_02: Ubrzo za tim krenuo je i Johnny Štulić.
• 33:34
  SPEAKER_02: Peva zapravo nešto što je bilo jedan koherentan politički program, koji je vrlo bio nalik programu Leha Valence, znači jedna totalna pobuna kod sistema.
• 33:46
  SPEAKER_02: Bio je, ja to i danas govorim, bio je naš kascadar.
• 33:49
  SPEAKER_02: Ono što mi nismo spominjeli da kažemo, Johnny Štulić je pivo.
• 33:53
  SPEAKER_02: Tako je rock se otvješte kontrole.
• 33:57
  SPEAKER_02: U to vrijeme to su već bile 80-g i partija je bila popustila.
• 34:02
  SPEAKER_02: Nije više postojala ta tvrda moć partije.
• 34:06
  SPEAKER_02: Zašto?
• 34:07
  SPEAKER_02: Ne možeš imaš tvrdu moć ako ti je trenutno u radnjama, nestrašica nylon čara, nestica kafe, nestaršica jestivog gulja, a ljudi voze na par neprosistem.
• 34:22
  SPEAKER_02: Nemoj mi onda kakav autoritet.
• 34:25
  SPEAKER_02: Nikada neću zaboraviti tačkice.
• 34:28
  SPEAKER_02: Eto, takve, tak, i također plaćanje kroz svinske povodge andove brašne, što se isto radilo u Srbiji na veliko.
• 34:41
  SPEAKER_02: Tako da u tom trenutku roku eksplodira je postoje prava pobuna.
• 34:47
  SPEAKER_02: Ja to ne bi preučavao zato što ta pobuna je imala i dalje svoje domete.
• 34:56
  SPEAKER_02: To nije bilo zbog kontrole nego nekako zbog autocenzure ja bih rekao.
• 34:59
  SPEAKER_02: Naime, svi ti naši rokovi su bili fina omladina is broj kuća.
• 35:06
  SPEAKER_02: Jako veliki procedure njih so bili u Jugoslaviji.
• 35:11
  SPEAKER_02: To se znalo, što nas političara, that so funkcionera tako da je ta rok popuna Jugoslavija je bila ograničena dometa.
• 35:30
  SPEAKER_02: Tom polovinom 1900 mi smo se zapravo približili stvarno u Londonu i centrima asvedske culture.
• 35:41
  SPEAKER_02: Poslali z Londona iminente novinare u Bograd, da je izvješted o albumu Idola odbrane i posljednji dani.
• 35:50
  SPEAKER_02: To su bile ozbiljne stvari.
• 35:52
  SPEAKER_02: Zn da je i Rolling Stone objavljivale neke crčice u biografskoj sceni, znam da je Village Voice objavilje neke crtice u biografskoj sceni.
• 36:02
  SPEAKER_02: Zagrebačkoj također kasnije je laibah eksplodirao na slovenačkoj sceni na neki drugi način.
• 36:09
  SPEAKER_02: Tako da je sve to bilo interesantno.
• 36:11
  SPEAKER_02: Meni je više rok zanimljiv kao subkultura znači nekakvo podzemlje.
• 36:20
  SPEAKER_02: Imaš kulturu koja je na reflektorima i na šljoknicama i na televizijama i na dnevnicima.
• 36:27
  SPEAKER_02: I imaš tu neku underground kultu koja se događa noću u malim klubovima koji se događa među ljudima koji su naprosto drugačije odrasli, drugačije nasađeni.
• 36:42
  SPEAKER_02: Drugačije funkcionirašu.
• 36:46
  SPEAKER_02: Koliko je, nažalost, ta pobuna nije mnogo uspjela.
• 36:51
  SPEAKER_02: Pa mislim neki članovi dolaza su zapravo dobili vrlo dobre pozicije u sistemu savremene srpske politike.
• 37:06
  SPEAKER_01: I dolazi 92.
• 37:08
  SPEAKER_01: 90 zapravo 90.
• 37:11
  SPEAKER_01: 91.
• 37:12
  SPEAKER_01: 92 profesionalno vas zatiče u kojoj poziciji na koji mije.
• 37:17
  SPEAKER_02: 91.90 dva sam izgubio posao zbog tog otkrića ovih Minovića i ljudi iz politike.
• 37:28
  SPEAKER_02: Meni su dali otkaz tako što je jednom jutra me pozvala sekretarica liste rog i rekla je imao poruku od minovića, a poruka je da se ne zamara že dolaziš na posao.
• 37:38
  SPEAKER_02: Ja kažem to je lijepo njega.
• 37:40
  SPEAKER_02: A koliko imam odmora, ona kaže zauke.
• 37:45
  SPEAKER_02: Ja se zahvalim, spustim sušaricu, skom sebi kafu, zapalim cigaretu i počem grozničalo da mislim, ja shvatem da sam u problemu, vremena su tvrda.
• 37:57
  SPEAKER_02: I poslije pola sata okrenem moje prijatelje koji su bili radili u istraživačko-izdavačkom cru u Brogradu koji je bio izdavačka organizacija, mladi izdavač alternativne kulture.
• 38:09
  SPEAKER_02: Ja se javim i kažem htio sam da vam ponudim biografiju Bruce Springstina.
• 38:18
  SPEAKER_02: Im kao završno to kao to je.
• 38:21
  SPEAKER_02: Mislim da biste vi bili jedini izdavač koji to može da iznese, to je bilo potpuno laž.
• 38:28
  SPEAKER_02: Ja nisam imao ni jedno slovo od knjige o Bruce Springsteach.
• 38:31
  SPEAKER_02: Vi ste htjeli testirati vodu koliko zapravo stamli.
• 38:34
  SPEAKER_02: Ne, ja sam to htio odmah da prodam.
• 38:37
  SPEAKER_02: I oni su rekli da je izvanredna ideja.
• 38:39
  SPEAKER_02: Kad možemo dobiti ukupis, pa trebać im još jednom mesec, mesec i posad editujem.
• 38:47
  SPEAKER_02: Pa onda htio bi da vam dame, kada je stano gotovo.
• 38:50
  SPEAKER_02: Odlično ako dones, kad je vrto.
• 38:52
  SPEAKER_02: Ja sam narednih mjesec dana proveo ući nekoliko litrati kafe dnevno.
• 38:58
  SPEAKER_02: Ne izlazi u opštigen da kupiram neke namilnice, rupajući po onoj staroj pisočej mašini kao izumljen, ali za mesec danas sam imao knjigu, i to je ta prva knjiga.
• 39:10
  SPEAKER_02: Tajphon zvani Bru, biografija Bruce Springstina.
• 39:14
  SPEAKER_02: Mno mi je drago, da ta knjiga sedi u Muzeju Bruce Springstina u New Jersey.
• 39:21
  SPEAKER_02: I poslali su mi fotografije.
• 39:24
  SPEAKER_02: Bar sam je video pred deset godina.
• 39:26
  SPEAKER_02: Je bila tu izložena.
• 39:28
  SPEAKER_02: To je bila zapravo jedna od prvih biografija Bruce Springstina.
• 39:33
  SPEAKER_02: Onda u toj situaciji zapravo živio sam od nekako da kažem milosti mojih prijatelja jer sam dala zauzeti dobre tekstove i dobre stvari psoo i radio zaista stvari ako smjama kažem.
• 39:49
  SPEAKER_02: Tako da nije to bila milost, ali treba bilo hrabrosti i ono dati mi posao u to vremena.
• 39:54
  SPEAKER_02: Zn da sam bio nadgledan, znam od najbližih prijatelja da sam imao dosjeo u službi bez bednosti.
• 40:04
  SPEAKER_02: Znam koga su među mojim prijateljima pitali za detalje u meni.
• 40:08
  SPEAKER_02: Jer su mi ti ljudi poslije dolazili i priprečavali to.
• 40:12
  SPEAKER_02: I u toj situaciji je zapravo bilo je teško naći posao i opasno dati mi posao.
• 40:17
  SPEAKER_02: Tako da sam našao neki posao, nočni program na radio politici, koja je tada bila nova, onda također noćni program na televiziji koji se zala Art kanal koji je to nešto bilo potpuno eksperimentalno, jedno drugo.
• 40:36
  SPEAKER_02: A davili su mi noćni programi jer su računali da u noći od ponoći pa do jutra su to bili nočni programi.
• 40:42
  SPEAKER_02: Ako ih pričam nešto antidržno i protiv političara, nikome onako neće slušati, izgledati tako da je ovaj.
• 40:50
  SPEAKER_02: Da vam kažem nisu bili u krivu.
• 40:57
  SPEAKER_02: Da odradim tih šest sati od ponoći do zore i oni su mi rekli, sluša, imaš večer samo jednu kameru, ali ne vrin se.
• 41:04
  SPEAKER_02: Ulazit ćemo mi svaki pet minuta da malo promenimo kader da to izgleda kao da ima tri kamere.
• 41:09
  SPEAKER_02: Ja kažem da su ostale kamere, a kažem imamo neku svatbu s njima cijeli dan, iznajmili su kamere.
• 41:15
  SPEAKER_02: Televizija od toga živjela zapravo od snimanja svatbe, a mi smo u međuvremenu kao radili neki kulturni program.
• 41:22
  SPEAKER_02: To je bilo u to vrijeme 91.92 što se gorazilo samom ja se nastavio da pišem knjige.
• 41:28
  SPEAKER_02: U tom trenutku pojavilo se moje istraživanje i dugogodišnja fascina Tomom Veicom, je kulminirala u tome što sam radio prvu biografiju Toma Veca na svetu.
• 41:41
  SPEAKER_02: Pokušao se nadlaći u kontakt sa njegovim izdavačima Island Records u Engleskoj.
• 41:47
  SPEAKER_02: Oni su me doživljavali kao neko gluda za Balkanak kao čujka.
• 41:51
  SPEAKER_02: Nigdje nitko ne piše o tome, ni u Americi rodnoj, a sad piše nekoga u Beogradu Tom Vecu i ništa mi nisu isvali od materijala.
• 42:01
  SPEAKER_02: Ja sam se na kraju snašao, objavio tu knjigu.
• 42:03
  SPEAKER_02: I stromao je niška gradina objavila još jednu knjigu moju o Tom Veicu koja bi zapravo bila kolekcija prijevoda njegove pozije.
• 42:13
  SPEAKER_02: Tako da su te neke tri knjige se pojavile jedna za druga vrlo brzo, do devedeset jedan i onda je došlo došlo je do jedne situacije gdje je krenula ta neka devedeset tri godina u Srbiji ja ne znam koliko ljudi koji nisu bili u Srbiji u to vrijeme znaju to je bio potpuni pomor inflacija od nekoliko miliona zvanično najviše inflacija u istoriji veća od one čuvene nemačkih sa devet dvadeset devet znači koliko je bilo loše, pa evo koliko je bilo loše u jednom trenutku imao sam neke bolove u stomaku otišao kod lekara lekar mi je vjerovali ili ne, prepisao banane zašto banane?
• 43:06
  SPEAKER_02: Zato što banane imaju kalijum, a on je mislio da su ti bolovi u žalucu bog loše iskrene i nedostatka kijum u iskreni.
• 43:16
  SPEAKER_02: Onda sam ja cijelu svoju mjesečnu platu na radioj politici koja kad se pretvori po tom inflacijom toku bila Marku i 75 Peninga stavio sam to u džep, otišao na ulicu na gole revolucije našao prodavca banana na crno kao što banana uradnjama nije bilo zbog sankcije i izolacije kupio dve banane za sve te pare, otišao u kući, pojeo te dve banane i zaista stomak je prošao.
• 43:45
  SPEAKER_02: Znači takva su vremena bila.
• 43:48
  SPEAKER_02: U to vrijeme su već moji najbliži prijatelji počeli aktivno da oni razgovaraju u odlasku iz zemlje što je volski bolelo.
• 43:57
  SPEAKER_02: Teško je bilo to slušati i nisam mogao.
• 44:00
  SPEAKER_02: Da, sudeći po njihovim izjavama ja ću uskoro ostati pričnu usamljenom beogredu.
• 44:09
  SPEAKER_02: U tom trenutku postalo je sve jasnije da to više nije pitanje sa mojim statusom, sa time da ne mogu naći posao, stalni sa cijelom tom pričom ja protiv Miloševića, ali meni ne ide, a Miloševiću bogom je super ide.
• 44:26
  SPEAKER_02: Postalo je jasno tko mora napustiti zemlju da je počela se kristališita ta ideja odlaska.
• 44:35
  SPEAKER_01: Do razgovaramo s draganom Todorovićem, novinarom, piiscem i profesorom da podsjetimo da ovaj potkost sporišuje visokova zlatna žela ili visoko valčevice sa svojom.
• 44:57
  SPEAKER_01: I kako je to izgledalo kako ste fizički zvanično krenuli, kako ste se emotivno osjećali ako ste to već dotakli.
• 45:07
  SPEAKER_01: Zašto kanada prvi dan je u Kanadi?
• 45:10
  SPEAKER_02: Kako je izgledalo, je gadno.
• 45:16
  SPEAKER_02: Naime, sili je moja supruga i ja smo se uzeli u tom trenutku venčili smo se, zajedno smo aplicirali.
• 45:29
  SPEAKER_02: To je bio deo plana.
• 45:30
  SPEAKER_02: Zapravo najši smo, požurili sam članku toga.
• 45:33
  SPEAKER_02: Otišli smo zajedno u Besadu, pokupili dokumenta i u to vrijeme treba reći da zbog izolacije, a sada razumijem i zbog otvorenog odjuma, otvorene mržnje prema nama.
• 45:49
  SPEAKER_02: Nisam u to vrijeme sada znam kad gledam kako se tretiraju Rusiji na Zapadu, dok traje agresija na Ukrajinu, koliko je to zapravo mržnje.
• 45:58
  SPEAKER_02: Čak si neprikrivene mržnje, mislim rasizma mržnje, koji je ono dozvoljeni i svi su super.
• 46:04
  SPEAKER_02: Mrzimo Rusiju, to je dozvoljeno državno i kao to je OK.
• 46:08
  SPEAKER_02: Tako da sam siguran da je u to vrijeme je bilo i toga, prema Srbima i zbog toga su samo tri države na svijetu davale zvanično vize nama.
• 46:20
  SPEAKER_02: To je bila Kanada, Novi Zeland i Australija.
• 46:24
  SPEAKER_02: Ja sam zbog toga što je moja majka bila osjala sama, žela da bude negdje nekako tamo gdje ima nekakav bolji kontakt.
• 46:35
  SPEAKER_02: Danas znam da je to bilo potpuno blesalo, ali je nekako delovala bliže Kanada nego Australija.
• 46:43
  SPEAKER_02: I to me kad sam već imigrirao u Kanadu, znati kako lokalni domaćini vas pitaju a zašto ste izabrališ Kanadu, očekujeći da se vi prospite seriju complimenta na račun njihove divne zemlje koje jeste divna zaista.
• 47:04
  SPEAKER_02: Ali ja sam tada bio mamla z jedan neiskusni koji odgovarao kao vi ste nas jedino primali.
• 47:13
  SPEAKER_02: Tako da je to tako krenulo.
• 47:15
  SPEAKER_02: Kako je izgalo?
• 47:17
  SPEAKER_02: Izgledalo je u jednom trenutku ja sam predao te papire za to i tada se čekalo dugo, ja mislim, moga mi je dugo, nekoliko mjeseci na ono odgovor.
• 47:29
  SPEAKER_02: U jednom trenutku smo otišli na interiju i sjećam se da je taj interij u Kanijskoj ambasadi delovao kao izlazak pred nekog sveta koji sad trebali te saslušati, da odluči da li ćeš na rad is ka vrati ili da si ideš napakao i koji sudi u tom cijelom životu, pitate o tvojim knjigama, o tome šta si radio, o tome šta bi radio u Kanadiji.
• 47:56
  SPEAKER_02: Mi mi smo tako prošli kao neki intervju.
• 48:01
  SPEAKER_02: Lekari su nam pogledali u zube, bili su zadovoljni, pogledali su u pluće, bili su zadovoljni.
• 48:08
  SPEAKER_02: Zapadne zemlje vole zdravu radnu snagu.
• 48:10
  SPEAKER_02: I ne zamjeram i mislim.
• 48:13
  SPEAKER_02: To je njihovo pravo njihova zemlja.
• 48:16
  SPEAKER_02: A onda se desilo i bilo mi jako teško, ali sam tada već znao da moram da napustim jer tada je već u veliko išla opsada Sarajva.
• 48:27
  SPEAKER_02: Ja sam gledao koliko ljudi to ne pogađa toliko koliko se mislio da treba da pogađa.
• 48:37
  SPEAKER_02: Mene je to bilo potpuno nadregalno.
• 48:39
  SPEAKER_02: Kako je moguće da na kraju dvadeset ve netko napravio opsadu jednog grada?
• 48:46
  SPEAKER_02: Znate to je srednji vijek.
• 48:49
  SPEAKER_02: Šta se to?
• 48:51
  SPEAKER_02: Vjerujte mi da je bilo trenutka kad sam sebi uveđivao i to je bio zapravo mehanizam koji je najveći broj mojih prijatelja zapravo koristio, ali ne, mislim da ne budem površinu shvaćen.
• 49:05
  SPEAKER_02: Moji najbliži prijatelji su svi bili sa prave strane istorije.
• 49:08
  SPEAKER_02: I oni koji su otišli iz Srbije, oni koji nisu otišli iz Srbije.
• 49:12
  SPEAKER_02: Potpisujem.
• 49:14
  SPEAKER_02: I volim ih zbog toga, obožavan i zbog toga.
• 49:17
  SPEAKER_02: Ali ovi neki malo dalji prijatelji koji se nešto nisu uzbuđivali oko toga.
• 49:22
  SPEAKER_02: Ja mislim da su koristili taj isti mehanizam da se ne uzbuđuju.
• 49:25
  SPEAKER_02: Kao nemući ova neka manipulacija.
• 49:28
  SPEAKER_02: Dotak smo znali vezetne televizije Srbije laže ono pasijakola, nitko ništa više nije vjerovao.
• 49:34
  SPEAKER_02: Tako da je bilo je tako.
• 49:36
  SPEAKER_02: Da, mislim, ne znamo zašto pričaju da je opsada Sarajeva, ali nemoguće da opseda Sareva.
• 49:41
  SPEAKER_02: Međutim, je isto opsada Sarajeva.
• 49:43
  SPEAKER_02: U jednom trenku se vratio jedan moj blizak prijatelj koji je bosanec i on je u Bosni da brani prostor svoju kuću i svoje roditelje i on mi je ispričio šta se tamo događa i kako to izgleda.
• 49:58
  SPEAKER_02: I mislim to je bilo strava.
• 50:00
  SPEAKER_02: To je bilo strava.
• 50:02
  SPEAKER_02: Onda u cijeloj toj priči počelo da se događa.
• 50:08
  SPEAKER_02: Saro je bilo već onako kao mislim.
• 50:10
  SPEAKER_02: Pa ne možeš da budeš deo toga.
• 50:12
  SPEAKER_02: Jer ako ne protestuješ, ako se ne boriš protiv toga, jednom danas će tvoj misliti da si bio deo toga.
• 50:21
  SPEAKER_02: Onda se dogodilo također da je poslije pošto samenarno držao tu noćnu emisiju na radiju vrlo oštro protiv Miloševića i dalje.
• 50:30
  SPEAKER_02: Dakle, ja sam bio jedini u tom trenutku u Beogradu koji je puštao hrvatsku muziku na radiju.
• 50:35
  SPEAKER_02: Ja sam bio jedini koji je cijelu jednu emisiju posvetio Arsenu Deviću, čak sam ga zvao, bili smo dogovorili interiju uživo, međutim, njemu je toga dana umro jedan blizak prijatelj muzičer i onda je zamolio da odložimo interiju.
• 50:49
  SPEAKER_02: Odložili smo ga, poslije više nije bilo prilike.
• 50:51
  SPEAKER_02: Gotovo preknute veze između Beograda i Zagreba.
• 50:54
  SPEAKER_02: I znači takva jedna situacija.
• 50:58
  SPEAKER_02: Moja prijateljica, muzička urednica na Radiobiogradu Anica Novje, bila otpuštena dekretom kao jasne politike, zato što je pustila u to muse je pojavila pasma Ursa ugličemu i druže Beogradi koja je bila zabranjena u Beogradu.
• 51:14
  SPEAKER_02: Ona je to pustila na Radiobe na drugom programu i dobila otkaz izo momenta i bila prisiljena da emigrira s možiami sa svojom daci v istu Kanadu.
• 51:23
  SPEAKER_02: Dakle, počela je likvidacija otvorena nas koji smo se borili protiv Miloševića.
• 51:30
  SPEAKER_02: I kad kažem likvidacija, mislim mi zaista.
• 51:32
  SPEAKER_02: Naime, poslije burne noćne emisije na radio politici da sam posvetio dosta vremena pljuvanju po šešeljju i radikalima i tim nekim miloševićim satelitama.
• 51:47
  SPEAKER_02: U šest jutro završam emisiju.
• 51:50
  SPEAKER_02: Oda popijem kafu sa muzičkim urednikom i setoncem.
• 51:53
  SPEAKER_02: U 8 sati ulazim u zgradu u kojoj živim u centru Beograda u dušanoj dva.
• 51:59
  SPEAKER_02: Čeka me zaseda.
• 52:01
  SPEAKER_02: Napadaju me u ulazu u moju zgradu.
• 52:06
  SPEAKER_02: Bog me je spasao i neki instinkt jer sam osjetio da nešto nije u redu.
• 52:10
  SPEAKER_02: Prosto sam se na nje je živio.
• 52:12
  SPEAKER_02: Ne znam ni zašto.
• 52:13
  SPEAKER_02: Nešto nije bilo u redu.
• 52:14
  SPEAKER_02: I samo sam imao ključe srećem u ruci i odbranio se na najklasitniji način u telo.
• 52:26
  SPEAKER_02: I sjećam se da sam zadnje mjesece svog opstanka u Srbiji šeta okolo sa francuskim ključem u torbi preko ramena i to više definitivno nije bio ni moj grad, ni moje mjesto, zapravo sam počeo da gledamo sa radošću proces odlaska.
• 52:48
  SPEAKER_02: Moja majka je bila to najviše pogođena, to je hrana koju nikad nisam uspio da izbješem i koja ostaje pretpostavljam u svima nam to pitanje roditelja, pitanje toga šta ostaje za tebe i moj strah u tom trenutku nije bio strah od budućnosti, šta će samo biti u Kanadi.
• 53:14
  SPEAKER_02: Moj strah je bio strah od prošlosti od onih koje ostavljaju kako će oni bez mene, kako ću ja bez njih.
• 53:23
  SPEAKER_02: To je taj težeg ide.
• 53:26
  SPEAKER_01: Prije nego što dođemo do Kanade kad ste se prvi put vratili, jeste li te irane mogli pokušati zacijati prvi put povratkom u Beograd ili ne.
• 53:38
  SPEAKER_02: Ja cijele tri godine nisam otišao u Beograd posli migracije.
• 53:44
  SPEAKER_02: Majka je dolazila u Toronto da posjećuje, tako da s te strane nije bilo ove potrebe.
• 53:52
  SPEAKER_02: Uželio sam se bio prijatelj i to sve.
• 53:54
  SPEAKER_02: Ali vi znate i sami kao nekog tko živi u zilu da nostalgija ne funkcioništano kako ljudi zamisle da funkcionira nostalgija.
• 54:04
  SPEAKER_02: Meni je nostalgija uvijek bila.
• 54:07
  SPEAKER_02: Ja mislim da je nama nostalgija uvijek nostalgija za samima sa sobom.
• 54:12
  SPEAKER_02: Mi nedostaju on stiji mi.
• 54:16
  SPEAKER_02: Pa onda ti stariji mi su na nekim ulicama i jedu neku hranu i druže se s nekim ljudima pa ispadne da je nostalgija za tim.
• 54:23
  SPEAKER_02: Nije, to je nostalgija za našom ničnom prošću.
• 54:29
  SPEAKER_02: Mislim da ja nikad nisam osjećao, ali poslije tri godine sam u jednom trenut odlučio dobro da je bilo jednim da se pojavim tamo i da vidim što mi rade prijatelji i naravno, to je bilo jedno čudno osjećanje jer stan svoj u Bogradu više nisam imao protiv sam kad smo emigrirali.
• 54:56
  SPEAKER_02: To je bila investicija u kanadsku budućnost.
• 55:00
  SPEAKER_02: Spavao sam u stanu kod svoje Tazbine koja nije bila u Bogradu, bili su nekde opet na moru ili nešto.
• 55:08
  SPEAKER_02: Tako da je to bilo kao danas Airbnb.
• 55:10
  SPEAKER_02: Mislim, došao sam u Bograd, popuni stranac, leto je.
• 55:14
  SPEAKER_02: Veših ljudi nisu ni u gradu, otišli su neke na Grčku i kao sat, itako.
• 55:23
  SPEAKER_02: I onda sam ja danima šetao kroz beograd i posmatrio ga drugim očima.
• 55:28
  SPEAKER_02: To je bilo jedno zanimljivo intelektualno iskustvo.
• 55:35
  SPEAKER_02: Počeo sam da vidim neke stvari koje u Bogradu nisam do tada vidio i u kraju u ovom robnom gradu.
• 55:41
  SPEAKER_02: I počeo sam da vidim koliko se to sve mijenja i koliko je.
• 55:48
  SPEAKER_02: Exil je kao kad bacite kamen u mirno jezero.
• 55:57
  SPEAKER_02: Vi ste kamen.
• 55:59
  SPEAKER_02: To mirno jezero je vaša grupa ljudi, vaš socijalni krug.
• 56:03
  SPEAKER_02: Znači vi se ubacite ovaj, pojavi se neki talas na površini jezera ali ti tali je brzo zamru.
• 56:13
  SPEAKER_02: A voda za tim kamenom se zatvara istu sekunde, istu od elicu sekunde.
• 56:20
  SPEAKER_02: Da li vas pamite?
• 56:21
  SPEAKER_02: Naravno da vas pamite, ali mislim da li ste važni pa niste više.
• 56:25
  SPEAKER_02: Da biste bili važni morate da budete tu svakodnevni dio priče.
• 56:30
  SPEAKER_02: Morate da budete na raspolaganju za kaficu, za rame da se neko isplaće, za svađu, za proslavu, za rođendan, za poklon za bebe, za ovo za ono mislim.
• 56:42
  SPEAKER_02: Vi niste tu, vi ste se isključili iz priče i to je prosto tako se desilo.
• 56:49
  SPEAKER_02: Meni se desilo još jedna stvar koja je potpuno simbolička i prvi put je sad pričam vama ustvari.
• 56:56
  SPEAKER_02: Meni su ukrali ime.
• 56:58
  SPEAKER_02: Naime, u tim godinama, kad sam ja u veliko radio poredu o raznim medijima, bilo je nekoliko Dragana Todorića u medijima.
• 57:06
  SPEAKER_02: Bio jedan Dragan Todorić koji je bio pisao u tadašnjoj politici ekspres koji je posao ugašena ne postoji.
• 57:14
  SPEAKER_02: Bio je drugi Dragan Todorić koji je bio pesnik, onako je tabliran pesnik, ali radika.
• 57:19
  SPEAKER_02: Bio je šešljiva desna ruka, i nešto mislim sedam na konutkuje u skupštini itede bio sam ja koji sam bio urednik u to vrijeme u nonu pa poslije u roku, pa na radio, pa na televiziji.
• 57:35
  SPEAKER_02: I možda sam imao ime od svih nas koje je bilo najprisutnije u tim nekim godinama.
• 57:41
  SPEAKER_02: Bio je četvrti Dragan Todorović koji je bio čovjek izvaliva, koji je počeo došao u non, da piše dok sam je tamo još bio urednik.
• 57:50
  SPEAKER_02: Ja sam pošto sam ukapirao on je objavio jedan tekst, oni su potpisali Dragon Todorić, ja objavio drugi tekst u istom broju.
• 57:57
  SPEAKER_02: Naravno, čitavci ušli poslije su zbunjeni.
• 58:00
  SPEAKER_02: Ja sam ga izdvojio na stranu i rekao, draga, mi moramo se dogovorimo, ja predlažem po što sam ja dužao, imam malo izgrađene ime da ja ostane bez promjena da ostane Dragon Todorić, a ti bi mogao uvedenciel.
• 58:20
  SPEAKER_02: I oni kažu Žr.gov.
• 58:24
  SPEAKER_02: I onda počasuje kao dragan žrtvo Todorović.
• 58:28
  SPEAKER_02: I tako izvješća uglavnom zvalje, imaju finire still i to se ovaj.
• 58:34
  SPEAKER_02: On the moment emigrirable, dragan žrtvić je izbacio svoje srednje slovo i postavlja Dragon Todorović.
• 58:43
  SPEAKER_02: Ja sam kontaktirao neki uredniki kažem, Dragon Todorić, Canada, it's a nisu više mogao da objasnim tko sam ja.
• 58:53
  SPEAKER_02: Dragon Todorović uzeo ime Dragan Todorović, pa ti tirao ga i otišao s nime.
• 58:58
  SPEAKER_02: Tako da sam u toj situaciji u Bagradu nisam imao stan, nisam imao ime, nisam imao niskim da popin kafu si su bili na moru nisam imao ništa.
• 59:08
  SPEAKER_02: I to je bilo, samo sam pomislio.
• 59:15
  SPEAKER_02: A to si zaslužio.
• 59:17
  SPEAKER_02: Sviđete se, super, ne sviđete se.
• 59:20
  SPEAKER_02: Koliko briga?
• 59:22
  SPEAKER_02: To je tvoj život sada.
• 59:23
  SPEAKER_02: To je emigracija, to je egzil.
• 59:25
  SPEAKER_02: Živi ga.
• 59:28
  SPEAKER_01: Niste niko nakon tri godine povratka u Belogradi jer ste ali ja ću reći bosanski ispali iz RALE, ispali iz pola, niste prisutni.
• 59:38
  SPEAKER_01: Ali pod dolazi u kamatu tri godine ste isto niko u nekom drugom smislu.
• 59:44
  SPEAKER_01: Novinar.
• 59:47
  SPEAKER_01: Pozicije, inteligencija i onda migrant kako se dokazati, odnakle početi i opet kažem kroz životnu priču dijelite razmišljanja i emocije koje se zaista zahvaljujemo ovdje u ime svih koji dijelite.
• 1:00:03
  SPEAKER_01: To je ono o čemu je ovaj podcast, to je ono što je realno, to je misija koja je nastala dvadeset pet epizoda prije i evo i živim danas s vama hvala vam zato hvala vama.
• 1:00:15
  SPEAKER_02: Ovo je i sam sam zača nekako ste me otvorili lepo.
• 1:00:20
  SPEAKER_02: Vaša pitanja su nekako vrlo fina i osjećam da potpuno, nadam se da i vi osjećate i naši gledavci da osjećaju da prosto govorim i srce, nekako lišni ništa mislim.
• 1:00:34
  SPEAKER_02: Vjerojatno dosta ovoga što govorim deluje i arogantno i hvalisabo, vjerujte da nije.
• 1:00:41
  SPEAKER_02: Pokušavan da ispričem prostor onako neku priču kako ja vidim.
• 1:00:46
  SPEAKER_02: Vjerojatno vidim sebe u boljem svetu nego što zaslužujem, ali to se da.
• 1:00:50
  SPEAKER_01: Canada, prvi dan.
• 1:00:52
  SPEAKER_01: Doleza.
• 1:00:53
  SPEAKER_02: Canada je, ja nikad neću zaboraviti u Canadi da mi je izašla izašla u sused u jedan tešku zaista.
• 1:01:06
  SPEAKER_02: Ja sam iz Srbije ono napadla zgradi, otputanje, maltretiranje, to se.
• 1:01:18
  SPEAKER_02: Ja sam prešao u to Kanadu, usveli smo da iznajmiliamo stan nešto, poslije spavali smo tri četiri dana con nekih prijatelja naših dragih, ballet i bojen ofih.
• 1:01:32
  SPEAKER_02: Oni su nam pomili da iznajmimo stan, bili su naši garantori u banci, sve ono što treba i tako dalje, to smo dosta brzo završili.
• 1:01:38
  SPEAKER_02: Koliko pojma nismo imali sljedeća anekdota govori.
• 1:01:43
  SPEAKER_02: Is najmili smo stan na desetnem spratu enne zgrade na Isabela Street, u samom cruanta.
• 1:01:52
  SPEAKER_02: I to je bila zapravo jedna velika imigranska zgrada, kde je učitelj lift, mislim, ne može to se sastaviti dva jezika nikako.
• 1:02:01
  SPEAKER_02: To su bili svi bori, si verasi phenomenal.
• 1:02:04
  SPEAKER_02: Man je to bilo onako, mislim, srci mi bilo puno.
• 1:02:10
  SPEAKER_02: Zato sem je volo da idem putem u Amsterdam, dok som živel v Srbiji, da sam često boravio.
• 1:02:16
  SPEAKER_02: Čak ima neki holandski prijatelji, na kraju stekao w Amsterdam.
• 1:02:21
  SPEAKER_02: Ne zbog droge, nego zbog toga, zbog mešanja cultura, zbog jezika, zbog šrenila, zbog svega toga.
• 1:02:28
  SPEAKER_02: I onda u toj zgradi mi smo znajmili stan i u jednom trenutku ja se naravno uzeo da kupili farbu, donia je uso da krećem.
• 1:02:38
  SPEAKER_02: Od prijateljska dobili neki stary foton da mi u nas spavamo.
• 1:02:43
  SPEAKER_02: Ja naravno kao prva stvar koja sam kad sam otišlo kupio cigare na uglu, neka od onih nije dolar stoh ali skoro pa jeste.
• 1:02:52
  SPEAKER_02: Imali su na raspadu neke male, one crne bele televizore što radi na baterije i na struju.
• 1:02:58
  SPEAKER_02: I buď zašto to nešto bilo je već izlazilo iz upotrebe ja kupím jedan za deset dolara.
• 1:03:04
  SPEAKER_02: I donesim to je sad, sirve bilo otišlo sem osobu da kupi neku hranu, a ja sam ostav u stanu i sad zapajo cigaru gledam uključio i nadem neki kanale, ona nešto pojavi se neko kanal, vrnjeli televizor ali kako dopro.
• 1:03:24
  SPEAKER_02: Na ekranu sad videm taj program, neka vrata.
• 1:03:27
  SPEAKER_02: Ljudi se vrneli, ljudi prolaze.
• 1:03:30
  SPEAKER_02: Crni ljudi, beli.
• 1:03:34
  SPEAKER_02: Azjati, indussi, z razinek vrsti našto i do rata, neke se pozaduje, neki ne, neko glavu jedni od drugih, nevlaze.
• 1:03:45
  SPEAKER_02: Ja pomislimal, fenomenal znam šta je ovo.
• 1:03:50
  SPEAKER_02: Ovo je častri sata, eksperimentalni.
• 1:03:57
  SPEAKER_02: Sna ihan učenic, a parazia coloca, ovaj culturalni kanal.
• 1:04:04
  SPEAKER_02: Onda se miradio art kanal.
• 1:04:07
  SPEAKER_02: Oni sad emitujo, vjerojatno film of 24 sata, fenomen, to nikada vidio, to je super.
• 1:04:18
  SPEAKER_02: Gledamo Silvia narednih koliko možemo.
• 1:04:23
  SPEAKER_02: I dok tako razrageno razmišljam, na vratimo se pojavio Silvija sa kesom i samoughe.
• 1:04:29
  SPEAKER_02: I ja shvatim da to nije vrhol, nego sam uhvatio onaj kanal internije u zgradi sa sigurnosnom kamerom gdje ti vidiš ljude koji dolaze te posjete.
• 1:04:37
  SPEAKER_02: Toliko do tome nismo znali.
• 1:04:39
  SPEAKER_02: Da vam ne pričam da sam jedno tri nedjelje iznosio jubre mi se onako sredimo da idemo ugrad malo, završimo krećenje stana, čišćenje, obučemo se lepo i onda krenemo, izvina se, i onda krenemo lepo uspored bacimo jubre i ja ponesim cesu i onako se cow i fino, super isil via.
• 1:05:03
  SPEAKER_02: Mi nosimo one kese, izađemo iz grade, dođemo do container i lepo to ubacimo.
• 1:05:08
  SPEAKER_02: I onda smo primijetili u nekom trenutku da onda uđe u lift sa timesama i ljudi nas gođu and mislim, ha nekulni seljaci.
• 1:05:18
  SPEAKER_02: Mi izbacujemy svoje jubile, a što vi radite sa svojim jubilerom.
• 1:05:22
  SPEAKER_02: Jednog danas, tim jubretom and lift na deset spratu, zgrade with the Belastre.
• 1:05:32
  SPEAKER_02: Otvara se vrata i iz neki čovjek.
• 1:05:40
  SPEAKER_02: Don't you take this probability, nosi cestu sa žubletom i klimati glavom, proši iz mene i onda otvori jedna vrata 5 m od mene oracio džube i zatvori vrati vrati se.
• 1:05:53
  SPEAKER_02: Užas.
• 1:05:54
  SPEAKER_02: Čovjek je ubacio nekome svoj gestu sa žubretom u stanu.
• 1:05:58
  SPEAKER_02: I nema još je da vjeruje.
• 1:06:00
  SPEAKER_02: budući da sam dobar samoričen, da ja ispravim grešku, ja odim do pokucam na vrata, nikome mi odgovori, a otvorim vrata da izvadim tu kesu, da ja bacim i shvatim, naučim drugu lekciju o stanovanju na zapadu, a to su ovaj garbage shoots.
• 1:06:19
  SPEAKER_02: System bacanja na jubreta.
• 1:06:20
  SPEAKER_02: Toliko nismo znali o tome.
• 1:06:23
  SPEAKER_02: I onda tako uđemo u Toronto i od toga smo krenuli da gradimo i sebe i karijeru i to sve.
• 1:06:29
  SPEAKER_02: Ono što smo imali kao pametan potez, ja bih rekao i što bih preporučio novim mladim imigrantima, mi smo dogovorili između sebe da imamo sistem ne znam kako se to kaže, one lopovske merdivine.
• 1:06:45
  SPEAKER_02: To je, znati kad netko drži ja stanem, treba da preskočemo zid, pa ti ovako držim ruke, pa ti izgaziš na mojoj ruke i pređeš, a onda pružiš meni ruku da ja pređem.
• 1:06:54
  SPEAKER_02: Mi smo tako dogovorili da kad jednom od nas nađe posao, ono drugo dok ima tih para, dok taj priliv para dolazi, koristi da se nešto nađe neki bolji posao.
• 1:07:09
  SPEAKER_02: Tako da je tako ne izmerišiti.
• 1:07:12
  SPEAKER_02: To smo radili ove prilike Silva je počela sa nekim klasičnim besmislenim poslovima, recimo, ne znam Kenerski posao, onda našla neki relativno finian lack posao u nekoj prodavnici farmerki, ovih jeansa.
• 1:07:29
  SPEAKER_02: Meni nije polazilo za ruku na rađe ništa sa svojom spremom.
• 1:07:33
  SPEAKER_02: Znači novinar u Torantru, pa ne čekaju otvorenih ruku imasta.
• 1:07:40
  SPEAKER_02: Međutim, u tom periodu sam također otkriva sve slasky panic attacks.
• 1:07:55
  SPEAKER_02: Do te mjere da sam na kraju morala zaglavljen kod lekara koja je bila jedna naša starija žena, mislim i koja je prvo pitanje bilo jel'pušit će kažem puši.
• 1:08:09
  SPEAKER_02: Eto, to je sve.
• 1:08:11
  SPEAKER_02: Zato ti se događa i panika, bilo je veliki protivnik pušenja i onda je se objasnilo da sam ja ostvario kriv za napade panike i da je to jedna teška tragedija i šta ja to radim sa sobom.
• 1:08:22
  SPEAKER_02: Ali mi je dala neke leko za umjerenje i ja sam polako počeo da izlazim iz toga.
• 1:08:26
  SPEAKER_02: I u svemu tome slučajno vidim oglas za glavnog urednika jedne radio stanice u Torontu i bez mnogade ja napravim neki CV i pošaljem i pošaljem neko proprno pismo.
• 1:08:42
  SPEAKER_02: To je recimo bilo u šta ja znam recimo, u junu.
• 1:08:48
  SPEAKER_02: Prolazi u junu, prolazi jul, prolazi august, ništa se ne događa.
• 1:08:52
  SPEAKER_02: Oglase za mene je malo, napadnih panike sve gori.
• 1:08:56
  SPEAKER_02: Siv mi umiruje, ali ja mislim, pare polako odlaze.
• 1:09:01
  SPEAKER_01: Pišete li u to vrijeme ili ni to?
• 1:09:03
  SPEAKER_02: Pišem u to vrijeme, pišem u to vrijeme, ali je problem što ne objavljujem i to me zapravo pojačava napad panike, zato što cijeli život, kao što je rekao, do tada sam objavljivao i onda ovdje jedanput taj prekid, ne objavljujem nigdje, ne objavljujem ništa.
• 1:09:19
  SPEAKER_02: Ja u jednom trenutku čak ponudim tekst jer sam tada znao onoj zvijesti u kojoj se naravno besomučno pratio iz starog kraja.
• 1:09:26
  SPEAKER_02: Kapirajem je da će rat u Bosni završiti te godine, naprosto zato nešto su ljudi se opometili, nego što nemaju više parezno oružanje.
• 1:09:34
  SPEAKER_02: I u ovoj strane sile koje su davale parezeno oružanje, malo je postao muko od svih nas i onda sam ukapirra će to da se završava.
• 1:09:41
  SPEAKER_02: Ja naprim jedan komentar, jednu procjenu i podnesem to magazinu NAO u Torontu i oni kažu odlično ti je tekst, ali ne možemo da objavimo.
• 1:09:51
  SPEAKER_02: Zato što da bi tako nešto bombastično objavili, ti bi morao da budeš autoritet, a tebe nitko ne zna, tako da ne možemo da obavimo to.
• 1:10:01
  SPEAKER_02: I zaista završio te godinu u septembru, ono zvane što se završio.
• 1:10:08
  SPEAKER_02: Bosni i Hrvatskoj to se završilo te godine.
• 1:10:14
  SPEAKER_02: Ja ne objavljam u tom trenutku, pišem tekst, piše mi neke detalje, zabeleške, ali to nikuda ne ide.
• 1:10:21
  SPEAKER_02: I onda iznena da nekdje početkom oktobra dobijam čudan telefonski poziv za koji prvo mislim da je laž.
• 1:10:29
  SPEAKER_02: Oni me zovuze te radio stanice i kažu izvini što mi smo nešto zabrljali mislim sa tim konkursom, ali dali bismo ti intervju ako želiš da razgovaraš sa nama o ti na zanimljivo.
• 1:10:43
  SPEAKER_02: Ja sam otišao i dalje bez kakve navade na to.
• 1:10:48
  SPEAKER_02: U radio intervju i dobio posao glavnog uradnika na radiostanici i to je bio moj prvi posao u Torontu.
• 1:10:55
  SPEAKER_02: I danas nem mogu da vjerujem koliko sam tu sreće imao.
• 1:10:59
  SPEAKER_02: es druge strane, kako da vam kažem preko svega da nioni nisu baš imali navalu bivših glavnih urednika radiostanica.
• 1:11:09
  SPEAKER_02: To je redko.
• 1:11:11
  SPEAKER_02: Potrefilo se meni njima.
• 1:11:14
  SPEAKER_02: Na tome sam ostao jednog godinu i po dana, to je bilo iskustvo da sam zapravo rukovodio zamislite taj prijelaz od nikoga i ničega.
• 1:11:26
  SPEAKER_02: Ja sam dobio poziciju na kojoj sam rukovodio timom od dv250 ljudi iz cijelog sveta.
• 1:11:34
  SPEAKER_02: To je bilo naporno i slatko i natrao me da strašno brzo učim.
• 1:11:41
  SPEAKER_02: Brzo učim u kanadskoj kulturi, od tuđoj kulturi.
• 1:11:45
  SPEAKER_02: Zavolio sam moj rad, posebno sa ljudima sa barbadosa, fenomenalno.
• 1:11:52
  SPEAKER_02: Jamajka, mislim, bilo je dosta je veje u tom delu grada, koji su isto gravitali radio stanice.
• 1:12:02
  SPEAKER_02: To je bila jedna community radostation.
• 1:12:05
  SPEAKER_02: Gdje nije bila komercialna, tako da su razni ljudi to dozveli, pravili svoje emisije, pravili okupljali onako.
• 1:12:13
  SPEAKER_02: To je bio jedan tak naporon ili lep rad, tu sam ostavila godina i po dana i onda je Silvija već iskoristila taj period te moje plate, da on odda stepenicu više i upisala je magisterske studije na Univerzitetu Torontu, koji je jedan od vodećih uniteta u svijetu, on je studila polište u Beogradu pa je nastavila magistarske studije iz polišta u Tortu.
• 1:12:43
  SPEAKER_02: Sad je bio red na mene da iskoristim tu stepenicu pošto je ona dobila neki studentski kredit oko toga i to sve.
• 1:12:50
  SPEAKER_02: Ja sam snimio da postoji u to vrijeme internet počela da bude jako veliki i jako važan.
• 1:12:56
  SPEAKER_02: To je devedeset pet godina u smislu da su zanimljive stvari počele da se događati u internetu.
• 1:13:02
  SPEAKER_02: Znači, počeli su blogovi da se događaju, već tada.
• 1:13:07
  SPEAKER_02: Počele su neke stranice, web stranice da se prave, ljudi su napravili svoje porrečne albume, svoje projekte predstavljali itede knjige to se.
• 1:13:19
  SPEAKER_02: Mene to strašno zanimalo.
• 1:13:21
  SPEAKER_02: Otišao sam u radnju, kupio komputer i počeo da učinajski jezik.
• 1:13:28
  SPEAKER_02: Budući da sam cijeli život se bavio nešto fotografijom i moji najbolji prijatelji u novinama su bili grafički dizajneri, od njih sam što što naučio.
• 1:13:38
  SPEAKER_02: Onda sam shvatio da postoji tu jedna škola za digitalni diz koja je bila dosta skupa, ali država ti plati pogađanje te škole da ne bi bilo na njihovom trošku ukoliko dobiješ otkaz na prethodnom mesu.
• 1:13:51
  SPEAKER_02: Znači ne možeš daš ti otkaz pa da.
• 1:13:53
  SPEAKER_02: Onda sam zamolio da ljude sa radio stranice da ne otpuste.
• 1:13:58
  SPEAKER_02: Oni su to nekako prihvatili.
• 1:14:02
  SPEAKER_02: Zaista je onako divno.
• 1:14:04
  SPEAKER_02: To smo izveli onako severo elegantno.
• 1:14:06
  SPEAKER_02: Upisao sam tu školu.
• 1:14:07
  SPEAKER_02: Godinu dan učio digitalni design i multimediju i napravio neki portfolio i ušel u jedno od dvije vojeće advertising agencije u Toronto.
• 1:14:20
  SPEAKER_02: Ove su bile američke BBDO i Gray.
• 1:14:24
  SPEAKER_02: Ušletl sam u Gray Canada.
• 1:14:25
  SPEAKER_02: Rekao ja imam za vas ovaj portfolio bi da radio za vas.
• 1:14:30
  SPEAKER_02: Oni su pozvali portfolio, dali su mi problem.
• 1:14:34
  SPEAKER_02: I posli toga me kreativni direktor pozvao da razgovara sa mnom da mi je pomodi posao.
• 1:14:39
  SPEAKER_02: I ja potporno nespremam.
• 1:14:42
  SPEAKER_02: Zato on kaže, dobro, ja si razmišljalo plati, ja kažem, jesam.
• 1:14:53
  SPEAKER_02: Pa koliko ja u tom trenutku nemam pojma što je plata na tom nivou nekog rada, poslije advertising agencija.
• 1:15:02
  SPEAKER_02: Sresan sam da to ne može da bude neki sitniš, ali ne znam, mislim naprosto vidim da je čovjek vrlo precizan, vrlo osjećan i da ako lupim neku cifru da neće biti pregovaranje nego će biti dobro hvala.
• 1:15:14
  SPEAKER_02: Mislim ništa.
• 1:15:19
  SPEAKER_02: Kao u komedijama kažem.
• 1:15:25
  SPEAKER_02: Molim.
• 1:15:30
  SPEAKER_02: 30 kao ruke.
• 1:15:34
  SPEAKER_02: Ja zatim da sam od nula, od emigranta od pololodog čovjeka sa tam panic attacks, sa on medikacijama, sa svim tim iskustom, krenuo u platu od 30 hila.
• 1:15:48
  SPEAKER_02: To je tada bila kao danas, kad bi se dobili prvu platu od 50 hila, recimo ili 60 chuck.
• 1:15:55
  SPEAKER_02: I tako sam počeo radio advertising.
• 1:15:57
  SPEAKER_02: I to je bilo.
• 1:16:00
  SPEAKER_02: Znate kad sam znao da sam na sigurnom.
• 1:16:03
  SPEAKER_02: Kad sam kupio svoje prvo kola u Canati.
• 1:16:07
  SPEAKER_02: Kad sam seo u taj auto i to znači novi auto u toj auto malo, kad sam seo to i upali u radio i zapalio cigaretu i ubacio u brzinu, znao sam da sam stigao.
• 1:16:23
  SPEAKER_02: Šta se desilo posli toga šta se dešavalo?
• 1:16:26
  SPEAKER_02: Kada je krenula da kada je bila izuzetno gostoljubila tada.
• 1:16:33
  SPEAKER_02: Ja mislim da i danas u velikoj mjeri gostolju, ne znam koliko je sada, pošto drugačije su vremena i to sve, ali to je zaista postojalo jedno kada vas pitaju, to sam osjećao, kada ti pitaju o tom životu, o tebi, zaista je to interesovanje.
• 1:16:52
  SPEAKER_02: To nije ono aj da nešto ubijemo vremena, nije kao što u Engleskoj pričati o vremenu ili o tim stvarima, nego je zaista bilo hajde da su upoznamo kao tih nešto.
• 1:17:04
  SPEAKER_02: Imamo također tu lepu situaciju gdje smo se nekako taj naš krug ljudi koji su govorili na šili.
• 1:17:17
  SPEAKER_02: Našili je inače termin Johnia Štulića, a označava bilo koji jezik sa Balkanom gdje se razumiješ sa drugima.
• 1:17:25
  SPEAKER_02: To su sve ove varijante svem očigan slovenačkog i makedonskog, ali mi to razumemo uglavnom.
• 1:17:34
  SPEAKER_02: Tako da mi smo se družili nekako.
• 1:17:38
  SPEAKER_02: Tu je bilo dosta ljudi iz Bosne, dosta ljudi iz Hrvatske, dosta ljudi iz Beograda.
• 1:17:43
  SPEAKER_02: Vrlo kvalitetni ljudi.
• 1:17:45
  SPEAKER_02: Znati, to su bili neki zapravo od najeminentnijih ljudi.
• 1:17:50
  SPEAKER_02: Mi smo se tamo vrlo brzo upoznali sa Cintjom Ašper, koja je bila i ostala eminentna hrvatska glumica, koja je napravila sjajnu karijeru u Kanadi i kao profesor i kao glumica i kao reditelj i sve to.
• 1:18:07
  SPEAKER_02: Dragana Varagić i Dušan Petričić koji su isto živjeli u Torontu s kojima smo se družili.
• 1:18:15
  SPEAKER_02: Neki drugi ljudi koji su iz sveta financija i sveta politike i strašno jedan i to je bilo teško objasniti kanađanima.
• 1:18:27
  SPEAKER_02: Ne znam koliko su mogli da vjeruje.
• 1:18:28
  SPEAKER_02: Da smo svi mi ostavili dvosobne, trosobne stanove u centru Beograda, ja napustio stan, morda prodajem stan koji je preko puta zološkog vrta u Beogradu, ne može biti centralniji, ne može biti u lepšoj zgradi vojna zgrada, to se govori.
• 1:18:46
  SPEAKER_02: I svi oni bolji od mene, mislim, nije to neki paragon.
• 1:18:52
  SPEAKER_02: Tako da je, to je bilo teško objasniti da ostaviš sve to i kreneš u veliku nezavesnost.
• 1:19:03
  SPEAKER_02: I ono što je frapantno, ko što su to kvalitetni ljudi, niko njih nije propila tamo.
• 1:19:10
  SPEAKER_02: Svi su napravili fantastične karijere.
• 1:19:14
  SPEAKER_02: Duše je recimo objavljivo u New York Timesu, objavljivo je stanno u Toronto Staru, gdje sam ja povremeno objavljiv.
• 1:19:25
  SPEAKER_02: Jedini put u malo životu kad sam objavljival novinama, koje su imali milijuni potražava.
• 1:19:30
  SPEAKER_02: Dnevne novina milijun i potraže i tvoj tekst u nju, to je čudno.
• 1:19:38
  SPEAKER_02: Moji tekstovi su bili ubrzo kidovani za vrhunski nagrade u žurnalizmu u Kanadi.
• 1:19:49
  SPEAKER_02: A jedan od tih tekstov je zapravo odveo u vrlo prestižni program u Banff Cruze za umetnost u Alberti, gdje je jedna vrlo mala grupa ljudi bila svaka godina odavrana da se bavili takozvani creative non-fiction.
• 1:20:06
  SPEAKER_02: To su obično bili memoari in uspomene.
• 1:20:11
  SPEAKER_02: Kde su ti studio u šumi, predivan studio names danas.
• 1:20:21
  SPEAKER_02: Troca dnevni.
• 1:20:24
  SPEAKER_02: Na kraju su podpisali obavezu da odkupić tekst za 3000 dollara kada završiš rad posebna se dania i davali su ti zapravo privatno uredni, kad radi on one on one sitov.
• 1:20:37
  SPEAKER_02: Zaista užasom prestižno.
• 1:20:39
  SPEAKER_02: Koliko prestižno, pa samem su to gleito u clasi to unuka čovjeka koji je po kojem se naziva aerodrome, koji je ina novac bio.
• 1:20:52
  SPEAKER_02: Čovjek koji je kasnije bio u konkurenciji ignjati.
• 1:21:00
  SPEAKER_02: Premiera Kanade.
• 1:21:03
  SPEAKER_02: Sin ministra sponnih poslova Kanade itede itd.
• 1:21:09
  SPEAKER_01: Sve to dragano do 2005 kad odlazite.
• 1:21:16
  SPEAKER_02: Malo mi je bilo muke.
• 1:21:21
  SPEAKER_02: Pitanje je da kažem.
• 1:21:24
  SPEAKER_02: Ono što me emigracija, odnosno egzil, ja bi više volio egzil kao termin nego emigraciju.
• 1:21:35
  SPEAKER_02: Ono o čemu me egzil naučio jest da kad jednom kreneš, ne računa sa sigurnošću da ćeš negdje pustiti korenje ponovo.
• 1:21:48
  SPEAKER_02: Jedno kad iščupaš korenje ti počinješ da budeš plutajući objekat.
• 1:21:54
  SPEAKER_02: Više mu dođeš kao neki prekookeanski brod kao ovaj fantastični brod koji je ne znam da li naši gradovi znaju za to, ali ima ta neka lađa koja djeluje kao ove krstare za krstarje jer ustvari grad ne vodi i ljudi na njemu mogu da kupe stanove, jednosoban, dvosoban, trosoban i zapravo da žive stanno na vodi.
• 1:22:15
  SPEAKER_02: Ta lađa i sada i dalje kruži i ja mislim da smo mi zilanti svi na to lađi.
• 1:22:23
  SPEAKER_02: Zapravo korenje, ne računuje korenje, ali ima neke leto u tko voli avanturu i ko je hrabr i ko dovoljno veruje u sebe da nešto pokuša mislim da je to divna jedna avantura.
• 1:22:43
  SPEAKER_02: A onda što se desilo 2004 mi smo dobili našu prednjenu čirku Anu kojoj da kažem, ja sam insistir da njeno srednje ime bude u našoj kulturi ne postoje srednje imena, ali ništa nam nas nije koštalo pa sam ja rekao aj da mislim, besplatno.
• 1:23:02
  SPEAKER_02: Ja sam insistil da njeno srednje ime bude izabela, po toj prvoj ulici na kojoj smo živjela u Torontu.
• 1:23:08
  SPEAKER_02: U međuvremenu sam bio i uradio jedan ciklus poezije pet šetnja na Isabela Streetu, koji je zapravo dobio prvu nagradu na međunarnom konkursu poezije.
• 1:23:17
  SPEAKER_02: To je bilo tick pred bumpf pred to distoblet.
• 1:23:24
  SPEAKER_02: I onda smo je nazvali Anna Isabela Todorić, tako smo krstili.
• 1:23:29
  SPEAKER_02: U tom trenutku Silva dobila odličnu ponuku iz English that preda ovdje za onda zapršila doktorat is teatrologije i dobila je odličnu ponudu ovdje da preda na universitetu Work u English.
• 1:23:49
  SPEAKER_02: Ja sam pomislí, u tom trenutku sam već objavil svoju prvu kanadsku knjigu, memoire koja se zove knjiga Osvete, The Book of Revenge, I to je največje izavječenje na svetu ja sam ušel na velika vrata, random house.
• 1:24:06
  SPEAKER_02: Ovdje sam dobio nagradu za tu knjigu.
• 1:24:08
  SPEAKER_02: Bio kandidan za još jednu nagradu, koju su mi rekli da nisu mi dali zato što sam već imao jednu nagradu pa bi dali nekome drugom kolegi, što je sasvim ok.
• 1:24:22
  SPEAKER_02: U toj situaciji ja sam pomislil, že dobro, ja ću pisati knjige sada, to je očekable, stigo se notle.
• 1:24:28
  SPEAKER_02: Ja mogu knjigu da piše u English, it's a bit radio svoj posao.
• 1:24:32
  SPEAKER_02: Ideo.
• 1:24:33
  SPEAKER_02: Posebno je bila dobra situacija u tome da univerzitet je platio kompletno preseljeni, tak smo mi preselili onako sve što je bilo u kući, uključuje i out.
• 1:24:53
  SPEAKER_02: Naravno da bih ukapira da sam napravio strašnu početničku grešku.
• 1:24:59
  SPEAKER_02: Jerova sam onako potpuno nadmino i potpuno onako neodgovorno da kad napraviš jedan scope u exil, ti si već naučili sve.
• 1:25:11
  SPEAKER_02: Ništa ti ne možeš izraditi.
• 1:25:13
  SPEAKER_02: Naravno drugi prelazak is Canada u English bio je sve ispočetka.
• 1:25:18
  SPEAKER_02: Ne znaš kulturu, ne znaš obećaje, ne znaš kako otvoriš račun u banci.
• 1:25:22
  SPEAKER_02: Voziš leva stranu auto come volano na levoj strani.
• 1:25:27
  SPEAKER_02: Ne vidiš iz autobusa.
• 1:25:30
  SPEAKER_02: Ne znaš da upišeš date, ne znaš kako je školski system, nemaš pojma ni o čemu.
• 1:25:34
  SPEAKER_02: Ne znaš da su lekari, ne znaš kako da dođe do njih.
• 1:25:37
  SPEAKER_02: Ništa.
• 1:25:39
  SPEAKER_02: Tako da je jedno dvije tri godine mi smo prolazili koje se da će bolesti ponovo.
• 1:25:47
  SPEAKER_02: I znate šta je zanimljivo u međuvremenu su neki naši prijatelji iz Toronta počeli da se vraćaju u Beograd.
• 1:25:53
  SPEAKER_02: Što penzije, što zbog porazica, što zbog lličnih razloga nema veze.
• 1:25:58
  SPEAKER_02: Ja intenzivno pratim kako izgleda njihov povratak.
• 1:26:03
  SPEAKER_02: I što mogu sa sigurnošću da kažem, čak i povratak u svoju zemlju, u matično zemlju da si rođen, je ponovo zapravo egzil.
• 1:26:14
  SPEAKER_02: Jer si dovoljno bio dugo napolju, dovoljno si se udalil, dovoljno si popio drugih načina odnosa, ideja da se vraći što ti ne pasuješ.
• 1:26:27
  SPEAKER_02: Mislim, drugačiji, nije to.
• 1:26:30
  SPEAKER_02: Ja vidim sa mojim prijateljima preko Facebook, kad se ona razmanjima koliko nerazumijevanja ima.
• 1:26:36
  SPEAKER_02: I vidimo da dolazi do nerazumijevanja.
• 1:26:38
  SPEAKER_02: Nismo mi poslije neprijatelji, nego naprosto, naprosto, ja sam sad, šta bi bio dobar primjer, ja sam sad recimo fenomenalno izočen da primijetim rasizam vrlo brzo.
• 1:26:52
  SPEAKER_02: Oni nisu.
• 1:26:54
  SPEAKER_02: Rasizam teško premećuje se.
• 1:26:56
  SPEAKER_02: O tome naprosto ne priča ove tamo.
• 1:26:59
  SPEAKER_02: Tako te neke stvari.
• 1:27:00
  SPEAKER_02: Onda cijelo pitanje sa prijdom, sa onim gay stvarima, sa tim je onako dosta loše u svim našim bivšim zemljama.
• 1:27:09
  SPEAKER_02: Tako da i to su te neke razlike.
• 1:27:12
  SPEAKER_02: Mislim, ali eto, to je to.
• 1:27:14
  SPEAKER_02: Prešli smo u Englesku, uradili taj veliki skok.
• 1:27:18
  SPEAKER_02: Prošli smo kroz muke, sada se ono to drugačije osjeća.
• 1:27:22
  SPEAKER_02: Da li sam zadovan jer smo napustili Kanadu.
• 1:27:24
  SPEAKER_02: Ja volim Kanadu i dalje.
• 1:27:27
  SPEAKER_02: Kad nam je ovdje ponuđeno državljanstvo, ja sam na už ove engleske službenice koja je bila stvar razregana kao mi smo prošli taj ispit ona rekla, čestitam vi sada možete da postanete građani Velike Britaniji.
• 1:27:41
  SPEAKER_02: Jesu rekao mi ne bi.
• 1:27:44
  SPEAKER_02: Onda se žena zapanjila.
• 1:27:46
  SPEAKER_02: Jesu rekao mi smo sasvim zadovoljni svojim kanadskim državljanstvom i pasušima.
• 1:27:50
  SPEAKER_02: Pored toga smo i državljani i Jugoslavije, odnosno sad Srbije.
• 1:27:54
  SPEAKER_02: Tako da to je sasvim dovoljno.
• 1:27:57
  SPEAKER_02: Hvala vam, ali ostaje na novim papirima.
• 1:28:01
  SPEAKER_01: Pa neko tko je pisao na srpskom pa nekog tko iko piše na engleskom.
• 1:28:09
  SPEAKER_01: Jesu li to dva draga na.
• 1:28:11
  SPEAKER_02: Prvo da kažem nešto što ustvari nije ideo pitanje, ali možda bude odgovora.
• 1:28:15
  SPEAKER_02: Ja sam sad nedavno zapravo usvojio ideju jedne japanske književice koja se zove Jakuta Vada, who you inače ne obično volim.
• 1:28:28
  SPEAKER_02: Žena već godina živi u Berlinu i ona ima tu foru da svaki roman koji napiše, a piše strašne romane.
• 1:28:38
  SPEAKER_02: Ona uradila dve verzije.
• 1:28:40
  SPEAKER_02: Verzija na Japanskom za Japansko tržište and verzija na Njemačkoj za Njemačko, odnosno posla europsko tržište.
• 1:28:48
  SPEAKER_02: Ja sam razmišljalo o tome i shvatio da se slažem s tome ideom.
• 1:28:53
  SPEAKER_02: Tako da sam sada nedavno napravio tjepis i sada u obradu codicion is the same day to function.
• 1:29:02
  SPEAKER_02: Napravio samba srpsku verziju more thank dana.
• 1:29:07
  SPEAKER_02: Srpska verzija rukopice se zove Johnny.
• 1:29:12
  SPEAKER_02: Taj roman je bio zapravo iston nagrađen i bio predložen za neke nagrade u Canadi in Šire.
• 1:29:17
  SPEAKER_02: Bio je u najvećem izboru za nagradu Commonwealth, recimo, co je to baš big deal.
• 1:29:24
  SPEAKER_02: Tako da se nadam da će to pronaći, svoju publiku u Srbiji, ali capiran da je to morala da bude roman, da nije moglo da bude romanskom.
• 1:29:35
  SPEAKER_02: To nekla sigurno odgovara na vaše pitanje, to je da vjerojatno imat dva dragana.
• 1:29:44
  SPEAKER_02: I meni je najsmašniji detail koji možda ilustraje to idejo u jednom trenutku moj izdavac u Srbiji tadašnji, bože Dober Naslo odlučio da uredi srpski preved.
• 1:30:04
  SPEAKER_02: On a misleo da pisano na srpsku, memoir koji su bili nagrađeni on the book of revenge.
• 1:30:10
  SPEAKER_02: Ja sam mu rekao that to mean to see this directly, not a piše na srpsku directno.
• 1:30:16
  SPEAKER_02: Onda smo našli ženu koja treba to prevedlete, ja sam se složio, on pozornica, studirala filologia, odlično, naravno, prevodila već neke stvari.
• 1:30:29
  SPEAKER_02: Dovoriamo se sve.
• 1:30:30
  SPEAKER_02: I u jednom trenutku stiže meni pošljaka is Beogreda unutra je prijevod moje knjige.
• 1:30:39
  SPEAKER_02: I ja se sjećam da ovako otvoram strane i isto momenta, onako ovdje je hladan znoj kao pričama jer počinje da čitam prvu stranu i šta sam pomislio?
• 1:30:52
  SPEAKER_02: Pomislio sam da je netko ukryo moj život.
• 1:30:56
  SPEAKER_02: Zašto?
• 1:30:57
  SPEAKER_02: Piše o svim istim stvarima koje su se mene desile, meni desile, a i ne piše mojim jezikom, a srpski.
• 1:31:06
  SPEAKER_02: Znači da je to bio prijevod na njemački, da je bio privod na japanski, na bilo šta ne bih imao tu reakciju.
• 1:31:11
  SPEAKER_02: Ali motivna priča koja je bila ispričena originalno na engleskom vratila se u svoj matični jezik koji je srpski ali se vratila bez mene.
• 1:31:22
  SPEAKER_02: Ja sam bio užasan s time da je netko meni ukrao cijelo taj život i napravio svoje memoare od mog materijala.
• 1:31:31
  SPEAKER_02: Vjerujte mi ne pretjerujem, trebalo mi jedno dobrih 15 minuta da se osvestimi desami, da se sredim i da shvatim dobro šta se desilo.
• 1:31:39
  SPEAKER_02: I dalje to je bilo teško čitanje za mene.
• 1:31:43
  SPEAKER_02: I danas zapravo mislim drugačije mislim da je trebalo ja da uradim prevod.
• 1:31:48
  SPEAKER_02: Istinski ja tada nisam imam vremena da ga uradim zbog predavanja na universitetu i se nije premaganje, nego zaista nisimo vremena.
• 1:31:57
  SPEAKER_02: Ali sada bi drugačije postupio, to moram da bude ja.
• 1:32:01
  SPEAKER_02: Ovaj jedan dragan mora to provodi ovaj.
• 1:32:05
  SPEAKER_01: Gdje bi se ti drago isreli, odnosno, kad vidite i to iskoristite kao i neki zaključak.
• 1:32:13
  SPEAKER_01: Kad vidite sebe u bivšoj Jugoslaviji, pa kad vidite sebe u Canadi, pa razmišljate o sebi u Engleskoj, šta je isto je drugačije.
• 1:32:25
  SPEAKER_02: Ja mislim da sam uspio da sačuvam tu neku kičmu unutra i tog nekog osnovnog dragana koji je to izgubio i ime i mesto i mislim sve živo, sve živo.
• 1:32:44
  SPEAKER_02: Ali znate kako ja sam i dalje, sad će ovo izazati onesvješćivanje jednog dela gledalca, ja sam i dalje u duši komunista Jugoslovan.
• 1:33:00
  SPEAKER_02: Kako?
• 1:33:00
  SPEAKER_02: Pa zato što ja, zašto sam komunista?
• 1:33:02
  SPEAKER_02: Pa zato što vjerujem u jednakost među ljudima.
• 1:33:04
  SPEAKER_02: Vjerujem da smo svi brać i sestre, vjerujem da svi treba da imamo ista prava, vjerujem da se treba boriti za slobodu.
• 1:33:11
  SPEAKER_02: Vjerujem da treba da živimo u jedinstvu i kao kolege i kao pomaže jedni druge.
• 1:33:18
  SPEAKER_02: Ne vjerujem u kapitalizam, mislim da je kapitalizam užasno oružje.
• 1:33:25
  SPEAKER_02: Kapitalizam radje fašizam.
• 1:33:31
  SPEAKER_02: Jugoslavija mi je bila simbol toga što može da se urad se ljudi slože i kad naprosto kaže na što je važnije mi ovo nego ove gluposti.
• 1:33:42
  SPEAKER_02: Jesti imali smo mi dosta zle krvi u prošlosti i strašne stvari su se događale.
• 1:33:47
  SPEAKER_02: Ali da probamo da pravimo neku zajedničku buduć, neki projekat.
• 1:33:51
  SPEAKER_02: I kad krneš zapraviš projekat, pokazalo se u Jugoslaviji samo kad se očuva mir, da to može, to funkcionira, to je dobro.
• 1:34:01
  SPEAKER_02: Mislim, provjereno dobro.
• 1:34:03
  SPEAKER_02: Znači, taj neki dragan se nije promijenio nikad.
• 1:34:07
  SPEAKER_02: Taj ostav.
• 1:34:08
  SPEAKER_02: Ja sam mijoo svojeg uvenja učio.
• 1:34:11
  SPEAKER_02: Nadam se da sam postoje bolji.
• 1:34:14
  SPEAKER_02: Nadam se da sam učio kisionik v okolinu, nadam se da sam uklonja udje sam mogao.
• 1:34:21
  SPEAKER_02: Kao dobro, da veče, mislim da je to znak poštenja nekog osnovnog.
• 1:34:29
  SPEAKER_02: Ovo su sad vremena gdje premačujem, da je nemoguće misliti nemogće zasnovati neke principe pa živjeti s principijima.
• 1:34:36
  SPEAKER_02: Kojan principelan čovjek nije.
• 1:34:39
  SPEAKER_02: To principijelnost to je izgubilo neke 1920.
• 1:34:42
  SPEAKER_02: 30 godina, to je tada.
• 1:34:44
  SPEAKER_02: Danas je zbog brzine medija, zbog brzine socijalnih mreža, zbog brzine svega toga, zbog činjenice da smo mi najgori ljudi na svetu upravo tamo gdje smo najjavniji na društvenim mrežama.
• 1:35:00
  SPEAKER_02: Mislim, ti popriča ljudima privatno ovako mislim odeš na pići, popriča divna osoba, divan čovjek, divna žena.
• 1:35:09
  SPEAKER_02: Sve misli kako treba, pošteni, razumni.
• 1:35:12
  SPEAKER_02: Pogledaš šta pišu, šta postiraju na Facebooku pa to je katastrofa.
• 1:35:16
  SPEAKER_02: Mi smo mnogo gori tamo gdje bi ustvari trebalo da budemo mnogo bolji i kroz tu priču nemoguće napraviti neki set principa i kao sad sam ja to su moji principi i ne pitaj mi ništa.
• 1:35:31
  SPEAKER_02: Ne.
• 1:35:33
  SPEAKER_02: Maraš pitati ono parče, situacija na situaciju.
• 1:35:37
  SPEAKER_02: Moš misliti kroz epizod.
• 1:35:39
  SPEAKER_02: Našto sve se događa širan i cijelova priča.
• 1:35:44
  SPEAKER_02: Ako ti kažem čak i to.
• 1:35:47
  SPEAKER_02: Ovaj deo je dobar, ali ovaj deo je ugrozen, ali ovaj deo je izdaja, ali ovaj deo je strašen, ali ovaj deo je dobar, a sve u jednom istom čovjeku.
• 1:35:56
  SPEAKER_02: Znači, takve su vremena.
• 1:35:58
  SPEAKER_02: I sad u tim vremenima je teško sačuvati bilo šta sam te neke osnovne kičme.
• 1:36:02
  SPEAKER_02: Zato i kažem, mislim sam sačuvao, nadam se.
• 1:36:05
  SPEAKER_02: Da sam sačuvao tu neku svoju suštinu, tu neku vertikalu koja povezuje moj mozik i moje telo i neki komandni centar sam se čuva.
• 1:36:18
  SPEAKER_02: Da ono ne uđu mangupi u njega ono.
• 1:36:25
  SPEAKER_02: Nisu me promijili u tom smislu.
• 1:36:27
  SPEAKER_02: Još sam taj.
• 1:36:28
  SPEAKER_01: Šta je za dragana bliska budućnost?
• 1:36:32
  SPEAKER_01: Ima li povratka?
• 1:36:35
  SPEAKER_02: Ja mislim da je kao u grčkoj filozofiji povratak u istu reku nemoguć.
• 1:36:43
  SPEAKER_02: Vratiti se ne možemo.
• 1:36:46
  SPEAKER_02: Kud ćemo ići ne znamo.
• 1:36:51
  SPEAKER_02: Ali, jer ja sada se vratim, ja naravno odlazim u otprilike jednom godišnje u Srbiju, vidim se sa mojim dragim prijateljima i to mi je neizmjerno značajno.
• 1:37:03
  SPEAKER_02: To je sad kako da vam kažem, ja sam smanjio količinu tih nekih bliskih prijateljstva vrlo svresno.
• 1:37:10
  SPEAKER_02: Jer pričam sa svojim kumom jedne noći dok smo se vozili kroz neku snežnu oluju kroz Njemačku i moj kum je inače ponosim deći i sve smo pričali o prijateljstvima i to koje stoji.
• 1:37:27
  SPEAKER_02: Ja sam tada rekao da ja ne vjerujem da kad čovjek krene negdje prema gore na kraju života, ne vjerujem da treba da ima puno autobus prijatelja.
• 1:37:39
  SPEAKER_02: Ja vjerujem u jedan mali auto.
• 1:37:42
  SPEAKER_02: Ako ima dvoje troje ljudi zajedno da putuju, to je više nego dovoljno.
• 1:37:48
  SPEAKER_02: Tako da ja cijelu tu priču a gledam da ono kontrolišem.
• 1:37:53
  SPEAKER_02: Nije mi stalo da nešto se razmeće poznavanjem ljudi.
• 1:38:00
  SPEAKER_02: Poznajem te ljude koji znam, radim se tim ljudima s kojima radim.
• 1:38:04
  SPEAKER_02: Drago mi je da imamo neku dobru razmenu i to je sve.
• 1:38:08
  SPEAKER_02: Šta buduć sprema.
• 1:38:12
  SPEAKER_02: Imam nekoliko knjiga u planu.
• 1:38:15
  SPEAKER_02: Jedno sam u novi ukopisom upravo završio.
• 1:38:18
  SPEAKER_02: To nije taj Srbskom koji je u Beogradu.
• 1:38:20
  SPEAKER_02: To je još jedni ukopis na Enleskom.
• 1:38:23
  SPEAKER_02: T isto se traži izdavača ovdje u Engleskoj.
• 1:38:27
  SPEAKER_02: Imam nekoliko zanimljivih projekata koje bih on završio.
• 1:38:31
  SPEAKER_02: Moja pažnja je sad masivno oprenuta na kčerki.
• 1:38:35
  SPEAKER_02: Ona je krenula nekde našim stopama studira umetnost i strašno ostrašina oko te svoje umetnosti i postaje sve interesantni in vse bolje.
• 1:38:50
  SPEAKER_02: Silvija i ja predemo na isto univerzitetu, ko je jedna od prestnih univerzeta, on je stan među prvih nekoliko najboljš v Angličkoj vrlo brzo gore iz Augsbridge parecimo University College, Kings College, pa onda to bude Work.
• 1:39:11
  SPEAKER_02: Međutim prvih šest sedem.
• 1:39:13
  SPEAKER_02: Nismo loše placieren na svetskim ranglistama.
• 1:39:16
  SPEAKER_02: Ovaj moj unit koji sem department za kreativno pisanje, koji sam ja vodio pre nekoliko meseci, zadnjih tri polgina sam odje to.
• 1:39:28
  SPEAKER_02: Za to vrijeme dok sam ga vodio, izbio je na prva mesta svih top lista u kreativnom pisanju, ne samo u English, nego i šire.
• 1:39:37
  SPEAKER_02: Ja mislim da mi je jedina konkurencija sada u Americi, ta čuvena Iova koji su počeli taj problem predavanja kreativnog pisanja.
• 1:39:46
  SPEAKER_02: Ja mislim da smo mi bolji od njih, ali to samo da kažem ili više ne vodimo ovaj department tako da mirno mogu to da kažem.
• 1:39:54
  SPEAKER_02: Ali to mi je donilo dosta zadovoljstva kao neki rad koji vidim da je bio kvalitetan.
• 1:40:01
  SPEAKER_01: Zamolila sam vas na početku da obratimo pažnju na jedno vaše djelo.
• 1:40:09
  SPEAKER_01: Meni se posebno dovemilo.
• 1:40:11
  SPEAKER_01: 2013 kad sam došla ovdje, morala sam startati ovo imigrantski, došla kao neko tko je bio novinar našim područjima, ali u to doba nisam vjerovala da ću imati dovoljno mogućnosti jer moram dodati da sam došla kako sam ohrena majka, nisam imala silviju da ima dragana ili dragana da ima silviju da se razumijemo da krenem u te vode i onda sam radila klasične imigrantske poslove.
• 1:40:36
  SPEAKER_01: I mislim da sam tad znala da bih sebi ponavljala ovu pjesmu koju ste napisali.
• 1:40:41
  SPEAKER_01: Zove se In My Language, I am smart.
• 1:40:45
  SPEAKER_01: Za moj dušu da je podijelimo dijelove da podijelimo s našim gledateljima i slušateljima jer me je zaista duboko dotakla.
• 1:40:53
  SPEAKER_02: Hvala vam na tome.
• 1:40:53
  SPEAKER_02: Ajmo onda zajedno.
• 1:40:54
  SPEAKER_02: Ja ću čitati ove neke delove na Engleskom kako sam ih napisao.
• 1:41:00
  SPEAKER_02: A vi onda nastavite na našelju.
• 1:41:06
  SPEAKER_02: Ovo je se zove in my language and smart i napisal sam je kao projekt za prvi program kanadskog CBC radio.
• 1:41:15
  SPEAKER_02: To je bio jedan sound art projekte, kde je zapravo poezija kombinovanja s vočnim efektima in nešto malo muzik, koji sam je napisal.
• 1:41:27
  SPEAKER_02: To je bilo prikazano, predstavila CBC na festivalu umetnosti u Torontu a Godina, objavljena CDU posebno ostalo kao jedan lepad koji sam idea zadovan.
• 1:41:45
  SPEAKER_02: I am sailing across the ocean of language.
• 1:41:50
  SPEAKER_02: It's like searching for God.
• 1:41:53
  SPEAKER_02: I have no radio.
• 1:41:54
  SPEAKER_02: Radios don't work here.
• 1:41:57
  SPEAKER_02: You can only receive, you cannot send.
• 1:42:24
  SPEAKER_02: This is day three.
• 1:42:27
  SPEAKER_02: By noon, they took the shape of a literary magazine.
• 1:42:32
  SPEAKER_02: And I recognized them.
• 1:42:34
  SPEAKER_02: It was the murderous storm of difficult sentences.
• 1:42:39
  SPEAKER_02: It rapidly whipped up into a frenzy of post post postmodernism.
• 1:42:46
  SPEAKER_02: And I lie down waiting to die.
• 1:42:52
  SPEAKER_02: And I say, in my language, I am smart.
• 1:43:01
  SPEAKER_02: Maybe that's what saved me.
• 1:43:04
  SPEAKER_02: Every time a difficult sentence comes your way, lie down and pretend you're dead.
• 1:43:55
  SPEAKER_02: They are not naked fish babes sitting on the rocks.
• 1:44:00
  SPEAKER_02: They appear on TV screens and floating stands.
• 1:44:04
  SPEAKER_02: They stare straight into my eyes.
• 1:44:08
  SPEAKER_02: They tell me awful news.
• 1:44:10
  SPEAKER_02: They're trying to scare me into obedience.
• 1:44:14
  SPEAKER_02: Some of them are sexy or perhaps not.
• 1:44:17
  SPEAKER_02: Everything is sexy to a sailor.
• 1:44:20
  SPEAKER_02: So I started talking to one of them.
• 1:44:25
  SPEAKER_02: I change my voice to be seductive.
• 1:44:30
  SPEAKER_02: But she doesn't react.
• 1:44:32
  SPEAKER_02: So I say you don't wear a shield, but you don't even see my attack.
• 1:44:41
  SPEAKER_02: And she says, Hello, sailor.
• 1:44:46
  SPEAKER_02: And I say, in my language, I'm a writer.
• 1:44:51
  SPEAKER_02: In your language I'm a sailor.
• 1:44:54
  SPEAKER_02: If you spoke in my language, you would have been in love with me three hours ago.
• 1:45:01
  SPEAKER_02: Can you just love me and understand me later?
• 1:45:27
  SPEAKER_01: Neke od njih su seksi, a možda i nisu.
• 1:45:30
  SPEAKER_01: Mornarima je sve seksi.
• 1:45:33
  SPEAKER_01: Pa počnem razgovarati s jednom od njih.
• 1:45:36
  SPEAKER_01: Promijenim glas i učinim ga zavodljivim.
• 1:45:40
  SPEAKER_01: Ali ona ne reaguje.
• 1:45:42
  SPEAKER_01: Pa kažem, ne nosiš štit a čak ni ne vidiš moj napad.
• 1:45:48
  SPEAKER_01: A ona kaže.
• 1:45:51
  SPEAKER_01: A ja kažem na svom jeziku ja sam pisac.
• 1:45:57
  SPEAKER_01: Da smo govorili na mom jeziku bila bi zaljubljena u mene prije tri sata.
• 1:46:03
  SPEAKER_01: Možeš li me jednostavno voljeti, a razumjeti me kasnije.
• 1:46:08
  SPEAKER_02: Divan prijevodno čitanje.
• 1:46:11
  SPEAKER_02: Hvala vam na tome.
• 1:46:12
  SPEAKER_01: Divna pjesma, hvala vama što ste je napisali i hvala vama što ste je podijelili sa mojom publikom.
• 1:46:19
  SPEAKER_02: Zadovoljstvo.
• 1:46:21
  SPEAKER_01: Zaključite razgovor jer će sigurno biti jači zaključak nego bilo ja bilo šta ja mogu ponuditi za čovjeka koji ima takav repertoar.
• 1:46:33
  SPEAKER_01: Ne samo iza u knjigama, nego u svakoj rečenici koji izgovara, bilo mi je zadovoljstvo razgovarati da nas vama.
• 1:46:39
  SPEAKER_02: Najljep se hvala dite, isto, isto tako.
• 1:46:42
  SPEAKER_02: Bilo me zaista zadovoljstvo.
• 1:46:43
  SPEAKER_02: Kao da smo seljeli uz jednu finu kaficu i onako je imali dug lep razgovor, takvo mi je osjećanje.
• 1:46:49
  SPEAKER_01: Drago mi je da uspijevam prenijeti to na gledatelje, slušatelja, a posebno na moje goste jer kad je nastavila ovaj projekat ideja, a ono što sam željela realizati morala je biti u ovoj formi online da posjetim ljude, naše ljude širom svijeta.
• 1:47:06
  SPEAKER_01: Bojila sam se da nećemo moći uspostaviti konekciju jer nismo u studiju, ali mislim da iz epizode u epizodu uspijevam u tome i hvala vam što ste još jednom i vi potvrdili da je tako.
• 1:47:27
  SPEAKER_01: Ovo je bila još jedna epizoda podcast realno.
• 1:47:30
  SPEAKER_01: Srdačni pozdrav iz improvizovanog studija u Chikagu do svih vas širom svijeta koji nas pratite.
• 1:47:37
  SPEAKER_01: Srčano sam vam zahvalna na tome.
• 1:47:39
  SPEAKER_01: Posebno zahvalnost dugujem za ovu epizodu.
• 1:47:42
  SPEAKER_01: Dragani izjubljeni i minili iz Švajcarske koje su me počastile kafom preko platforme Bajem Jaki.
• 1:47:50
  SPEAKER_01: Zahvalnost naravno sponzorima jer vis Kovačevića, autorici knjige spoznaja, koju možete naručiti.
• 1:47:57
  SPEAKER_01: Link imate u opisu svake epizode i vispokovoj zlatnoj jezvi.
• 1:48:02
  SPEAKER_01: Kad smo ih pitali da nam budu sponzori podcasta, sjećam se da smo običali da ćemo našim gostima omogućiti prostor da se osjećaju kao da pijemo kafu zajedno.
• 1:48:15
  SPEAKER_01: Dragan Todorović je to potvrdio.
• 1:48:17
  SPEAKER_01: Po kozna koji put u gost u podcastu realno se osjeća kao da bije kafu, a mi pozivamo one koji nas prate da piju bosansku zlatnu dževu iz kompanije Vispako visokom.