Latest / Realno sa Dritom Haziraj / #004 – Slavica Petrovic: Izmedju dva svijeta – kultura, novine i borba za identitet

Transcript

#004 – Slavica Petrovic: Izmedju dva svijeta – kultura, novine i borba za identitet · Realno sa Dritom Haziraj

0:04
SPEAKER_00: Dobrodošli u realno sa britom Hazira.
0:08
SPEAKER_00: Ovo je podcast realno za ljude i u ljudima sa područja Balkana razas u te širom svijeta.
0:16
SPEAKER_00: Životna iskustva, priče, uspjeci i padovi.
0:20
SPEAKER_00: Sve ono zajedničko što nas povezuje živči u tuđini.
0:36
SPEAKER_00: Ovu epizodu vam donosi citi fresh market.
0:40
SPEAKER_00: Skriveni drabuju u čikagu za autentične europske i mediteranske proizvode.
0:45
SPEAKER_00: A ste sa područja Balkana.
0:47
SPEAKER_00: Ovo je mjesto gdje dolazite kad poželite hranu koja ima okis doma.
0:52
SPEAKER_00: A ako niste, onda ste upravo otkrili novo mjesto.
0:56
SPEAKER_00: U siti fresh marketu svakodnevno vas čekaju svježa topla jela, hrskavi zlatni bureci direktno iz peći, sočniče vapi s roštilja i domaća jela spremna za jelo odmah to je ona hrana čiji miris osjetite čim uđete i ne preskačite pekaru.
1:12
SPEAKER_00: Sve se pravi svježe, dnevno, bogato je ocima i pripremljeno od kvalitetnih, autentičnih sastojaka, uključujući uvoznu europsku vrhunsku belgijs čokoladu koju zaista osjetite u svakom zalogaju.
1:27
SPEAKER_00: Od svježih peciva do bogatih tradicionalnih poslastica.
1:31
SPEAKER_00: City Fresh Market je mjesto gdje dođete po jednu stvar, a izađete sa pet ili više.
1:37
SPEAKER_00: City Fresh Market.
1:39
SPEAKER_00: Dođete gladni, otiđite sretni i uvijek se vraćajte pojač.
1:49
SPEAKER_00: Sponzor epizode je i hotel Behar.
1:56
SPEAKER_00: Mjesto gdje luksus susreće prirodu.
2:03
SPEAKER_00: Sponzor epizode je i hotel Behar iz Gorašta.
2:10
SPEAKER_00: Sponzor epizode je hotel Behar, bisar smješten u srcu gorašta i srednjo bosanskog kantona.
2:16
SPEAKER_00: Ovo je mjesto gdje luksus susreće prirodnu ljepotu.
2:22
SPEAKER_00: Drine hotel Behar očarava svojom elegancijom i harmoničnom povezanošću s okolinom.
2:29
SPEAKER_00: Okružen je stoletnim čarima grada gorašta.
2:32
SPEAKER_00: Na proputovanju kroz ovaj grad doživite savršen spoj prirode luksuza i vrhunske gastronomije.
2:39
SPEAKER_00: Posjetite hotel Behar mjesto gdje svaki trenutak postaje nezaboravno iskustvo.
2:50
SPEAKER_00: U novoj epizodi podcasta Realno novinarka urednica, kulturna radnica i glumica žena koja je već godinama kroz svoj rad u medijima i pozorišane priče čuva od zaborava.
3:04
SPEAKER_00: Kroz novine koje vodi, kroz predstavke koje igra, kroz događaje koje organizira u Chicagu, ona gradi most, most između Srbije i Sjeverne Amerike.
3:17
SPEAKER_00: Dobrodošicu želim slavici Petrović.
3:21
SPEAKER_00: Hvala na učju u podcastu.
3:24
SPEAKER_00: Dobro je došla.
3:25
SPEAKER_01: Još bolje, naša vrieta i želim ti puno uspjeha sa ovim podcastom koji si ja mislim te u ranim počecima.
3:34
SPEAKER_01: I smatram da si ponovo svoj na svome i ovo je nešto što trebaš da radiš, i ja ti želim puno uspjeha.
3:43
SPEAKER_00: Ti to dobro možeš razumjeti, bez obzira koliko mi pokušavamo u na ovom području pobjeći od onoga što je naša ljubav.
3:51
SPEAKER_00: Novinarstvo je nešto bez čega evo i ti decenijano ne možeš, jel tako.
3:56
SPEAKER_00: Sada da te najavimo ovako.
3:59
SPEAKER_00: Osnivač i glavna urednica magazina srpsko obedala.
4:04
SPEAKER_00: Glumica i rediteljica u srpskom pozoriš u Chikago.
4:08
SPEAKER_00: Osnivač i direktor Srbskog festivala u Čikagu.
4:12
SPEAKER_00: Što sam zaboravila, jer nema gdje te ne možemo draga.
4:17
SPEAKER_01: Pa srpsko filmskog festivala da.
4:21
SPEAKER_01: To je nešto što traje već 12 godina i raste, raste limo ide usponu.
4:31
SPEAKER_01: I širi se.
4:33
SPEAKER_01: I mislim da je ovoj publici ovdje tako nešto bilo potrebno, da ne kažem neophodno.
4:40
SPEAKER_01: Ali sve više i više se ljudi odaziva ne samo da dođe do gleda film, nego i da podrži festival kao sponzori, kao volonteri i oni ljubitelji filma koji vole da dođu da pogledaju domaći film.
4:56
SPEAKER_01: Tako da eto, nešto što mene posebno privlači, to je film.
5:06
SPEAKER_01: Naime, to je blisko mojom pozivu, jer ja sam čovjek iz pozorišta i došao sam iz niškog narodnog pozorišta ovdje.
5:14
SPEAKER_01: Davno, davno.
5:16
SPEAKER_01: Koliko davno?
5:17
SPEAKER_01: Pa davno ja sam prijepu došla 79.
5:20
SPEAKER_01: godine.
5:21
SPEAKER_01: Bila godinu dana ovdje, pa se vratila nikako nisam mogla da prihvatim Ameriku.
5:26
SPEAKER_01: A onda šta sam mogla?
5:29
SPEAKER_01: Bila sam u vraku sa čovekom koji je želeo da dođemo ovdje, da tu ostanemo i tako.
5:35
SPEAKER_01: Kad volite, vi pristajete na kompromise i na ono što vam odgovara i ne odgovara.
5:42
SPEAKER_01: Tako desilo se da sam ostala u Americi.
5:46
SPEAKER_01: I sve ove godine, to je preko 45 godina sam ja ovdje.
5:52
SPEAKER_01: Ja radim nešto što me vezuje za moju zemlju.
5:55
SPEAKER_01: U početku je to bila televizija.
5:59
SPEAKER_01: Radila sam na prvoj jugoslovenskoj televiziji.
6:01
SPEAKER_01: Zvala se Jugoslavija o doban.
6:05
SPEAKER_01: A onda sam krenula sa koncertima nekako sam sebe tu našla.
6:11
SPEAKER_01: Sve ono kažem što me vezivala za moju zemlju.
6:15
SPEAKER_01: Dovodila sam naše pače, organizovala koncert, tojest turneje.
6:20
SPEAKER_01: Prvu brennu turneju u Americi i drugu turneju lepe Brene u Americi.
6:27
SPEAKER_01: Sam ja usradnji sa jednim tadašnjim menažerom rakom gokim radila.
6:33
SPEAKER_01: Na po meni mi to.
6:36
SPEAKER_01: Malo nešto pred toga.
6:38
SPEAKER_01: Zedno sa televizijom, ja sam i pokrenula moj radio program koji se zvao Festival of Yugoslav Music.
6:46
SPEAKER_01: Naime, nisam ja došla na tu ideju već čovjek za koga sam ja radila, pokojni orž Perinović, koji je držao putničku agenciju Union Travel, ima je šest putničkih agencija u Chicagu i bio je naš sponzor na televizijskom programu u emisiji.
7:04
SPEAKER_01: I došao je na ideju da krenemo s radio programom, da on bude generalni sponzor programa, a da ga ja vodim.
7:11
SPEAKER_01: Tako da je taj program postoje 9 godina.
7:14
SPEAKER_00: A poslije tog radio programa ti stvaraš s novinama ili još bilo nešto između toga?
7:21
SPEAKER_01: Posli radio programa, ne.
7:24
SPEAKER_01: Ja sam novina započela pre 23 godine.
7:31
SPEAKER_01: Imala sam ja dva radio programa u međuvremenu.
7:35
SPEAKER_01: Radila sam na toj televiziji i onda sam počela da razmišljam šta je to što mi nemamo.
7:44
SPEAKER_01: Iznikli su radioprogrami sa svih strana, bilo i onih starih srpskih radioprograma koji su postojali i premok.
7:52
SPEAKER_01: A onda sam jednog dana razmišljala šta je to što mi nemamo ovdje, a što treba bude naše i što treba do nas isto tako veže za našu zemlju.
8:04
SPEAKER_01: Doša sam do zaključka da mi nemamo novine.
8:08
SPEAKER_01: A imali smo novine koje su dolazili iz Srbije.
8:14
SPEAKER_01: Međutim, novine koje su se ovdje stvarale, bar ne učikom.
8:19
SPEAKER_01: Posve je sloboda, ali to je politički list koji je godinama bio isti.
8:26
SPEAKER_01: Nine koje su se bavile lokalnim stvarima ovdje sa nama što mi radimo, čime se bavimo što organizujemo tko su naši uspješni ljudi i tako te neke teme nismo imali.
8:41
SPEAKER_01: Tako sam došla na ideju da pokrenem ogledalo Srbije Mirror.
8:47
SPEAKER_01: Ivo već 23 godine nekako opstemo.
8:51
SPEAKER_01: Nekako smo krenuli u pogrešno vrijeme da tako kažem već je krenula digitalizacija.
8:58
SPEAKER_01: Ali dobro, borimo se opstemo.
9:01
SPEAKER_01: Gledalo se čita i na online.
9:05
SPEAKER_01: A isto tako, još uvijek postojemo i u štam izdanu.
9:09
SPEAKER_00: Kako se boriti?
9:10
SPEAKER_00: Ako se borite, što je tajna da ste još uvijek znamo što se va s novinama?
9:16
SPEAKER_01: Velika ljubav.
9:17
SPEAKER_01: Velika ljubav i ne mogu nekako da se pomirim sa tim.
9:23
SPEAKER_01: Da te jedne novine koje imamo ovdje, e sada ima, pokrenuli su neki ljudi neke časopise, postoji tu Balkan siti možda par novina još, magazina itede da shvatim da to nekako ne znam.
9:42
SPEAKER_01: Da li sam ja starijeg kova, ali smatram da je limo da imamo kad sednemo u skafu, da ne bude to samo na kompjuteru i na telefonu.
9:51
SPEAKER_01: Ja imam taj običaj.
9:52
SPEAKER_01: Ja volim da listam novine.
9:53
SPEAKER_01: Tako da odem kući u Srbiju ja starem kod trafije da kupim 5, šest, deset različitih novina da ujutro dočitam dokem kafu da čitam i da uživam.
10:05
SPEAKER_01: Eto, to je ostalo nešto.
10:07
SPEAKER_01: A mislim da taj pisani trag ipak nekako dugo ostaje.
10:12
SPEAKER_01: I trebamo da ga imamo.
10:15
SPEAKER_00: Sad obzirom da se radi i televizije prešla na nešto što je druga forma novinarstva.
10:20
SPEAKER_00: Ispričami kako se u to doba prilagodila, kako je bilo u početku s novinama.
10:27
SPEAKER_01: Jako teško.
10:29
SPEAKER_01: Ta tehnička strana je meni nije mi bila bliska.
10:36
SPEAKER_01: Tako da sam tu imala dosta problema.
10:40
SPEAKER_01: Napris sam tejela da novine idu na širci.
10:44
SPEAKER_01: Pa kad sam shvatila koji je to posao tada u to vrijeme predvade.
10:48
SPEAKER_01: Sad već imate ovaj ja sada nije problem.
10:56
SPEAKER_01: Međutim, onda jeste bio problem.
10:59
SPEAKER_01: I shvatila sam da je to malo preveliki iz zaloga i vam reko, a drugo, pričajući sa ljudima sa onima koji su se ovdje rodili ili ovdje odrastali koji samo znaju latinično pismo.
11:14
SPEAKER_01: Došao sam do zaključka da bi ljudi voljeli da pročite otvoreno i kažu da bi mnogolila da pročitam sve ono što pišete u pogledaju, ali ja ne znam čiriliu.
11:25
SPEAKER_01: I onda smo se okrenuli kompletno na latinicu.
11:33
SPEAKER_01: Latinično pismo.
11:34
SPEAKER_01: Tako da kažem, bilo je dosta.
11:37
SPEAKER_01: Prvo ja nisam novinar da se razumemo.
11:39
SPEAKER_01: Ja sam po struci glumica.
11:41
SPEAKER_01: Kao što sam već rekla.
11:43
SPEAKER_01: Nisam novinar, ali nekako sa televizijom i sa radijom koji su meni išli lagano da tako kažem.
11:52
SPEAKER_01: Ja sam i na televiziji krenula slučajno, jer su neki ljudi koji su vodili televizijski program.
12:00
SPEAKER_01: Čuli da sam ja tu da bi možda mogla da napravim neko osveženje u emisiji.
12:05
SPEAKER_01: Ja sam krenula da sama pišem tekst i da sama glumim lik neke stanojke koja dolazi šumadije, koja totalno nema nikakve veze sa mnom.
12:16
SPEAKER_01: Ja sam sa juga srbije iznišao.
12:19
SPEAKER_01: I da glumim tu istu stanujku.
12:24
SPEAKER_01: Šta jedna žena koja dolazi sa sela ovdje kod rođene sestre.
12:29
SPEAKER_01: Prvi put leti avionom, prvi put dolazi na aerodrom, prvi put dolazi u Ameriku, čime sve može da se susretne.
12:38
SPEAKER_01: Tako da je to bilo ovako moja gluma me povezala sa televizijom.
12:45
SPEAKER_01: A onda kasnije meni je radio nekako prijevo jer ja sam uživo imala emisije.
12:50
SPEAKER_01: Vjerojatno i tu je ta neka komunikacija moja, sa ljudima, sa publikom.
12:58
SPEAKER_01: Dosta pomogla.
13:00
SPEAKER_01: Tako da su ljudi volili i taj program koji sam ja vodila.
13:04
SPEAKER_01: Edo da se ja ne hvalim sama.
13:08
SPEAKER_01: Oni koji se sčaju, neka kažu.
13:11
SPEAKER_01: A onda su kažem sredile novine jer sam razmišljajući o tome šta nam fali došla do toga da nam fala jedne novine.
13:19
SPEAKER_01: Krenula sam njima.
13:21
SPEAKER_01: I eto da se vratim na pitanje da odgovorim da, nije bilo lako.
13:27
SPEAKER_01: I novina te traži kompletnog.
13:30
SPEAKER_01: Pototovo što ja nisam novinar, morala sam da tu ima i stručne ljude i konsacije sa njima i da pišu pravi novinari.
13:39
SPEAKER_01: Tako da novine su nešto što me je kompletno uzelo sel.
13:46
SPEAKER_01: Ja novine uporđujem sa pozorištem.
13:49
SPEAKER_01: Jer ja jedino na sceni mogu da kompletno da me preuzme uloga i da budem to što trebam kao i u novinama.
14:02
SPEAKER_01: Nisam mogla da radim novine i da se šalim, nego sam morala mnogo da prihvatim taj posao i mnog sebe da dam tome.
14:10
SPEAKER_01: Da bi to izašlo do nekle dobro.
14:14
SPEAKER_00: I kako je onda Chicago i Amerika prihvatila ogledalo.
14:19
SPEAKER_00: Ako i danas nakon 21.
14:21
SPEAKER_00: godina tko piše koliko često izlazi.
14:26
SPEAKER_00: Jesi li zadovoljna podrškom zajednice?
14:31
SPEAKER_01: Pa ne mogu da kažem da sam nezadovoljna, ali ne mogu isto tako ni da kažem da sam zadovoljna.
14:39
SPEAKER_01: Jer ljudi čitaju, vole.
14:43
SPEAKER_01: Pojedini ljudi koji vole da čitaju, oni čitaju.
14:47
SPEAKER_01: Ali ne vole da kupe novine.
14:51
SPEAKER_01: Gledalo se delilo besplatno i mi smo ogledali, slali po svim gradovima Amerike prvih pet šest godina.
15:02
SPEAKER_01: Besplatno.
15:07
SPEAKER_01: Distribuciju smo imali po našim crkvama, prodavnicama, doktorskim ordinacijama.
15:13
SPEAKER_01: Sve desena čak i grčkim i talijanskim radnjama gdje su naši ljudi odlazili da kupuju određene proizvode itede.
15:21
SPEAKER_01: I kad smo jednog dana rešili jer ne može da se opstane.
15:26
SPEAKER_01: Tako jednog dana kad smo rešili, jer plaćate novine.
15:30
SPEAKER_01: Ne možete odreklama to vi najbolje znate da ne može samo reklama ni jedna da održi ni jedan medij.
15:39
SPEAKER_01: Rešili smo i stavili smo neku simboličnu cenu do ipa.
15:46
SPEAKER_01: Ljudnisu željeli da li su navikli da dobiju besplatno.
15:50
SPEAKER_01: Su shvatili da je gledamo njima pripada.
15:53
SPEAKER_01: To je to tako njima to sleduje.
15:57
SPEAKER_01: I ta prodaja se nikada nije realizovala do kraja.
16:02
SPEAKER_01: Mi dan danas imamo novine da se prodaju u nekoliko naših radnji.
16:07
SPEAKER_01: A po crkvama, restoranima doktorskim ordinacijama i svega gdje naš narkoliše novine se dele besplatno.
16:18
SPEAKER_01: To je ona strana koja malo razočarava čovjeka.
16:22
SPEAKER_01: I za ovoga stoji mnogo ljudi koji rade.
16:27
SPEAKER_01: Profesionalni novinari.
16:29
SPEAKER_01: Milha Filipović Marko Lopušina.
16:32
SPEAKER_01: Da ne pričam ljudi koji su srađivali pa više nisu sa nama jer ne možemo da ih platimo.
16:41
SPEAKER_01: Veoma kvalitetni novinari.
16:44
SPEAKER_01: Tehničari da tako kažem, ljudi koji održavaju website koji rade prelom novina.
16:51
SPEAKER_01: Tu ne mogu da radi amateriji, to mora da radi neko koji je profesionalac da bi novine izaš onako kako treba izaći.
17:00
SPEAKER_01: Ilazimo i dalje jednoesečno.
17:03
SPEAKER_01: Nikada nismo ni planirali nešto da učestamo, ali na našem savitu kad je nešto vrlo aktuelno i važno, mi izbacimo novost i nešto što je kažem aktuelno.
17:22
SPEAKER_01: To ne čeka mesec dana da izađ u novinu.
17:26
SPEAKER_01: Ali zato se trudimo da naše novine ne budu bajati.
17:30
SPEAKER_01: Nego da imamo teme koje nisu bajati i kad ih čitate poslica dana.
17:37
SPEAKER_01: Rimo intervije sa interesantnim ljudima, sa uspješnim ljudima, sa poznatim ljudima.
17:44
SPEAKER_01: Obuhvatamo teme koje može čovjek da prati i poslijec dana, i posli dva mjeseca itede nismo dnevni list, nismo vesti, ne donosimo najnovije vesti, ali se trudimo da zapišemo ovo naše postojanje na ovim prostorima na jedan lep način.
18:08
SPEAKER_00: Koliko dugo vidi što ćeš nastaviti sa ogledalom konkretno kao projekta.
18:15
SPEAKER_01: Pa znam da nećeš dugo.
18:17
SPEAKER_01: Evo, posljednjih par godina se rešavam da prestanemo sa šta.
18:25
SPEAKER_01: Lomiš o sebe.
18:27
SPEAKER_01: Lomi se toliko da svi moji sadnici više ne žele da me čuju.
18:31
SPEAKER_01: Kad kažem, znate šta evo od ove godine nećemo više.
18:35
SPEAKER_01: Ili još par mjeseci pa prestajemo.
18:38
SPEAKER_01: I kaženo dobro, to smo čuli već puno puta, ajde jednom kad bude to definitivno recimo.
18:46
SPEAKER_01: Ali nekako žao mi.
18:49
SPEAKER_01: Jedan veliki de mene sam tu uložila.
18:54
SPEAKER_01: I to je nekako.
18:56
SPEAKER_01: Ja kad sam nekada bila dobar prijatelj sa našim poznatim glomanom ilutinom štošićem i kada je on meni jednom rekao, to je bilo pred deset godina.
19:06
SPEAKER_01: Savice, ovo je imaš dvoje dce, ovo je tvoje treći deta.
19:11
SPEAKER_01: Bože mi sačuvaj upoređuješ mi dicu sa novinom.
19:16
SPEAKER_01: Reklo mi je, videoćeš, ovo će biti jako teško da se ne do Bog da trebaš da prekineš, ališ jednog dana koliko ovo uzima čovjeka i koliko ćeš biti vezana za taj tvoj rad i za taj tvoj list i bio je u pravu.
19:38
SPEAKER_00: A šta bi se trebalo desiti da ne prekineš.
19:43
SPEAKER_01: Treba bi se što se neće desiti kad se za sve ove godine nije desilo 23 pune godine.
19:50
SPEAKER_01: Da imamo više ljudi koji se reklamiraju, da imamo sponzore da nas netko možda iz države financira malo.
20:02
SPEAKER_01: Međutim, znate kako to ide.
20:04
SPEAKER_01: Ako vas netko financira, on zahtjeva da to bude da vi igrate kako on svi, a mi smo nezavisni list Srba u Americi pa ne želimo da se uklapamo nikakve stranke, nikakvu politiku.
20:19
SPEAKER_01: Od samog početka smo ne volimo politiku.
20:25
SPEAKER_01: Propratimo mi važne političke aktivnosti iz naše zemlje.
20:31
SPEAKER_01: Ali ne dajemo svoj sud, nego navodimo šta je bilo kako je bilo, ko šta reko it.
20:38
SPEAKER_00: Novine obuhvataju 90 posto drugih tema nevezanih za politiku pomenu ti da ne dajete sud, ne vezano koja stranka i politika.
20:55
SPEAKER_00: Pitat ću na kratki osvak generalnog medija u Americi.
20:58
SPEAKER_00: Meni je to bio šok.
21:00
SPEAKER_00: Slavice.
21:00
SPEAKER_00: Ja kad sam došla ovdje dolazim iz nezavisnih medija, a radila nam na Radiju Slobodna Europa na Sarajevu nikad.
21:08
SPEAKER_00: Ama nikad za svojih 20 godina karijere ja nisam imala pritisak da napišem, kažem ili uradim i što je nekom odgovaralo.
21:19
SPEAKER_00: Učili smo da je Amerika zemlja nezavisnih medija.
21:23
SPEAKER_00: I dolazim ovdje i vidim naratore, govorim o američkim medijima.
21:27
SPEAKER_00: Vidim naratore, vidim panele, vidim ljude koji iznose svoje mišljenja i ne vidim ni dan danas, nakon trinaest godina boravka ovdje da neko nudi vijesti.
21:36
SPEAKER_00: Da neko servira informaciju, kaže što se desilo i ostavi sa svih obično tri strane kako se to radi u novinarstvu i ostavi nas da zaključimo.
21:47
SPEAKER_00: Ja sam liao pravdu da je medijski prostor u Americi takvih.
21:52
SPEAKER_01: Da, da.
21:54
SPEAKER_01: Kompletnost upravo svi znamo koji uzenen, koju uz.
22:00
SPEAKER_01: BMW ili GN ili itede.
22:04
SPEAKER_01: Toga ima svuda.
22:06
SPEAKER_01: A ja nemam taj problem.
22:08
SPEAKER_01: Kaže moje novine ne prate tu stranu.
22:12
SPEAKER_01: Ali recimo, nacionalna biblioteka iz Washington DC, ja se pretplatila na moj list i oni redovno dobiju svoju kopiju.
22:24
SPEAKER_01: Da li je dobiju da čitaju samo ili da vide o čemu se tu radi, šta se tu piše itd ne znam.
22:32
SPEAKER_01: Međutim, sad se me podsjetila na nešto.
22:37
SPEAKER_01: Kada sam radila na televiziji, mi smo morali da imamo sve što progovorimo pošto smo išli uživo.
22:45
SPEAKER_01: U emisiji mi smo morali da imamo četiri kopije.
22:48
SPEAKER_01: Jedna od četiri je išla za FBI.
22:54
SPEAKER_01: Tako da kontrola ovdje itekako postoji.
22:59
SPEAKER_01: I bez obzira što smo mi u toj slobodnoj zemlji Americi, ja mislim da nije ona toliko slobodna.
23:09
SPEAKER_01: Ne mislim, nego sam sigurna sada posje veliko godina ovdje provedenih, znam da od te slobode malefaj ima.
23:19
SPEAKER_00: Ja sam tim bilo šokirana.
23:20
SPEAKER_00: Zato sam morala komentirati ako se ne odnosi na ogledalo i medija koji dolaze sa naših prostora.
23:28
SPEAKER_00: Pozorište, tvoja prva ili druga ljubav.
23:32
SPEAKER_01: Ja o to je moja najveća ljubav.
23:35
SPEAKER_01: Pozorište, moja najveća ljubav posebno zbog toga što sam ja direktno iz osnovne škole kao i talenat primjena u dramski studiju pri narodnom pozoriš u nišu.
23:46
SPEAKER_01: Ustav je bio da sam završena srednja škola.
23:48
SPEAKER_01: Ja sam odmah posla osnovne, sam ovih 15 godina krenula na dramske studije.
23:55
SPEAKER_01: I nekako sam uvijek, ali uvijek sam volela scenu i ja sam na sceni svoje na svome.
24:07
SPEAKER_01: I pozorište je moja velika ljubav.
24:12
SPEAKER_01: Nikad nisam ni sanjala da ću otići iz zemlja, da se time neću baviti.
24:19
SPEAKER_01: I kad je ovdje osnovano prvo srpsko pozorište u kome sam ja i dan danas, koji postoji samo godinu dana manje odgledala, znači 23 godine.
24:30
SPEAKER_01: Ja sam se odma priključila pokojna Mira Sremčević mi uključila.
24:37
SPEAKER_01: Rekla mi je svoju ideju i uključila me u rad polorišta, ja sam bila oduševljena.
24:43
SPEAKER_01: Ivo me do dan danas, to nisam razmišljala da ću trebati da reagiram da se bavim režijom, nisam reditelj, nisam to nikad završila.
24:53
SPEAKER_01: Ali eto silom prilike i to radim.
24:57
SPEAKER_01: Međutim, kada me pitaju šta više voli, da pripremiš predstavu, da režiraš, da je postavljaš.
25:04
SPEAKER_01: Ili kažu ne, nešto.
25:06
SPEAKER_01: Ništa više ne postoji ni jača ljubav od glume.
25:11
SPEAKER_01: Da.
25:12
SPEAKER_01: Gluma je moja ovaj velika ljubav.
25:19
SPEAKER_00: Na kojima se radila u prethodnim godinama šta te ispunjavalo.
25:26
SPEAKER_00: Ja znan i ja ti dan danas skidam kako do poda.
25:30
SPEAKER_00: Ne znam ili to bilo 2009 ili deset godina ti kao gospođa ministar.
25:36
SPEAKER_01: O, hvala.
25:38
SPEAKER_01: Svama mnogo mnogo pohvala imamo za tu predstavu.
25:42
SPEAKER_01: Mnogo sam komplimenata dobila.
25:45
SPEAKER_01: Ja mislim da je pored gospođe ministarke uloga žanke, da su to moje dve životne uloke.
25:58
SPEAKER_01: Mnogo smo predstava radili.
26:00
SPEAKER_01: Ja samo ne mogu da se sveti svih predstava da vas provedem kroz od početka pa do dana današnjeg.
26:06
SPEAKER_01: Samo znam da smo tu gospođu ministarku najprej gostovali svuda, okolina Chicaga, Milwaukee, a onda Florida, a onda smo dobili poziv iz Kalifornije, sveštenik nas je pozvao, da sam ja inače imala promociju mojih novina jer su oni dobili novine od nas također odili su sve šta mi radimo.
26:33
SPEAKER_01: Te su novine nas povezivale da li živite u New Yor ili u Kaliforniji, ili ogledalo nas je sve povezivalo.
26:41
SPEAKER_01: I ovaj Petar Jovanović je pročitao kritiku koju je pisala Mila Filipović u vestima.
26:49
SPEAKER_01: Ja mislim da je to tada bilo.
26:51
SPEAKER_01: Pozvao me i izrazio je želju da mi prikažemo predstavu tamo.
26:56
SPEAKER_01: Mi svi volontiramo.
26:58
SPEAKER_01: I ja sam se oduševila sa idejom.
27:01
SPEAKER_01: Međutim, nas puno igre u toj predstaviti.
27:04
SPEAKER_01: Mislim da nas igra oko 16.
27:10
SPEAKER_01: I to nije nimalo lako realizovati.
27:12
SPEAKER_01: Prvo put do Kalifornice.
27:14
SPEAKER_01: Znači, toliko avionskih karata, toliko smestaja.
27:19
SPEAKER_01: Mi smo besplatno igrali crku je slavila 100 godina svog postojanja, imali su baletsku tačku te večeri pre nas kao u vertiru i onda su imali pozorišnu predstavu gospođa ministar.
27:36
SPEAKER_01: A se vati unazad.
27:38
SPEAKER_01: Ja sam razgovarala sa mojim ansamblom.
27:41
SPEAKER_01: Slioduševljeni, ali sam svešteniku rekla, vi morate da nam obezbeli put i smještaj.
27:47
SPEAKER_01: Mi ćemo igrati besplatno kao i svuda, kao i uvijek do sada.
27:52
SPEAKER_01: Ali ne možemo da pokrimo i svoje putne troškove.
27:57
SPEAKER_01: On je našao sponzore, mi smo gostovali tamo.
28:01
SPEAKER_01: Ta ministarka je toliko lijebena da ja stvarno nemam reći.
28:08
SPEAKER_01: Svi su jedva čekali da se posje predstave pojavimo da se slikaju sa nama, da sede sa nama, da toliko komplimenta.
28:18
SPEAKER_01: A ja ministarku nekako igram iz dubine moga srce i moje duše.
28:28
SPEAKER_01: Ja sam živka popovič na sceni, ja je ne glumim.
28:34
SPEAKER_01: Ja se toliko sa tim likom sa živim i uživim ulik.
28:40
SPEAKER_01: Da ja stvarno prvih dva tri minuta sam svezna da sam nabijni da je tu publika.
28:49
SPEAKER_01: I napravim dva tri da osjetim publiku.
28:52
SPEAKER_01: Ako publika reaguje kako treba da reaguje na tih par nekih pošalica mojih.
29:00
SPEAKER_01: Ja letim svoje vremena meni tih dva sata, predstava traje dva sata i 15 minuta.
29:08
SPEAKER_01: Ja sam dva sata na sceni.
29:09
SPEAKER_01: Meni tih dva sata proleti kao tren.
29:13
SPEAKER_01: Znači to je nešto što me obuzima celu i što mi takvu snagu daje.
29:20
SPEAKER_01: A uzor za gospođu ministarku pored vanih glumica, vrsti glumica koje su igrale kod nas u Jugoslaviji, pa onda u Srbiji, velike glumice.
29:31
SPEAKER_01: Meni je bila Rmila Savičević koja je tih dana kad sam ja krenula u školu, dramski studij pri narodnom pozorištu u Nišu.
29:40
SPEAKER_01: Ona je bila prvakinja niškog narodnog pozorišta, prvakin drame.
29:45
SPEAKER_01: A kasnije je otišla za beog čuvena baka vuka, kako su je kasnije zvali po njenom liku drugom.
29:51
SPEAKER_01: Ona je meni bila uzor.
29:53
SPEAKER_01: Ja mislim da je ona bila najbolja ministarka u Jugoslaviji i Srbiji koje ikad odigrana.
30:04
SPEAKER_01: Bez obzira što su velike dive, kažem, igrala ministarku.
30:08
SPEAKER_01: Mislim da je ona bila rođena za jednu takvu ulogu.
30:12
SPEAKER_01: Tako da, ona je bila moj uzor što se glume tiče i što se gospođe ministarke tiče.
30:19
SPEAKER_01: I uvijek sam nekako nju videla kao neko koji mi daje veteru leđa.
30:27
SPEAKER_01: Jer ona nama bila nije nam bila profesor, ali je bila u odboru tom našem školskom, da tako kažem.
30:36
SPEAKER_01: Bilo je uključeno dosta u rad nas iz tog dramskog studija.
30:41
SPEAKER_01: A i bila je idolo, svima nama.
30:44
SPEAKER_01: Tako da, ministarka je nešto posebno i ja mislim da ministarku da me probudite u pola noći da mi neće trebati ni šaptač, ni ja mogu da je pokrenem iz malog prsta možda malo pre terujem, ali to je to lik.
31:02
SPEAKER_01: Isto tako, lik koji me je sel uzeo je žanka po čuvenoj žanki stokići.
31:11
SPEAKER_01: I ona je donekle sličan karakter.
31:15
SPEAKER_01: Mislim da te karakterne uloge meni leže i posebno ljubavima prema njima.
31:24
SPEAKER_01: I zato se tako lepo ih iznesem na scenu jer je to nekako moj.
31:35
SPEAKER_00: Tvoj sektor, tvoj.
31:39
SPEAKER_00: Što se tiče pozorišta, šta je akelno?
31:42
SPEAKER_00: Šta se dešava u zadnjih godinu dvije i što se planira raditi u narednih godinu dvije.
31:50
SPEAKER_01: Naše pozorište je prilično aktivno.
31:53
SPEAKER_01: Kad kažem, prilično aktivno, to je dve predstave godišnje.
31:56
SPEAKER_01: Jer znate da svi ljudi koji su uključeni u rad pozorišta, imaju svoje porodice, imaju svoj stanni posao, imaju svoj život, ovo je nešto što radi iz ljubavi, da kažem iz hobija itd.
32:11
SPEAKER_01: Tako da mi izbacimo po dve predstave godišnje.
32:14
SPEAKER_01: Ove godine smo trebali kao i uvijek da u martu ili aprilu, najkasnije do maja izbacimo jednu predstavu.
32:23
SPEAKER_01: Međutim, došlo do nekih kod nas da ne kažem, problema.
32:30
SPEAKER_01: Ali jednostavno planirali smo neke predstave pa smo onda bili sprečeni jer su pojedini ljudi koji su trebali da rade na tim predstavama bili odsudni.
32:41
SPEAKER_01: Najprecni, iz nekih svojih razloga.
32:48
SPEAKER_01: A onda smo krenuli sa jednom predstavom, trebali smo da krenemo, i napravili podjel uloge itede.
32:55
SPEAKER_01: Međutim, glavni glumac nam se razbolo.
33:01
SPEAKER_01: I onda se to malo odužilo.
33:03
SPEAKER_01: Pa smo zastali i rekli ne treba ništa nasilu neka prođe tako.
33:08
SPEAKER_01: Prvu predstavu ćemo raditi na jesen kad se završe godišnji odmori.
33:13
SPEAKER_01: I echo, to je ove godine smo stvarno u ovog projeća smo podbacili da tako kažem, ali iz opravdanih razloga, iz razloga više sila koje mi nismo mogli do promjeni.
33:28
SPEAKER_01: Inače i dalje postoji pozorište.
33:30
SPEAKER_01: Kao znate, postoje već nekoliko tih pozorišnih grupa.
33:34
SPEAKER_01: Ali mi smo prvosrpsko pozorište i pozorište koje postoji 23 pune godine na našoj maloj kamernoj sceni da tako kažemo u čikaru.
33:47
SPEAKER_00: Znam odgovor na ovo pitanje, ali je li kad bilo mogućnosti da postanete profesionalci.
33:53
SPEAKER_00: Kad kažem profesionalci, zato što mislim.
33:55
SPEAKER_00: Vi ste profesionalci kad iznesete predstavu.
33:59
SPEAKER_00: Ali profesionalci da imamo možda neku mlađu generaciju koja bi živjela od toga, da nemamo otkazivanja predstava jer moramo raditi regularne nine to five poslove.
34:14
SPEAKER_00: I kad bilo težnije da se ide u tom pravcu i je li je moguće tako nešto realizati.
34:18
SPEAKER_01: Ja sam željela da osnovim prvo profesionalno podorište naše u Americi.
34:25
SPEAKER_01: I to mi je bila velika želja i želja mi i sada.
34:28
SPEAKER_01: Jer ja znam troje četvero glumaca, profesionalaca i glumica koje žive ovdje.
34:35
SPEAKER_01: U Čikagu imamo dva glumca tri.
34:40
SPEAKER_01: Stefan je treći i imamo smiljenu glumicu profesionalnu.
34:46
SPEAKER_01: I ja sam eto da kažem, peto u nas.
34:50
SPEAKER_01: Međutim, šta je problem?
34:54
SPEAKER_01: Problem su financije.
34:59
SPEAKER_01: Mi ne možemo dosnimo pozorište i da kažemo glumcima ej ne možeš da radi svoj posl, trebaš da kreneš da se baviš ovim profesionalno kad im ne možete dati platu.
35:12
SPEAKER_01: Mi moramo svi da platimo svoje račune da živimo od nečega.
35:16
SPEAKER_01: Tako da to je jedan glavni problem zašto ne možemo?
35:21
SPEAKER_01: Ima mladih talenata, ma da se redko javljaju i ne žele.
35:26
SPEAKER_01: Mladi ljudi su praktični.
35:28
SPEAKER_01: Oni kažu koliko ću ja biti plaćeno.
35:32
SPEAKER_01: Šta ću ja imati od toga?
35:36
SPEAKER_01: Nema entuzijasta dovoljno.
35:39
SPEAKER_01: Kao što smo mi neki zanesenjaci koji smo tako godinama volimo pozorište pa se trudimo da gaimo i da postoji na ovim prostorima.
35:51
SPEAKER_01: Sve manje i manje.
35:53
SPEAKER_01: Ljudi su praktični ove nove generacije.
35:57
SPEAKER_01: Su praktične.
35:58
SPEAKER_01: Ja koštam toliko.
35:59
SPEAKER_01: Ovo košta toliko.
36:02
SPEAKER_01: Čisto je jasno.
36:03
SPEAKER_01: Znači, financije su glavni problem.
36:07
SPEAKER_00: Mi šta zajednica ne nije prepoznala tako nešto.
36:11
SPEAKER_00: Pototovo u Čika ima sba.
36:15
SPEAKER_01: Toliko srba, toliko naših crkeva, toliko naših organizacija, starih organizacija koje postoje.
36:23
SPEAKER_01: Ne znam zašto postoje.
36:24
SPEAKER_01: Briše se prašina po tim klubovima i podne mislim, ništa se ne dešava.
36:32
SPEAKER_01: Ne računam političke događaj ako neko, ali govorimo o kulturi.
36:39
SPEAKER_01: Vjerujete vi da mi plaćamo prostor.
36:43
SPEAKER_01: Mi plaćamo prostor našim organizacijama kada moramo da imamo da državnog problem.
36:52
SPEAKER_01: Mi smo imali klub Sveticala koji je nažalost prodat zbog određene grupice ljudi koja se našla tu, a nije trebala da se nađe, jer nisu bili tu da to očuvaju i da održe, već su bili tu da se to rasti i uspjeli su.
37:09
SPEAKER_01: I mi sada nemamo ni srpsku kuću, ni srpski dom, kulturni centar pozorište.
37:17
SPEAKER_01: Tu smo bar imali svoje pozorište koje smo mi to je bilo malo pozorištenice koje smo mi nekako sređivali, donosili od kuće sve svoje da to.
37:30
SPEAKER_01: I šta nam treba ovo treba donosili plaćali da se naprave one stolice u redovima kako to bilo u pozorišu.
37:38
SPEAKER_01: To je bila jedna prostorija sa malom jednom binom koji smo mi proširili pa onda napravili te stepenasto sedanje, pa onda svetla.
37:51
SPEAKER_01: I mnogo toga uložili tu jer smo želi da imamo svoj prostor.
37:58
SPEAKER_01: Tu smo imali svoje probe, to je bio veliki prostor, sješ se.
38:02
SPEAKER_01: Ali nažalost, ostali smo bez toga.
38:05
SPEAKER_01: Tako da mi sada kad spremamo predstavu, mi moramo da platimo prostor gdje probamo.
38:11
SPEAKER_01: Osim ako se neka crkva nesmiluje pa nam da održamo probe.
38:17
SPEAKER_01: A čitajući probržamo kući kod mene ili kod miše, ili kod nekog od glumacca i tako.
38:24
SPEAKER_01: A kad već treba scena, onda smo negdje gdje moramo da platimo svaki sat.
38:30
SPEAKER_01: I to jeste žalosno.
38:33
SPEAKER_01: I ne znta kažem.
38:36
SPEAKER_01: Ja uvijek ostav bez teksta kada je.
38:40
SPEAKER_01: Ako zajednica ne osjeća potrebu da negoje kultu, onda ne znam što treba reći.
38:51
SPEAKER_00: Jeli misliš da zajednica nije zainteresovana za kulturu ili se zajednica otuđila od onog odakle dolazima.
39:02
SPEAKER_01: Jedno i drugo.
39:03
SPEAKER_01: Jedno i drugo.
39:07
SPEAKER_01: Otuđila se naravno da se asimiramo.
39:12
SPEAKER_01: Ljudi u Europi odlaze, recimo, znam, moji su živjeli u Nemačkoj.
39:16
SPEAKER_01: Imam familiju koja živi u Francuskoj.
39:19
SPEAKER_01: Oni dva putri puta godišnje odlaze u kući.
39:24
SPEAKER_01: Oni sve velike praznike proslavljaju kući.
39:27
SPEAKER_01: Mi kad jednom preletimo ovaj okean, prvih nekoliko godina tugujemo, tugujemo, imamo tu pupčanu vrbcu koja nas drži iznad okeana negdje.
39:37
SPEAKER_01: I ovdje smo fizički, a duša nam je tamo.
39:41
SPEAKER_01: Ali vremenom to se prekine.
39:45
SPEAKER_01: A ne kažem, ja idem svake godine za Srbiju.
39:49
SPEAKER_01: Ali koliko naših ljudi može ja idem zato što radim to što me veže.
39:54
SPEAKER_01: Ja idem tamo da završim stvar oko filmskog festivala.
39:57
SPEAKER_01: Mada ranije se radila o podničkoj agenciji.
40:00
SPEAKER_01: Nekako sam imala sreće, pa sam stalno išla uvijek svake godine.
40:07
SPEAKER_01: Osim kad je bio rad i kad je zemlja bila zatvorena.
40:11
SPEAKER_01: Ali koliko imate ljudi koji to mogu sebi da priuštite.
40:16
SPEAKER_01: Mnogo ljudi mešenih brakola.
40:20
SPEAKER_01: Pa svako uče na svoju stranu.
40:23
SPEAKER_01: Ipak, dalje initi svoje.
40:28
SPEAKER_01: Tako da i toga ima dosta utjecaj toga.
40:34
SPEAKER_01: U zavislosti tko dolazi, ako se uključuje ovu našu dijasporu.
40:40
SPEAKER_01: Ko su ti ljudi koliko njih zanima, koji je profil ljudi.
40:45
SPEAKER_01: Koliko kultura zanima, koliko ih zanima ne drugo jer su tek došli pa su krenuli trbuhom za kromjer moraju da opstanu.
40:55
SPEAKER_01: Sve te neke okolnosti diktiraju.
40:59
SPEAKER_01: Nažalost, ovo.
41:03
SPEAKER_01: U čem se mi danas nalazi.
41:06
SPEAKER_00: Je apsurdno te pitati što bi ti volila da bude drugačija.
41:13
SPEAKER_01: Mnogo toga.
41:14
SPEAKER_01: Volela bi da ljudi budo više zainteresni za kulturu.
41:18
SPEAKER_01: Da ulažemo u nešto što će ostati iz nas, što će staviti pečat na nešto što vedi, što smo mi, što će.
41:29
SPEAKER_01: Znači i našu djecu uključimo.
41:32
SPEAKER_01: Lepo je što imamo par škola.
41:35
SPEAKER_01: Rije nismo ni imali ni verifikovanu školu, sada imamo.
41:39
SPEAKER_01: Ali ne znam koliko taj internet i ovo sve online olakšava ili usporava taj proces.
41:53
SPEAKER_01: Ali smatram da bismo trebali da malo gradimo više.
42:00
SPEAKER_01: Kurne ustanove nešto što ostaje za našu djecu, školice, predškolske ustanove, staračke domove.
42:12
SPEAKER_01: I ako već živimo ovdje, da se damo kompletno tu da zadržimo svoje i da sačuvamo i da ga negujemo ovdje.
42:31
SPEAKER_00: I ovo je podcast realno.
42:33
SPEAKER_00: Spon je ove epizode sitga i hotel behar iz Gorašta.
42:40
SPEAKER_00: Za preko 15.00 specijaliziranih proizvoda u sity fresh marketu ćete pronaći sve od svakodnevnih potrepština do teško dostupnih balkanskih i europskih specijaliteta.
42:53
SPEAKER_00: Ovo nećete naći nigdje drugo u Chicagu.
42:55
SPEAKER_00: Topla hrana se priprema dnevno i brzo se rasproda zato dođete ranije.
43:01
SPEAKER_00: Ako putujete u Bosnu i Hercegovinu i gradšada posjetite hotel Bhar najesto je ovo gdje svaki trenutak postaje nezaboravno iskustvo.
43:12
SPEAKER_00: Ovo je hotel gdje su boravili Brad Pitt i Angelina Jolie.
43:22
SPEAKER_00: Koliko potrebi iz iskustva kroz novinarstvo, kroz kulturu i svakodnevni život koji odiš na području sjeverne Amerike se mi udaljavamo ili ne udaljavamo od onog odakle dolazima.
43:41
SPEAKER_01: Ono koliko mi želimo.
43:44
SPEAKER_01: Ja ne želim da se udaljavam od svog zavičaja, od svojih običaja, od svog naroda.
43:54
SPEAKER_01: I prezzirem ljude kada pričam moje ljude.
44:00
SPEAKER_01: Kada pričam sa njima i onda ne znaju da je održana pozorišna predstava ili da postoji pozorište, ne znaju da postoje Srpske novine ili ne znam neki događaj koji se odigrao.
44:11
SPEAKER_01: Filba recimo.
44:14
SPEAKER_01: Ja kažem, pa čekajte, ali kako ne znati?
44:19
SPEAKER_01: Ja se ne družim sa našima.
44:26
SPEAKER_01: Ja mislim da ljudi koji se ne druže sa našima i koji ne zanimaju naših ljudi i ne zaslužuju da budu sa naši ljudi.
44:36
SPEAKER_01: Ali, ličnog sam mišljenja da svi trebamo da čuvamo i da negujemo ono naše odakle smo i da održamo koliko god možemo.
44:50
SPEAKER_01: Ne kažem da je lako.
44:52
SPEAKER_01: Ja bi najviše volila kad bi mogli prethodno pitanje da imamo svoje profesionalno podorište.
44:58
SPEAKER_01: Ne znam šta bi dala ali ne postoji mogućnost.
45:02
SPEAKER_01: To su te okolnosti koje nas sprečavaju.
45:06
SPEAKER_01: Jeste teško, ali ništa nije lako.
45:12
SPEAKER_01: Sve što je teško lije i dobro, i to nas ispunjuje.
45:18
SPEAKER_01: Nešto ne može da nam padne snaba.
45:22
SPEAKER_01: Za sve moramo sami da se potrudimo.
45:25
SPEAKER_01: I ja ne želim trudim se i trudit ću se dok dišem, da se zna ko samo šta radim, čime se bavim.
45:33
SPEAKER_01: Da sjedinjujem te naše ljude, da se upoznaju, da ih povezujem kroz moj rad.
45:39
SPEAKER_01: Da vidim nešto novo, da dožive nešto limo.
45:43
SPEAKER_01: Da dođu na jednu pozorišnu predstavu koju je piso Dušan Kovačević naš najjači dramski pisac ovoga.
45:50
SPEAKER_01: Da se nasmaju da puste koju suzu na ono što je naše i što je vremeno.
45:59
SPEAKER_01: I ne želim ni svoj rad, ni svoj trud jer mislim da svi tako trebamo.
46:04
SPEAKER_01: Da je to naša ne dužnost nego potreba iz duše i srca.
46:11
SPEAKER_00: Tolo sad do srpskog filmskog festivala.
46:14
SPEAKER_00: Još jedan način da ponudiš zajednicu sa domovinom očuvanja identiteta.
46:23
SPEAKER_01: Yes, film je čudo.
46:26
SPEAKER_01: Pa evo vidjeli ste koliko je čudo bio posljednji film koji smo prikazali svatba koja je spojila sve.
46:36
SPEAKER_01: Spojila je sve ljude iz regiona, a jer su ljudi bili željeni da se nasmeju, da se našale.
46:48
SPEAKER_01: Jer nam je dosta filmova ratnih drama, socijalnih drama, ličnih drama.
46:56
SPEAKER_01: Ja mislim da je komedija nešto što povezuje sve nas koliko god da smo različiti.
47:04
SPEAKER_01: Iste priče i humor i ljubav nas povezuje.
47:11
SPEAKER_01: A to je upravo bio ovaj filmba.
47:14
SPEAKER_01: A svatbu je posebno mi smo imali tri projekcija svatbe, to se nije desilo nikada.
47:22
SPEAKER_01: Ja sam na početku našeg razgovora pomenula da se nadala prvu bremen u turneju i to se nije desilo.
47:30
SPEAKER_01: Prvi je nastup u Chicago je bio concert za koncertom, dva concerta za redom, to se nikada nije desilo.
47:40
SPEAKER_01: Taj put smo mi imali u tadašnjem hotelu Rison na Michigan Avenue, 505 North Michigan, to je sada interkontinental.
47:48
SPEAKER_01: Mi smo imali prvi koncert se plano je.
47:52
SPEAKER_01: I onda sam se konsultovala sa menadžerom.
47:55
SPEAKER_01: Mjenim kažem, kako šta ćemo raditi otišlo concert.
47:58
SPEAKER_01: Ljudi sa interesuje za karte jer možda pati dva koncerta za redom.
48:02
SPEAKER_01: Mi nemamo salu za sutra i preko sutra.
48:04
SPEAKER_01: Samo te iste večeri možemo.
48:08
SPEAKER_01: I tako je bilo.
48:10
SPEAKER_01: Imala sad vremena na pauzu između dva koncerta i nastupilo.
48:13
SPEAKER_01: To se nikad nije desilo.
48:15
SPEAKER_01: Ni pre ni evo poslije 10 godina skoro.
48:18
SPEAKER_01: Evo to se desilo sada sa svatbom.
48:21
SPEAKER_01: Stavili smo prodaju karata.
48:23
SPEAKER_01: Čim smo najavili film svatba, ljudi su počeli da zovu i da pitaju kad će biti ulaznica.
48:30
SPEAKER_01: Stavili smo ulaznice za pet dana je prodato 800 ulaznica.
48:35
SPEAKER_01: Stavili smo drugu projekciju za dve nedjelje prodati druga projekcija.
48:41
SPEAKER_01: I onda smo išli sa trećom projekcijom.
48:44
SPEAKER_01: Tako da taj fenomen svadbe je ponovo povezalo sve ljude iz regiona i pokazalo da ipak imamo nešto zajedničko.
48:56
SPEAKER_01: Imamo taj humor.
48:59
SPEAKER_01: Imamo tu.
49:01
SPEAKER_01: Ove poruka u ovom filmu je da ljubuje sve.
49:08
SPEAKER_01: I to nije samo naše zajedničko.
49:11
SPEAKER_01: To je globalno.
49:12
SPEAKER_01: Ljubek poveđuje, sve povezuje.
49:15
SPEAKER_01: Tako da ja mislim da se ljudi smjerili malo i ratova i drama i svega što ih zamara.
49:25
SPEAKER_01: Evo život postaje sami.
49:28
SPEAKER_01: Komplikovaniji i komplikovaniji.
49:30
SPEAKER_01: Tako da jedva čekamo da nas nešto razgali, da nas nasmeje, da nas u raspoloži.
49:37
SPEAKER_01: A film sva je upravo bio to.
49:42
SPEAKER_01: I meni je jako drago ja sam kada sam gledala koja sve na spisku koje se kupova karte.
49:48
SPEAKER_01: Uop što se ne šalim kad kažem.
49:52
SPEAKER_01: Po imenima, tu su bili ljudi iz Makedonije, tu su bili ljudi iz Bosne Hercegovine, Crne gore, Republike Srpske, Hrvatske.
50:02
SPEAKER_01: Ne znam, jednom da li je bio neko od Slovenac.
50:06
SPEAKER_01: To ne mogu da grešku dušu.
50:08
SPEAKER_01: Ali svi su bili na projekcija.
50:16
SPEAKER_00: Ali ja zaista mislim da je prvo jedan od razloga zato što nam takvi stvari nedostaje globalno.
50:22
SPEAKER_00: A drugo zato što nam je humor zajčki.
50:27
SPEAKER_01: Humor nam je jako.
50:29
SPEAKER_01: Humor je zdrav i humor nam je potreban.
50:32
SPEAKER_01: Mislim da nam da nam fali baš nam treba.
50:37
SPEAKER_01: Možda smo se malo izmorili o tih dejenja i podela i ne znam, tog nekog inzistiranja na nekom nacionalizmu, šovinizmu ili ne znam čemu već.
50:54
SPEAKER_01: Pa nas je ovo malo nostalgično ponovo povezalo.
51:00
SPEAKER_01: Ali kroz humor opet kažem i kroz poruku divnu poruku o ljubavi.
51:07
SPEAKER_01: I to je bio film porodični film da tako kažem.
51:11
SPEAKER_01: Znači, ovaj film su mogle da gledaju sve generacije.
51:15
SPEAKER_01: I nije imao nikakvu političku konotaciju.
51:18
SPEAKER_01: Znači, tu nije bilo nikakvog vređanja.
51:21
SPEAKER_01: To je samo bila šala na račun svih nas.
51:27
SPEAKER_00: Ovaj film se prikazivala kao nekako kao snimačog filmskog festivala.
51:34
SPEAKER_00: Ti već 12 godina to radiš.
51:36
SPEAKER_00: Recim kad se dešava.
51:42
SPEAKER_01: Srbski filmski festival.
51:43
SPEAKER_01: Ja sam imao veliku želju, eto tako ja sedim.
51:46
SPEAKER_01: Pa stalno razmišljam što nam treba, šam fali.
51:49
SPEAKER_01: Ja sam 7-8 godina prije nego što sam započela festival, ja sam prikazivala neke filmove u suradnji sa gospodinom Menadom Stankovićem iz Toronta koji je imao već tada Srbski filmski festival.
52:02
SPEAKER_01: Pa je on dobio te filmove, pa smo nekako srađivali da ih ja dobijem do Chicago i da ih prikažem.
52:09
SPEAKER_01: Smo imali veliku reviju srpskog filma.
52:12
SPEAKER_01: Prikazali smo negdje u par dana pet, šest filma ja mislim.
52:19
SPEAKER_01: I odziv je bio divan.
52:22
SPEAKER_01: I onda se krenula tako sa po jednim filmom, sa dva filma.
52:28
SPEAKER_01: Došlo do zaključka da nama fali jedan Lep festival.
52:31
SPEAKER_01: Da mi imamo dovoljno ljudi ovdje i da je brate s ramota da nemamo svoj Srbski filmski festival.
52:36
SPEAKER_01: Imaju poljaci, imaju Grci, imaju ga Rumuniji, narodi narodnosti, da tako kažem koji žive ovdje imaju svoje festivale.
52:49
SPEAKER_01: I eto tako, krenuli smo sa festivalom pred 12 godina.
52:54
SPEAKER_01: Ove godine će biti trinaisti po redu.
52:56
SPEAKER_01: Prvo smo imali tri igrana filma i tri dokumentarna.
53:02
SPEAKER_01: Svaki večer ide dokumentarni, a onda igrani film.
53:06
SPEAKER_01: Sa pojednim gostom iz filma sa kojim bi publika razgovarala itd.
53:13
SPEAKER_01: A onda se onda smo se voga mi naglo proširili i krenuli smo po pet, šest, sedam filmskih projekcija.
53:23
SPEAKER_01: Onda smo uključili.
53:25
SPEAKER_01: A mi smo predno šest sedam godina uključili strane filmove.
53:34
SPEAKER_01: Ali kako strane filmove.
53:36
SPEAKER_01: To su filmovi gdje su naši stvararci.
53:42
SPEAKER_01: Ljudrskog porekla, ili su pisali scenario ili su režirali film, ili je to glumac koji igra u filmu.
53:53
SPEAKER_01: Tako smo započeli sa Milošem Bikovićem, on nam je ovaj danao film.
53:59
SPEAKER_01: Zahvaljujući njemu smo dobili film.
54:02
SPEAKER_01: Mislim da se zvao Balkanska međa.
54:06
SPEAKER_01: To je ruska produkcija.
54:10
SPEAKER_01: I on je bio jedan od koproducenata.
54:14
SPEAKER_01: I onda smo krenuli sa našim mladim stvarcima ovdje.
54:18
SPEAKER_01: Mi imamo neke mlade ljude koji žive ovdje koji su ovdje završili režiju, koji rade kratke filmove, koji rade dokumentarne filmove i želili smo da ih njih uključimo i povežemo sa ljudima iz srpske filmske produkcije.
54:36
SPEAKER_01: Mislim da je to odličan korak jer festivali služe tome da se ljudi povezuju iz sveta filma.
54:47
SPEAKER_01: Da ljudi, ljubitelji filma dođu i pogledaju film, da se druže sa prijateljima, da se upoznaju sa glumcima ili režiserima i akterima tog filma.
54:57
SPEAKER_01: I to su festivali.
55:00
SPEAKER_01: Mi smo donekle dosta uspjeli u tome.
55:04
SPEAKER_01: Rimo, naš prošlogodišnji i preprošle godine festival i prošle godine prikazao po 15 filmskih ostvarenja uključujući mlade talente, a mlade ljude ili da kažem, početnike u tom svetu.
55:24
SPEAKER_01: Nemamo da nađem odkrijatno reći iz sveta filma.
55:30
SPEAKER_01: I supo popodne koristimo za te kratke i dokumentarne filmove mladih stvarovca.
55:38
SPEAKER_01: Tako da sve popodne možete da odgate nekad čak i 7-8 filmskih ostvarenja.
55:46
SPEAKER_01: A uveč s lede dugometražni filmovi naravno kao i svake večer.
55:51
SPEAKER_01: Nelja isto tako, popodne se odgleda po jedno tri četiri projekcija imamo i to boga mi raste.
56:03
SPEAKER_01: Srpski filmski festival je dobio poziv prošle godine.
56:09
SPEAKER_01: Da ove godine radimo naš festival u Londonu.
56:15
SPEAKER_01: Što je velika stvar.
56:16
SPEAKER_01: I mi krećemo ovih dana sa nekim prvim koracima u organizaciji i to će biti stvarno divno da Srbski filmski festival London.
56:33
SPEAKER_01: Ali da smo to mi.
56:34
SPEAKER_01: Umjesto Chicago bit će London, ali će biti da su oni deo Srbskog filmskog festivala Chicago.
56:44
SPEAKER_01: Hvala, hvala.
56:45
SPEAKER_01: I nekako to ređaju se kotskice.
56:50
SPEAKER_01: I to se razvije fino.
56:56
SPEAKER_01: Rvije se opet zahvaljujući ljudima koji nas podržavaju naročito financijski jer mi nemamo financijsku pomoć ni od ove države niti od naše države.
57:11
SPEAKER_01: Zate šta svi festivali svuda u svu se odavaju zahvaljujući gradu, državi, kulturnim centrima koji to financiraju koji daju prostor.
57:23
SPEAKER_01: A mi to nemamo.
57:26
SPEAKER_01: Mi održavamo naš festival samo zahvaljujući dobrim ljudima koji poštuju ono što radimo i koji crene ono što radimo, to je našu kulturu.
57:37
SPEAKER_01: Jer kroz filmimo sve i kulturu i svoje postojanje i svoju tradiciju svoju identitet.
57:48
SPEAKER_01: Tako da mislim da taj festival daje velike mogućnosti i za ove mlade talente odavde koji se povezuju sa našim ljudima iz Srbije, filmskim stvarcima i producentima kao i našim producentima i filmskim stvarcima koji se povezuju sa ovima odavjem.
58:12
SPEAKER_01: Na obo strano, zadovoljstvo i korist.
58:14
SPEAKER_01: Plus što svi naši gladoci, svake godine imaju ono najnovije iz naše kinematografije.
58:23
SPEAKER_01: Znači, filmovi iz te godine.
58:25
SPEAKER_01: Uvrš se trudimo da donesemo film.
58:27
SPEAKER_01: Mi smo i prošle i preprošle godine imali film koji je održao premijeru u Beogradu dva dana prego što je prikazan kod nas.
58:35
SPEAKER_01: Jeste da to košta.
58:38
SPEAKER_01: To baš košta.
58:40
SPEAKER_01: Ali trudimo se da našoj publici serviramo ono što je najnovije.
58:47
SPEAKER_00: Htela sam se pitati koliko košta, koliko tvoričnog rada, koliki je tim ljudi.
58:52
SPEAKER_01: U decembru se održava jel tako što je prvog weekenda u decembru, samo jedne godine bio drugi weekend jer je Disney zakupio nešto u bioskopu EMC gdje mi održavamo u rozmtu svih ovih godina.
59:06
SPEAKER_01: Jedino kad je bila prva godina poslije covida, mi smo bili u pikliku koji je ogroman i koji daje mogućnost da ljudi ne dišu jedni drugima u vremenu, nego da se malo razrede i da se osjećaju komotnije i zato smo iznajmili taj bioskop.
59:23
SPEAKER_01: Bioskop je prelep.
59:25
SPEAKER_01: Ne treba se opravdati što smo njega, nego to je bio razlog.
59:29
SPEAKER_01: Inače, već 11 godina sa njima radimo.
59:33
SPEAKER_01: I on je l.
59:35
SPEAKER_01: On je festivalski.
59:36
SPEAKER_01: Tam možete da naročite, da pojedete, da popijete, da šetate, da se sretnete sa prijateljima, da snete te glumce koji su došli, da se slikate sa njima, režiseri itede.
59:47
SPEAKER_01: I to je uvijek prvog vikenda u decembru.
59:52
SPEAKER_01: I to je ne znam, ne znam koliko mog vremena.
59:58
SPEAKER_01: Ja cele godine radim na tome.
1:00:00
SPEAKER_01: Možda mjesec dana se odmaram kad se festival završi i krećem već.
1:00:07
SPEAKER_01: Narno, ne radim istim intenzitetom kao posljednjih 2-3 mjeseca, ali najveći razlog što idem svake godine zrbio je to.
1:00:16
SPEAKER_01: Jam tamo su vrijeme radim.
1:00:20
SPEAKER_01: Vezano za festival.
1:00:22
SPEAKER_01: Tako da je teško izračunati to moje vremena, ali recimo, održati jedan festival treba vam najmanje svakog dana, najmanje 30 ljudi.
1:00:40
SPEAKER_01: Na festivalu i to nije lako način.
1:00:44
SPEAKER_01: Ovo prilikom želim da se stvarno zahvalim od srce iz dubine moje duše svima onima koji su od prvog dana sa nama, a ima ih dosta.
1:00:54
SPEAKER_01: I onima koji su nam se prošli i preprošli i bilo koje godine pridružili.
1:01:00
SPEAKER_01: Jer je veoma važno.
1:01:04
SPEAKER_01: Jer bez njih i bez financija, sponzora ovo ne bi moglo da se realizati.
1:01:10
SPEAKER_01: Daba ljubav, daba sve.
1:01:12
SPEAKER_01: Ali bez ljudi i bez para to ne bi moglo biti.
1:01:19
SPEAKER_00: Pa što okružimo tvoj profesionalnu priču.
1:01:22
SPEAKER_00: Šta još nisam pitala.
1:01:25
SPEAKER_01: Pa ne znam šta sam ja nešto radila svih ovih godina.
1:01:30
SPEAKER_01: Boga mi ogledalo i organizovalo par godina uzostopno.
1:01:36
SPEAKER_01: Grupna putovanja za Srbiju.
1:01:40
SPEAKER_01: Festival u Guč smo obilazili pa drveng, pa Šargansku osmicu, pa Manastire.
1:01:46
SPEAKER_01: Gledalo je organizovalo takmičenje mladih amatera pevača.
1:01:52
SPEAKER_01: Pobljnici su išli u Srbiju na naš najstari festival koji se održava u vrnčkoj vani.
1:01:59
SPEAKER_01: Ogledalo je organizovalo bogami šta.
1:02:03
SPEAKER_01: Da, mi smo dva godine zajedom organizovali izbor najlješe srpinje Amerike i Kanade.
1:02:12
SPEAKER_01: Naše dve lepotice su bile učestnice na takmičenju izboru, izbor slovenske lepote u Beogradu.
1:02:22
SPEAKER_01: Šta smo još radili?
1:02:24
SPEAKER_01: Pa tu je otprilike to radio.
1:02:26
SPEAKER_01: Pro, televizija, koncerti i eto pozorište.
1:02:32
SPEAKER_01: Sada film i dalje pozorište i ogledalo, a do kada će to gledalo biti.
1:02:39
SPEAKER_01: U štampanom znanju to ćemo još vidjeti.
1:02:43
SPEAKER_00: I ja mislim da nisamenula godišnjice godišnjice koja organizuješ.
1:02:48
SPEAKER_01: Zoravila sam to.
1:02:50
SPEAKER_01: Gledaju posljednjih 5-6 godina da bismo razbili monotoniju da opet nešto uradimo.
1:02:58
SPEAKER_01: Ija je bila bitna, ideja je preslikana iz Kadarije iz Beograda.
1:03:06
SPEAKER_01: A oni su imali svoju da kažem, neku reviju šešira nešto su radili slično, svoju paradu sa šešrima itd.
1:03:19
SPEAKER_01: Ja sam želila da napravimo neku sadradnju i da preselimo tu u skadarliju na moment ovdje.
1:03:27
SPEAKER_01: I zato smo došli na ideju da krenemo sa šeširom.
1:03:32
SPEAKER_01: Međutim, ta parada u skadariji je kratkog veka trajala i ne postoji više.
1:03:41
SPEAKER_01: To su uglavnom ljudi u godinama koji se setili i koji su to želi da održavaju.
1:03:45
SPEAKER_01: Pa valjda sa godinama svi prestali.
1:03:48
SPEAKER_01: Mislim da se parnih.
1:03:53
SPEAKER_01: Manifestacija održalo.
1:03:56
SPEAKER_01: A mi smo krenuli u Čikagu da svaku godišnjicu ogledala da bude drugačije od svake drugi zabave i poslove i da na njoj imamo šišijadu.
1:04:06
SPEAKER_01: Pa smo u prvih nekoliko godina imali i pesnike i pci s tog vremena.
1:04:12
SPEAKER_01: Pa smo imali žanku, pa smo imali ne znam nušića.
1:04:20
SPEAKER_01: Svo on staro vrijeme nekadašnje smo želili da preselimo ovdje na momenat i da sačuvamo od zaborava.
1:04:31
SPEAKER_01: I dan danas naše godišnjice se slave u stilu šeširijade.
1:04:38
SPEAKER_01: Biramo najlješi muši i najljep ženski šešir.
1:04:42
SPEAKER_01: Inače, ljudi se drugačije osjećaju.
1:04:46
SPEAKER_01: Ne idu na najobičniju zabavu.
1:04:48
SPEAKER_01: Oni su zaboravili već da je to godišnjica ogledala.
1:04:51
SPEAKER_01: Svi pitaju za šeširijad.
1:04:53
SPEAKER_01: Kada više ono.
1:04:55
SPEAKER_01: Ove godine šeširijada on je uvijek u oktu.
1:04:59
SPEAKER_01: I ljudi se posebno limo se osjećaju, lako se obuku tu su duge haljine, dame su u dugim haljama.
1:05:06
SPEAKER_01: Muškarci su u odjelima sa lepti mašnama, sa šešrima.
1:05:12
SPEAKER_01: I to nekako daje neku posebnu draž i posebnu emociju i tu su taburaši idu od stola do stola.
1:05:22
SPEAKER_01: I smatram da na neki način čuvamo tu neku našu tradiciju u Chikagu živimo bar jednom u godini dana.
1:05:41
SPEAKER_01: Dugo sam se dumila, dugo sam razmišljala.
1:05:48
SPEAKER_01: Mislim da sam već svoj na svome ovdje.
1:05:54
SPEAKER_01: Ne znam da li da kažem, nažalost, nema potrebe da kažem nažalost, ali.
1:06:00
SPEAKER_01: I to je tako.
1:06:02
SPEAKER_01: Porodica je ovdje.
1:06:03
SPEAKER_01: A porodica je ono što nam je najvažnije u životu.
1:06:09
SPEAKER_01: Ako ja imam dva sina ovdje, unuku i unuka.
1:06:14
SPEAKER_01: Ako naši životi idu ovdje, dca odrastaju tu.
1:06:19
SPEAKER_01: A pripadam tu.
1:06:23
SPEAKER_01: A i posliko godina.
1:06:26
SPEAKER_01: Znači, ja sam ovdje preko 45 godina.
1:06:30
SPEAKER_01: Bez obzira što znam ko sam, znam odakle sam čuvam.
1:06:36
SPEAKER_01: Sve ono što je naše.
1:06:40
SPEAKER_01: Ipak mislim da sam svoja na svome oviti.
1:06:46
SPEAKER_01: I zbog kolice, a i zbog vremena koje sam ovdje proveo.
1:06:51
SPEAKER_00: Da možeš, šta bi o tom preselila ili donijela ovdje.
1:06:59
SPEAKER_01: Ja, pa preselila bi ta kulturna dešavanja.
1:07:05
SPEAKER_01: Da imamo što više promocija knjiga, što više pozorišnih prstava, što više te naše kulture, tradicije, sve bi to dovuklo kad bi mogla i kad bi imala neke pare pa da sve to financiram.
1:07:19
SPEAKER_01: Mene se jako često javljaju ljudi koji bi voleli da dođu ovdje ljudi koji su imena i koji nešto vede kod nas u tom svetu.
1:07:29
SPEAKER_01: A te braše, ali nažalost, okolnosti to ne dozvoljavaju i situacija.
1:07:39
SPEAKER_01: To je nešto što mi najviše nedostaje.
1:07:43
SPEAKER_00: A ima li nešto što kad si tamo ti nedostaje od da.
1:07:51
SPEAKER_01: Moja dica.
1:07:53
SPEAKER_01: I možda taj neki heli ne prihvatamo ovdje.
1:08:01
SPEAKER_01: Taj neki lepši način obraćanja ljudima i ljudi prema vama.
1:08:14
SPEAKER_01: Možda malo više pažnje jedni drugima.
1:08:19
SPEAKER_01: Malo više da cenimo i poštujemo jedni drugije.
1:08:26
SPEAKER_01: Eto taj lep način ophođenja jedni prema drugima.
1:08:31
SPEAKER_01: To mi neostaje.
1:08:36
SPEAKER_00: Ili previše da te pitam kao ti u penzi, jesu li na ovim područjima ili se vraćaš u Srbiju ili ćeš biti između dva svijeta.
1:08:52
SPEAKER_01: Ja ću putov za Srbiju sve dok mogu.
1:08:57
SPEAKER_01: Jer nekako mi to fali i treimati.
1:09:02
SPEAKER_01: Ali, što se mene tiče penzija je već počela za meni.
1:09:07
SPEAKER_01: To što meni žao ne da mira, i što ja moram da radim nešto i moram da radim nešto što me vezuje za moje ljude i za moj narod.
1:09:17
SPEAKER_01: To je druga priča, odno je prva priča.
1:09:21
SPEAKER_01: Ali ja sam ovdje.
1:09:25
SPEAKER_01: Da se ne ponavljam, to je ono.
1:09:27
SPEAKER_01: To je porodica, tu su dca, tu su unučad, a to je naš život.
1:09:37
SPEAKER_00: Završimo s svojom porkom.
1:09:39
SPEAKER_00: Ja se zaista zahvaljujem na gospodanju.
1:09:42
SPEAKER_00: Drago mi je uvijek s tobom razgovarati.
1:09:45
SPEAKER_00: Podijelili smo ono što misliš i kako se osjećaš i sa ljudima koji će ovo slušati i gledati.
1:09:52
SPEAKER_00: Nima se obratiti na kraju.
1:09:58
SPEAKER_01: Pa ja mislim da ova ovo što sam ja rekla u prethodnoj rečenici, ono što meni nedostaje kad sam tamo.
1:10:07
SPEAKER_01: Da je to u neku ruku i poruka koju bi ja uputila svojim ljudima ovdje i svima onima koji gledaju da malo više negujemo ljubav i poštovanje jedni prema drugima i da se malo više volimo, čuvamo, družimo, povezujemo.
1:10:35
SPEAKER_01: Jer ipak mislim da je ljubav najvažnija.
1:10:44
SPEAKER_00: Hvala ti po nas.
1:10:54
SPEAKER_00: Ovu epizodu vam donosi Siti Fresh Market iz Chikaga.
1:10:57
SPEAKER_00: Bilo da se vraćate na brzi ručak, kupujete večeru nakon posla ili uzimate nešto slatko bez posebnog razloga.
1:11:05
SPEAKER_00: City fresh market se savršeno uklapa u vaš dan.
1:11:11
SPEAKER_00: Porodični market i kupci nisu samo kupci već dio porodice.
1:11:16
SPEAKER_00: Zato je omiljen širom balkanske zajednice u Chicago.
1:11:19
SPEAKER_00: City Fresh Market 3201 West Divan Avenue.
1:11:29
SPEAKER_00: Hvala našim sponzorima vlasnicima hotela Behar u goraštu.
1:11:34
SPEAKER_00: Oni vas pozivaju da uživate u luksuznom smještaju gdje svaki detalj odiše udobnošću i stilom, a prostrane terase restorana i hotelski bar nude pravu oazu opuštanja.
1:11:46
SPEAKER_00: Bilo da se odlučite za miran i jutarnji pogled na rijeku Dinu ili večernju uživanciju u Zalazak Sunca.
1:11:54
SPEAKER_00: Atmosfera hotela Behar ostavlja vas bez daha.
1:12:03
SPEAKER_00: Kao slušatelji podcast realno možete podržati na dva načina.
1:12:07
SPEAKER_00: Uplotom putem PayPalova link je u opisu ove epizode.
1:12:10
SPEAKER_00: Simbolično pomažajte da svjetlo u studiju ostanu upaljena.
1:12:14
SPEAKER_00: Druga platforma za podršku je platforma koja se zove Buy Me a Coffee.
1:12:21
SPEAKER_00: Link je također u opisu epizode.
1:12:23
SPEAKER_00: Zamislite da mi kupujete virtualnu kafu koju ćemo zajedno popiti na kraju svake epizode.
1:12:31
SPEAKER_00: Ovo je podcast realno sa tritom Hirzajom.