Latest / Realno sa Dritom Haziraj / Napusti zonu Komfora i izgradi Novi zivot: Promjena karijere u 40-im - Natasa Todorovic: Realno 023

Transcript

Napusti zonu Komfora i izgradi Novi zivot: Promjena karijere u 40-im - Natasa Todorovic: Realno 023 · Realno sa Dritom Haziraj

0:01
SPEAKER_01: Nikada nisam osjetila a ma baš ni malo nostalgije.
0:06
SPEAKER_01: Ja se ni u jednom trenutku tamo nisam osjećala kao stranac, čak ni onda kada nisam pričala engleski.
0:11
SPEAKER_01: Jednostavno nikada nisam imala taj osjećaj da sam stranac u toj zemlji.
0:16
SPEAKER_01: Put do papira i legalnog odlaska u Ameriku je trajo jedno tri i pol četiri godine.
0:22
SPEAKER_01: Sofija se rodila u čačku, uvijek sam sebe vidjela negdje van, nikada se nisam vidjela da ostanem i da živim u Srbiji i onda je rekao zašto ti ne bi počela neko kodiranje i ne znam web dizajn i tako neke stvari i ako ima gdje kakvo kodiranje.
0:36
SPEAKER_01: Ja kao što ovaj čovjek priča, kao nema šanse.
0:39
SPEAKER_01: Ne znam, jezik.
0:40
SPEAKER_01: Ne znam ništa to znači.
0:42
SPEAKER_01: Apsolutno nemam pojma u što se upuštam.
0:45
SPEAKER_01: Mislim dosta sam takvih komentara dobila dok sam išla u školu.
0:49
SPEAKER_01: Sa trideset šest godina krećeš da učiš nešto novo kao da li si ti normalna ali završila sam tako da preživela sam tek sam tako bila svjesna koliko mogu i šta mogu ono što se meni svidjelo u američkoj poslovnoj kulturi je lead by example sigurnije je ostati u zoni komfore i kad radiš negdje ti više se fokusiraš na naše ljude i ustvari nekako se uopće ne asimiliraš i ne vidiš tu pravo lice Amerike i pravu stranu Amerike i šta ti u stvari Amerika nudi.
1:24
SPEAKER_01: Naši ljudi generalno nisu otvoreni za neke velike promjene, moramo i mi da se mijenjamo, ne možemo dostavamo isti ako se sve to kod nas mijenja.
1:32
SPEAKER_01: I onda smo rešili kao i da pravamo u Europi da vidimo kako će tamo klici da se snađu, da nauči još neki jezik, da druga kultura, drugi način života.
1:43
SPEAKER_01: Kad netko kaže Ljubljana je mnogo mali grad i Slovenija je mala država, da jeste, ali sve je toliko blizu da nemaš osjećaj da si u mnogo malom mestu zato što granice ne postoje i onda skijanje na pola sata, more na sat vremena.
2:02
SPEAKER_01: Italija, Austrija, Hrvatska obala.
2:07
SPEAKER_01: Sve je blizu.
2:07
SPEAKER_01: Ali jednostavno sve ljudi koje sam ostavila u Srbiji ništa ni više nije nedostajao.
2:13
SPEAKER_01: Ne znam šta bi mi nedostajao.
2:15
SPEAKER_01: Naročiti kako nije mi se desilo da sam otišla u centar čika da nisam čula bar na 3-4 mjesta da ne kopiče srpski.
2:24
SPEAKER_03: Ovo je misiji podcast realno gleda i slušate priču o promjenama, ambiciji, edukaciji, odlasku iz Srbije za Ameriku i onda odluci moje goši da danas svoj život nastavi u ljubljan u slovini.
2:44
SPEAKER_03: Dobrodošli u realno s azi.
2:48
SPEAKER_03: Iš čačka preko beograda do čikaga je jedne od najvećih američkih tehnoloških kompanija.
2:55
SPEAKER_03: Danas živi u Ljubljani.
2:57
SPEAKER_03: Nakon bankarstva i financija otkrila je ljubav prema diznu.
3:02
SPEAKER_03: Moja gošća nataša todoroć.
3:04
SPEAKER_01: Pozdravita za tebe i za tvoje slušaoce i gledace pošto podkasti se sada i gledaju, ne samo slušaju.
3:12
SPEAKER_03: Prvo ću zahvaliti što se dio ove priče.
3:14
SPEAKER_03: Zaista onda ću ti odijeliti kompliment, izgledaš puno mlad će od kako si u Europi.
3:21
SPEAKER_01: Hvala hvala.
3:22
SPEAKER_01: Ove promjena načina života i usporedni tempo mi pomažu da malo više pa poseti sebi zdravlju, izgledu i sve što dolazi uz malo više slobodno vremena da kažem.
3:39
SPEAKER_03: Ja ću početi s time onda ćemo pričati tvoju priču.
3:42
SPEAKER_03: Meni je tvoja priča interesantna zato što si definitivno uspjela.
3:48
SPEAKER_03: Uspjela u Americi ostvarila svoj sam.
3:50
SPEAKER_03: I prije godinu i pola jer tako odlučilo da se vratiš u Europu i da odabereš Ljubljanu kao svoje novo mjesto življenja.
3:59
SPEAKER_03: Zašto?
4:00
SPEAKER_01: Mi smo se preselili, moje porodice i ja, muži i dvojece u Ljubljanu prošle godine negdje u Augustu pred početak školske godine.
4:09
SPEAKER_01: A tako je, predno godinu i pol dvije smo razmišljali da je bilo vrijeme za neku promjenu za malo usporeni način života, da dca vide imalo drugu perspektivu, da ne bude to samo Amerika i sve je sjajno i bajno tamo u nekim delovima, u nekim naravno i nije ti to znaš.
4:30
SPEAKER_01: Ali Ljubljana puno smo lepih stvari čuli o Ljubljani.
4:36
SPEAKER_01: Imali smo neke tri opcije, tri zemlje, ne znam, Portugal, Italija i Slovenija.
4:41
SPEAKER_01: Na kraju je prevagnula Ljubljana iz razloga što blizu iz Srbije, da bude malo bliže roditeljima, da ne propuštamo više razno raznoslavija koja se dešavaju, a mi smo prilično daleko da bismo dolazili na baš svako.
4:59
SPEAKER_01: I nekako na prvom mjestu nam je bila sigurnost da možemo da pustimo dcu da se sama snalaze, da malo nauče i da koriste javni prijevozi, da ja prosem mirna da kad ih pustimo napolje, nema nikakvih većih gluposti da kažem za kojima će se susretati.
5:18
SPEAKER_01: Svako mjesto ima svoj plus i minus, pa onda staviš na papir gdje bi bilo idealno za tvoju porodicu.
5:25
SPEAKER_01: Naravno, svatko poznaje svoju porodicu i potrebe i tempo života i način života.
5:31
SPEAKER_01: I prema tome smo si vodili.
5:33
SPEAKER_01: I naravno misleći da će jezik da nam bude onako piso kij da naučimo, ustvari nije slabo.
5:43
SPEAKER_01: Tako da eto, to su bile neke smjernice kojima smo se vodili kad smo odlučivali gdje da se preselimo.
5:49
SPEAKER_03: I eto nas tu.
5:50
SPEAKER_03: I onako godinu dana kakva su razmišljanja, kakvi su osjećaj?
5:54
SPEAKER_03: Šta je to što se znači aj da tako kažem iskusila već i u pozitivnom ili negativnom smislu vezano za relaciju Slovenija Amerika.
6:06
SPEAKER_01: Pa ne znam da poredimo ne bi da poredim uopće s Amerikom jer je nemoguće porediti mala zemlja i prostor ne znam ima skoro dva milijuna stanovnika, a u stvari samo grad ima dva milijuna stanovnika.
6:24
SPEAKER_01: Tako da je sve malo, sve je minijaturno.
6:26
SPEAKER_01: Ali ono što se meni zviđa i što meni odgovara jest taj osjećaj da u stvari nemamo osjećam da živim u glavnom gradu jedne države.
6:36
SPEAKER_01: Skroz je sve onako mirno usporedno.
6:40
SPEAKER_01: I kada čujem komentare to sabriti je katastrofa i ne to sve ono kao super, nema guže, nema hausa.
6:51
SPEAKER_01: Već ideo centra is kompletno zatvoren za sabreti i to pomaže u tom osjećaju da nema te buki tog stresa što se Sabreće tiče.
7:01
SPEAKER_01: A da ovamo s druge strane, stvarno jeste sve mirno, svi su da kažem ljubazni, super su nas prihvatili.
7:10
SPEAKER_01: Apsolutno nismo imali ni jednu jedinu neprijatnu situaciju deca su se super uklopila u školu, mala je škola.
7:19
SPEAKER_01: Sofija je krenula u prvu godinu srednje.
7:22
SPEAKER_01: I tu je ne znam, da, idu u privatnu školu i zbog toga jeste manja škola, ali dvanaest.
7:32
SPEAKER_01: Prva godina High School.
7:34
SPEAKER_01: Što se njoj nije svidjelo, ali nama kao roditeljima se prilično sidelo zato što buklano imaju eto, na nekim časima su buklno jedan na jedan.
7:47
SPEAKER_01: Da kažem, ona je bila razočarana zato što je htjela veću školu, ta škola u kraju više dece u kojoj smo mi živali, je imalo 4000 detce u školama.
7:59
SPEAKER_01: I ona je sad očekivala tu promjenu kao krećemo high school i to će biti super.
8:05
SPEAKER_01: Međutim, to se nije desilo.
8:08
SPEAKER_01: Nama kao roditeljima je to mnogo bolje i lakše.
8:13
SPEAKER_01: Navikli su se tako da sada sami se kreću, idu sami na trening, vraće se u treninga, nismo više taxisti.
8:20
SPEAKER_01: I sad opet ne mogu that ne poradim zato što smo tamo non stop sedili u kolima i vozili dcu tamo i mama i to nam je bilo bukalo u jednom trenutku posao, da kažem ono full time job taxista i svoje deci.
8:37
SPEAKER_01: Hrana je fantastična.
8:40
SPEAKER_01: Mnogo više vremena za, pošto je sve blizu, onda imamo više vremena i za sport, i za šetnje i za mnogo više vremena napolju.
8:51
SPEAKER_01: Sve nam je blizu, skijanje na pola sata, more na sat vremena.
8:58
SPEAKER_01: Italija, Austrija, Hrvatska obla, sve je blizu.
9:03
SPEAKER_01: Mislim u odnosu na Čicago, ja sve kao neću da poredimo stvari poredim te neke svakodnevne životne stvari.
9:11
SPEAKER_01: Sve je toliko blizu da prostor netko kaže Ljubljana je mnog i Slovenija je mala država da jeste, ali sve je toliko blizu da nemaš osjećaj da si u mnogo malom mjestu zato što granice ne postoje i onda eto do Italije si do trsta za 50 minuta na kafti.
9:32
SPEAKER_01: Tako da to su prednosti.
9:34
SPEAKER_03: Šta mene fascinira je, ok, nisu se vratila u rodnu Srbiju, znači nije bilo vučete rodna grota.
9:44
SPEAKER_03: Nisu skla do penzije da bi rekla samo sebi, ok, ovo i sad završila sam svoju karijeru.
9:49
SPEAKER_03: Mali ne u tim godinama presjekla si tako uspješnu američku karijeru o kojoj ćemo pričati.
9:58
SPEAKER_03: I zato mislim da je nemoguće porediti zato te pitam da porediš.
10:02
SPEAKER_03: Ali šta to što danas ti tvoj suprogradite?
10:05
SPEAKER_03: Mogu li reći da vi profesionalno putuje po Europi.
10:10
SPEAKER_01: Skoro.
10:14
SPEAKER_01: Mi smo oboje završili naše karijere u ITU da kažem.
10:22
SPEAKER_01: To je idealan posao.
10:24
SPEAKER_01: Kad si u Americi stvarno idealan.
10:26
SPEAKER_01: Mi smo sa tim karijerima puno toga napravili i uspjeli i da kažem na neki način ostvarili američki stan ako ono što postoji kući automobil i putovanje i sve to dolazi uz naravno posao, a Amerika priprži mogućnosti tko hoće da radi, ima posla može da promijeni karijeru i u 30.
10:52
SPEAKER_01: i u 40 i 50 bez pitanja.
10:55
SPEAKER_01: Suprug ja smo rešili da se odemo u neku aktivnu penziju ako to tako može da se nazove.
11:04
SPEAKER_01: Pokrenuli smo kompletno drugi biznis sa Renewal Energy Battery Storage u Chicago area, da kažem.
11:15
SPEAKER_01: I to je neki pasivni prihod od kog danas možemo solidno da živimo i kažemo da putujemy po Europi kao da nam je to drugi posao.
11:26
SPEAKER_01: Šali me se, to je uživanje, to nije posao.
11:29
SPEAKER_03: Znam što znači prolaziti kroz high school u Americi, prolaziti kroz sve to što se zove biti vozač vlastitoj dci.
11:39
SPEAKER_03: I znam koliko to sada donosi taj neki unutarnji mir do nekog perioda kad možda ja bi volila da to opet vidim da se vratiš ovama.
11:48
SPEAKER_03: Ne mislim ti loše ovim.
11:51
SPEAKER_01: Možda jednog dana.
11:53
SPEAKER_01: Eto još jedan razlog.
11:55
SPEAKER_01: Kad kažeš, vožnja i high school i se naš čerka puni 16 godina u oktobu.
12:00
SPEAKER_01: I sad vidim naši prijatelji iz čije dicca su isto godi priki i dobivaju driver permits i polažu za vožnju i za dozvolu i meni je to kao ja nisam spremna.
12:13
SPEAKER_01: Definitivno nisam spremna.
12:15
SPEAKER_01: stvarno to je prerano, po mom mišljenju prerano.
12:19
SPEAKER_01: Ali oni jednostavno u Americi ne mogu da funkcioniraći bez auta.
12:23
SPEAKER_03: To je činjenica.
12:24
SPEAKER_03: Sada ispričamo tvoju priču.
12:26
SPEAKER_03: Rožena u čačku i sjeti bi se natišaka kao djevojčice.
12:30
SPEAKER_01: Ja sam rođena u velikoj familiji da kažem, u Trdavi kod čačka.
12:38
SPEAKER_01: To je jedno selo prigradsko nasje tri kilometra od čačka, u kući gdje su živjeli baba i deda i tetka i s tri cestrina i mama i tata i na kraju došlo nas troje.
12:49
SPEAKER_01: Ja sam najstarija sestra pa brat.
12:52
SPEAKER_01: Kad se brat rodio, moji su počeli da grade kuću u malte na istom dvorištu gdje su živeli baba i deda, tu smo se prebacili i tu sam živela do fakulteta da kažemo.
13:07
SPEAKER_01: Da sam otišla u Beograd, tamo sam živela četiri godine, radila sam u banci, završila sam financije i bankarstvo, radila sam u komercijalnoj banci, nažalost ta banka više ne postoji, bar ne pod tim nazivom.
13:24
SPEAKER_01: I posli toga sam otišla u Ameriku, upoznala sam svog sadašnjeg supruga, venčali smo se, znači dvije tisuće sedam i dvije tisuće osam smo se venčali i od tada kreće naša priča ja sam se vratila za Srbiju čekala sam papir jer on u tom trenutku nije bio državljan i još uvijek i taj put do papira i legalnog odlaska u Ameriku je trajo jedno tri i pol četiri godine Sofija se rodila u čačku, ona je naša čaćanka i kada je ona napunila godinu dana, mi smo se preselili tada smo dobili papire Green Card, Sofija je American Citizen Born Abrod i oktober dvije tisuće jedanaest smo se preselili u Chicago imala sam lepu detinstvo ne mogu da kažem često se sjetim u ovo zadnje vrijeme ovako kad vidim moju djecu sada da mogu komotno, da izađu napolje da se igraju napolju, da šetaju i da ne znam provode vrijeme sa drugarima bezbrižno detinstvo da kažem kakvu smo i mi imali na neki način gdje smo ono ujutro izađemo napolje na raspustu i vratimo se uvečer ili dođemo kući da ručamo i večeramo i to je to.
14:43
SPEAKER_01: Tada je radi u Italiji, trideset godina je proveo u Italiji, dolazio je kući na odmore i tako, Slavlja i ostalo.
14:53
SPEAKER_01: Mama je gajala nastroje.
14:57
SPEAKER_01: Ništa nam nije falilo.
15:00
SPEAKER_01: Stvarno ne mogu da se žališta i da kažem: e sad, ja sam iz nekog neke nužde ili ne znam čega otišla u inostranstvo prostor ne.
15:12
SPEAKER_01: Uvek sam sebe vidjela negdje van, nikada se nisam vidjela da ostanem i da živim u Srbiji, bez obzira koliko sam i u Srbiji imala da kažem solidan život i stvarno ništa mi nije falilo, ali nekako me je vuklo da putujem, da vidim, da probam, da pomeram svoje granice, da kažem to bih najlakše tako opisao.
15:35
SPEAKER_03: Upravo sam odgovorila na pitanje koje sam htjela postaviti kako te odrastanje u takvoj familiji oblikovalo i kako si sebe vidjela u nekim tinežerskim godinama i ranoj mladosti.
15:46
SPEAKER_03: Da se sad ne ponavljamo, jedno od pitanja, zašto se odabralo u to dobo bankarstvo i financija.
15:52
SPEAKER_01: Mnogo sam volila da radim sa ljudima, nekako mi je to bilo i moja tka je završila ekonomiju i radila je kancelarijski posao u računovodstva i nekako mi to uvijek bilo tako.
16:01
SPEAKER_01: Volila sam da radim sa papira i vrlo sam organizovana i precizna i prostor i nekako ja kažem, perfekcionista, iako sad više se ne hvalim time jer to mnogo problema mi je izvorilo u životu taj perfekcionizam ne znam, nekako sam sebe vidjela u tom poslu.
16:24
SPEAKER_01: I stvarno sam uživala.
16:25
SPEAKER_01: U banci dok sam radila, stvarno sam uživala.
16:27
SPEAKER_01: Bilo sam vrlo uspješna, brzo sam učila te stvari i rad sa ljudima mi je prijao, nekako volila samako rad sa strankama, sa klijentima, volim da pričam što se da primijetiti.
16:44
SPEAKER_01: Vrlo brzo i sklapam prijateljstva i nekako ne znam, plivam u tim vodama.
16:49
SPEAKER_01: Radila sam doduše kad sam završila srednju školu dok sam studirala, radila sam o knjigovodstvenoj agenciji.
16:55
SPEAKER_01: Baš mi je to išlo ustvari.
16:58
SPEAKER_01: Ne znam, moj muž je prepoznao u meni taj kreativni dio.
17:03
SPEAKER_01: To nije kliknulo u meni baš tako.
17:05
SPEAKER_01: Da sam i se ja sjetila kao eto, mogla bih neki di digital di nešto vezano za moju trenutnu karijeru.
17:13
SPEAKER_03: Koliko ti je bilo godina i kada dolaziš u Ameriku s kojim razlogom?
17:17
SPEAKER_03: Prvi put.
17:17
SPEAKER_01: Prvi put dva sedam sad računam 26 dvadeset sedam tu negdje znatiželje da vidim kako izgleda tako.
17:38
SPEAKER_01: Mislim da kao naučim jezik, ali nisam ga naučila, jer sam bila bukvalno u porodicama i sa ljudima u okruženju gdje su svi pričali naš jezik.
17:50
SPEAKER_01: Obilazila naravno učikavu naše prodavnice, restorane kao i svi Srbi koji prvi put dođu.
17:57
SPEAKER_01: Bukvalno se nađeš u tom krugu ljudi koji te onako vode pokazuju i kad radiš negdje ti više se fokusiraš na naše ljude i ustvari nekako se uopće ne asimiliraš i ne vidiš tu pravo lice Amerike i pravu stranu Amerike i šta ti u stvari Amerika niti.
18:15
SPEAKER_03: A koliko nas to zaustavi od vlastitog razvoja ili.
18:20
SPEAKER_01: Mnogo, mnogo nažalost, da.
18:24
SPEAKER_01: Prosto zato što ljudi su nekako sigurnije je ostati u zoni komfore i u onom gesti siguran.
18:34
SPEAKER_01: I ako si već našao prvi ili drugi posao koji ti donosi dovoljno novca da ti ne moraš da razmišljaš o egzistenciji, većina se tu izdrži i ne pokušava ništa drugo.
18:47
SPEAKER_03: Vrlo je osjetljiva tema iz razloga što mi moramo imati našu zajednicu i moramo se na neki način družiti s našim ljudima.
18:56
SPEAKER_03: Ono što ja uvijek kažem nekad kad smo vani, nije samo da možemo izabrati s kim bismo se družili, nego nam je nametnuto s kim da se družimo zbog toga što je naš.
19:08
SPEAKER_03: A onda s druge strane upadnemo u tu zamku da zapravo ono zbog čega smo došli, ne uspijevamo da iskusimo.
19:16
SPEAKER_03: Kako si ti prelazila te granice jer ti si ih prešla, a ne bi završila.
19:22
SPEAKER_03: Ovdje ćemo reći u Zillovu, a ti ćeš mi pomoć da predstavljam Zilov zato što ja znam šta je to, ali većina slušati da gledate da ne zna.
19:29
SPEAKER_01: Da, u Americi svi znaju jer svatko je kupovao neku nekretninu ili tražio nekretninu za rentanje.
19:36
SPEAKER_01: To je jedna od najvećih kompanija, odnosno, ja mogu slobodno da kažem Zillo je softverska kompanija koja ima nekoliko aplikacija i softvera koje koriste real estate agenti ili agenti za nekretnina, eto tako da budemo razumljiviji za naše vladavce.
19:55
SPEAKER_01: I također za aplikaciju za ljude koji traže da kupe nekretninu ili land, zemlju, što god.
20:10
SPEAKER_01: To je znači najveće u Americi i najpoznatije.
20:15
SPEAKER_01: Tu sam radila posljednje tri, skoro četiri godine, preje nego što sam napustila.
20:22
SPEAKER_01: Završila sam tako što eto da krenem sad od početka kako sam krenula u školu.
20:28
SPEAKER_03: Ja ću ti prvo ovdje zaustaviti da mi odgovoriš na ovaj dio kako se uspjela ti pomiriti ovu asimilaciju, ostanak u krugu naših.
20:38
SPEAKER_03: I iskorak privatno, a onda ćemo polako preći.
20:42
SPEAKER_03: Ja još se držim na onome gdje si upoznala supruga.
20:47
SPEAKER_03: To kažem zašto si se vratila, ja pretpostavljam.
20:51
SPEAKER_01: Pa nije.
20:53
SPEAKER_01: Suprug jer smo se upoznali 98 godine na letovanju, a nisam poznao već.
20:59
SPEAKER_01: Ne, ne da, da.
21:01
SPEAKER_01: Tu smo se upoznali ali smo se sreli eto u Americi posle toliko godina.
21:06
SPEAKER_01: Sčajno.
21:07
SPEAKER_01: Ali da, poslije o bio razlog da dođemo u Ameriku, jest iako je meni od uvijek bila želja da živim u Italiji, ali Amerika je na kraju prevaliti.
21:17
SPEAKER_01: Sad nisi daleko.
21:19
SPEAKER_01: Nisam, da, nisam.
21:22
SPEAKER_01: Mislim da možda u nekom trenutku Italija i dođe na red da neko vrijeme provedem tamo malo duže.
21:31
SPEAKER_01: Pošto trenutno učim italijanski jezik.
21:33
SPEAKER_01: I za to imam sad malo više vremena.
21:38
SPEAKER_01: Pa kako sam pomirila te stvari?
21:41
SPEAKER_01: Ok, puno prijatelja naših imamo.
21:44
SPEAKER_01: I stvarno oni su mi pomogli u nekim najtežim trenutcima u kojima se svi mi nađemo kada dođemo u novu zemlju.
21:50
SPEAKER_01: Jer ja sam se preselila u Čikago sa malim djetetom i četiri peti mjesec trudnoće sa drugim.
21:59
SPEAKER_01: U u kojoj ni jezik nisam znala kako treba.
22:03
SPEAKER_01: Hai by how are you?
22:04
SPEAKER_01: To je sve.
22:05
SPEAKER_01: I onda je mnogo bilo teško i da sklopim neka prijateljstva sa Amerikancima, čak i komšijama.
22:11
SPEAKER_01: Tako da su naši ljudi, meni lično, ovako evo i ovim putem mogu da im se zahvalim.
22:20
SPEAKER_01: Puno mi značili u mnogim trenucima kroz koje sam, teškim koje sam prolazila, preseljenje, nova sredina, gdje kupiti ovo, gdje kupiti ono, gdje otići na kafu, gdje naručak i tako, sve te neke stvari koje su nam bitne za socijalizaciju, da počneš normalan život u državi.
22:45
SPEAKER_01: Kako sam, ja to ustvari djeca kad su krenula u školu i naravno, morala sam i tada da počem malo više i da učim engleski i da se sporazumijam sa učiteljima i da ih vozim tamo i o mamu, ok.
23:00
SPEAKER_01: I onda kada su klinci trebali da krenu full-time, znači meni je ono bilo kao ok, ja sebe ne vidim kao domaćicu, kao nekog tko će da sjedi u kući non-stop.
23:10
SPEAKER_01: I narod to ne da zavisim ni od muža, ni od bilo koga, znači da budem financijski nezavisna i bilo šta da radim.
23:19
SPEAKER_01: Da li ću se zaposliti u nekoj transportation company kao ne znam, safety računovodđe ili ne znta ili ću ići nešto dalje.
23:30
SPEAKER_01: I u tom trenutku je moj muž presudio, onako našto smo pričali kao aj možda nurse, mene bolnice nikada nisu ni privlačili niti taj posao, mislim human fenomenalno, svakač tim ljudima, ali ja stvarno sebe nisam tu vidjela.
23:47
SPEAKER_01: I onda ju rekla zašto ti ne bi počelo neko kodiranje i ne znam, web dizaj i tako neke stvari i ako ima gdje kakvo kodiranje.
23:54
SPEAKER_01: Mislim, to mi nije padalo na pamet, toliko vremena ti treba da uđe u to i non-stop, naravno, učenje i sve.
24:01
SPEAKER_01: I onda kao aj krenim postoji jedan boot camp, sedam mjeseci traje, možeš ti to, možeš možeš.
24:09
SPEAKER_01: I kao user experience i user interface design.
24:13
SPEAKER_01: Kao kreativna si sto posto će to da ti legne, vidim te u tome ja kao što ovdje čovjek priča kao nema šanse, ne znam jezik, ne znam ništa to znači.
24:24
SPEAKER_01: Znači apsolutno nemam pojma u što se upuštam, al kao hajd.
24:28
SPEAKER_01: I onda sam krenula prvo sa časovima kodiranja, pa malo časovi Photoshop, ilustrator i na kraju je došlo do toga da ta škola je izbacila kodiranje iz programa kompletno, što je meni super bilo ono kao na neki način poziv da nastavim i kao OK otišao sam na razgovor, primili su me iako sam ja njima naglasila da ja ne znam dobro engleski, da će mi trati puno više vremena i rada i truda i svega.
24:58
SPEAKER_01: I onda se kao nema problema.
24:59
SPEAKER_01: Nisi ti jedini stranac na kampu i u grupi.
25:04
SPEAKER_01: I tako je krenulo, krenulo intenzivno, krenulo je ono baš žestoko sedam mjeseci nespavanja, sedam mjeseci malte ne decu nisam vidjela, spavala sam po četiri sata jer sam neke lekcije prevodila, ne neke nego sve, prevodila na srpski da razumemo o čemu se to radi, da nauči materiju.
25:23
SPEAKER_01: Pa u ovom poslu puno ima prezentacija, sve je prezentacija.
25:30
SPEAKER_01: Svaki projekat koji odradiš, svaku promjenu koju napraviš je neka prezentacija.
25:35
SPEAKER_01: Moš da prodaš svoju ideju, moraš da obrazložiš zašto si doneo neku odluku, počinji srpski da zaboram.
25:47
SPEAKER_01: I onda tako da sam sve prevodila sa srpskom na engleski na engleskom ga srpski.
25:55
SPEAKER_01: Bilo mnogo teško, bilo je puno suza, puno neprospavanih noći, puno pitanja da li ovo treba zašto ja ovo sebi radim, da li treba da nastavim.
26:08
SPEAKER_01: I naravno na kraju na kraju kad je bio građuišan i kad smo imali taj parti i dodelu diploma i svega, oni su meni rekli da sam završila kao najbolja u grupi sa najboljim projektom i da su ustvari misleću, poslije mese znamo ja da otpadnim jer oni ušto nisu vjerovali da ću da dođem do kraja, da ću ošto pređem taj prvi deo pošto iz tri dela je?
26:31
SPEAKER_01: Ali završila sam tako da preživela sam.
26:35
SPEAKER_01: Tek sam tako stvari bila svjesna koliko mogu i šta mogu.
26:40
SPEAKER_01: Jer sam puno, puno sam nekako.
26:45
SPEAKER_01: To sam eto ponila iz Srbije i iz te neke sredine.
26:53
SPEAKER_01: Dosta sam takvih komentara dobijalo dok sam išla u školu.
26:57
SPEAKER_01: Sa trides godina rećeš da učiš nešto novo kao da li si ti normalno.
27:03
SPEAKER_03: Ko to još radi ja moram dodati učiš na jeziku koji skoro još uvijek ne razumiješ, pogotovo tehničke stvari.
27:12
SPEAKER_03: Što je važno u ovom momentu dodati.
27:14
SPEAKER_03: Radi što?
27:15
SPEAKER_03: Kad nije postojao da ti pomogne i da ti prevede.
27:20
SPEAKER_01: Da mi uredi samo lekcija koje su bile i opširne.
27:26
SPEAKER_01: I neke stvari koje apsolutno možda u nekom trenutku nisu bile ni potrebne, ni prioritetne.
27:34
SPEAKER_01: Ali ova iz sada je sve mnogo.
27:37
SPEAKER_01: Mislim, meni je AI za moj posao toliko olakša život da ne mogu to reći mediše.
27:45
SPEAKER_01: Iako znam da je to stvar koja.
27:50
SPEAKER_01: Mislim, ja sam na relaciji lavat sa AI.
27:55
SPEAKER_01: Koliko volim toliko imbrzi.
27:59
SPEAKER_02: Upo sam da sam započela svađati.
28:02
SPEAKER_02: Pokušavamo da ga korigujem kad mi da glup odgovor.
28:07
SPEAKER_01: Pa ja više iz nekih ok sam sa tim.
28:10
SPEAKER_01: Kada odgovor pa to mi još uvijek pomaže doključim ozak.
28:15
SPEAKER_01: I da onako budemo negdje.
28:19
SPEAKER_01: Oprezna onako alert kad su te neke stvari u pitanju, ali više eto, Zillow je prošl otpustio petsto radnika zbog AI.
28:28
SPEAKER_01: Zato što prosto AI je za menio toliko, toliko ljudi, toliko pozicija, naročito kontent dizner, jedan DO research tima.
28:37
SPEAKER_01: I tako to sve već AI radi.
28:40
SPEAKER_01: Jer Zillow ima svoj Internal Tools koji mnogo dobro rade research.
28:47
SPEAKER_01: Sumer od svega i svačega onda prosto.
28:51
SPEAKER_01: To je realnost.
28:52
SPEAKER_01: Mislim to je budućnost.
28:54
SPEAKER_01: Tko to nije shvatio i tko se još uvijek bori.
28:58
SPEAKER_01: Ili naučiš i kreneš da ga koristiš ili ne naučiš i ondaš.
29:05
SPEAKER_03: Moš da tapkaš i ostaneš ono što kažu behaj.
29:08
SPEAKER_01: Pa mislim najgore da ostaneš u mestu.
29:10
SPEAKER_01: Jer definitivno ako ostaneš na jednom mestu i ne napreduješ, onda u nekom trenutku već počinješ ideš unazad.
29:15
SPEAKER_01: Jer svi drugi idu napredati.
29:18
SPEAKER_01: Nećeš da ostaneš čak ni na tom mestu na kom si bio.
29:22
SPEAKER_01: Prosto ideš backwards.
29:24
SPEAKER_03: Ja se moram vratiti na onih 7 mjeseci.
29:26
SPEAKER_03: Ti si čak ovo puno ljepše opisala nego u pripremnom razgovoru kada sam čula zaista koliko ti je teško bilo i kolekcija s profesorima u Srbiji da bi nešto razumjela i pomenula si četiri sata spavanja, mala djeca.
29:41
SPEAKER_03: Obzirom da ti je podrška i podstreg da to uraš bio suprog.
29:45
SPEAKER_03: Jer su ima vremena smatrati s njim i reći mu što mi ura.
29:48
SPEAKER_01: Mogu da kažem da sam dolazila razkušenja, neću reći koja.
29:53
SPEAKER_01: Vrlo onako sam bila besna na njega što me uvalio u tu situaciju, mislim, sad sam u ekstremno zahvalna zbog toga i što je vjerovao u mene i što me podržava.
30:12
SPEAKER_01: Ali, bez obzira što je.
30:14
SPEAKER_01: On mene jeste moralno podržavao ali mi ništa nije pomagao jer je htio da ja to sama isimam.
30:20
SPEAKER_03: Ali je vrlo bitno imati onoga tko te potiče i tko te razumije i koji ti tvoj kapacitet.
30:25
SPEAKER_01: Bio je moralna podrška.
30:27
SPEAKER_01: Nije htio da mi pomaže ni što se tiče engleskog, ni što se tiče nikakvih prezentacija i toga.
30:32
SPEAKER_01: Bukvalno me je stavio onako da se sama pečem što se kaže.
30:37
SPEAKER_03: Ali nije znao da ti to možeš, ja pretpostavljam.
30:40
SPEAKER_01: Da ja to mogu.
30:42
SPEAKER_01: Čak me gledaju kako plaćem i toga nije pokolebalo, možda i bolje jer sam naučila da radim researč sama i da naučim neke stvari same i kako da se snađem i kako da nađem rješenje.
30:59
SPEAKER_01: Tako da je na kraju ispalo dobro.
31:02
SPEAKER_01: Ali jeste, stvarno mi je bio podrška i mislim zašto god što se posla tiče i ovako.
31:09
SPEAKER_01: A što se tiče svađanja, da, ja se inače svađam sama.
31:12
SPEAKER_01: On je tip koji sluša, ja tako kažem šta imam, vrlo sam impulsivna osoba i on mi kaže, jel ti sad lakše tim tono.
31:24
SPEAKER_03: Dobar ste meč, suprotnosti se privlače.
31:27
SPEAKER_03: Ja znam da je posli toga Ion, ja ne znam ili išo završio istu školu, ali poslije Ion išao u tvojim koracima tako da ne bude da ga ovdje đađamo znako šta su prošla i svin da.
31:41
SPEAKER_01: Samo što je njegova promjena karijere trajala malo duže, dvije godine, on je dvije godine učio i on je prešao u IT s tim što je on IT, čitav život je bio u tome i uvijek ga je interesovalo od fakulteta, on je kemikalni inženjer, ali je uvijek bio u tim nekim vodama.
32:00
SPEAKER_01: Jedno vrijeme je naravno i on kao i svi naši ljudi bio u transportu i taj posao nam je puno fleksibilnosti pružio i ustvari omogućio da dođemo na ovu poziciju da možemo da imamo.
32:15
SPEAKER_01: Mislim eto da nekako financijski se obezvedimo da promenimo tok poslovni.
32:23
SPEAKER_01: To nam je negdje od početka i bio neki plan.
32:26
SPEAKER_01: Samo što nismo znali šta, ali eto, nekako usput se dešavalo.
32:29
SPEAKER_01: Kad sam ja otišla u IT i našla posao, onda je on krenuo da ući u školu, pa se i on prebacio izimon je mnogo više od mene dostigao, jer je od uvijek bio u tome i nekako njemu to lagano ide.
32:44
SPEAKER_03: Zaista ste sretni što ste imali jednu drugo.
32:46
SPEAKER_03: Ovo ću reći iz perspektive nas, imigranata.
32:50
SPEAKER_03: Znači, ono što bar s Amerikom se dešava kad naši ljudi dođu nebitno iz kojeg razloga i u koje vrijeme, jest što mnogi zapravo ostanu birajući karijeru koja im mora proizveti novac u tom datom momentu nastave tapkati i ostaju u tome ne odluče se za ove korake, nemaju priliku edukovati se, nemaju priliku promijeniti karijeru ili čak baviti se onim čime su se bavili na područjima Balkana prije nego što su došli ovdje.
33:23
SPEAKER_03: Zaista interesantna priča da ste imali jednu drugu i da ste se odlučili vrednovat edukaciju i biti vjetar u leđa kad kaže ne samo emotivno kao suport, ali i financijski.
33:35
SPEAKER_03: Jer koliko mogu razumjeti, on je podržavao porodicu dok se ti učela, što mnogi nemaju kao luksu u mnogo mnogo slučajeva u Americi.
33:45
SPEAKER_03: I suprotno, kad se ti počelo raditi, onda je on mogao ostaviti ono što je donosilo prihod, jesmo u pravo.
33:52
SPEAKER_01: Tako je.
33:52
SPEAKER_01: S tim što ne znam baš da uvijek ima puno ljudi koji su u sličnoj situaciji, onako da kažem, start imaju sličan ili maltene isti kao što smo mi imali, ali nisu razmišljali u tom smjeru ili jednostavno ne žele da uložu svoje vrijeme i trud u edukaciju i u nešto drugo jer da se vratimo sa početka zona komfora je ipak za većinu, neću kažem za sve, za većinu ljudi nešto g, ali to nije samo u Americi, to je prostor čovjek ili si takav čovjek koji hoće da promeni i da rizikuje ili si netko tko je onako sigurno i to je to.
34:40
SPEAKER_01: Naši ljudi ne razumiju jednu stvar, a ja sam to od Amerikanaca naučila.
34:47
SPEAKER_01: Da bi učio i napredovao, ti moraš da menjaš.
34:51
SPEAKER_01: Ja sam na svakom poslu i u svakoj firmi ostajala dva godine maksimum.
34:55
SPEAKER_01: U Zillowu sam se najduže zadržala iz razloga što Zillowu ima mnogo više softvera i aplikacija i tu konstantno možeš da menješ pozicije graš i na kom softveru radiš i uvijek ti djeluje kao da si u novoj kompaniji.
35:09
SPEAKER_01: U drugim kompanijama, naročito kada reš in house companijas koji imaju svoju jednu aplikaciju ili softver, dovoljno je godinu dana čak i kraće, da ti naučiš sve što je vezano za to.
35:25
SPEAKER_01: Poslije tapkaš u mestu i stagniraš.
35:28
SPEAKER_01: Već i u istom krugu ljudi, u istim pričama, u istim procesima rada, da bi nešto promijeno ti možeš da meniš kompaniju.
35:38
SPEAKER_01: Shvatila sam da i platati bude veća i ako hoćeš veću zaradu, meniš kompaniju, nikad ne ideš na istu zaradu, uvijek ideš na veću i na veće benefite i sve ostalo što dolazi sa promjenom posla.
35:52
SPEAKER_01: Najveća greška je da netko pomisli aha, ovo mi je super posao, lagano je, super je plaćeno i ja ću tu dostati do penzije.
36:01
SPEAKER_01: To je absuludo razmišljati.
36:03
SPEAKER_01: Mislim, ja ne znam da li postoji neka pozicija i neki posao u Americi, to nisam još čula nekoga ili vidjela da je netko čitav život na jednoj poziciji do penzije, kao što je recimo, kod nas uvijek je bilo čudno kad se našim ljudima pričam i kao menen posao.
36:19
SPEAKER_01: Ja opa presi rekla da ti super.
36:21
SPEAKER_01: Pa da, super mi je, ali ja staniram.
36:25
SPEAKER_01: Stagniram, ne učim.
36:27
SPEAKER_01: Nije stvar o tome da li će imati više novca ili ne znam čemu.
36:30
SPEAKER_01: Prosto ne učim, dosadno mi je.
36:32
SPEAKER_01: A ja kad krenem da radim nešto, ja ne želim da mi bude dosadno.
36:35
SPEAKER_01: Ja hoću da mi bude interesantno, hoću da učin, hoću da napredujem samim tim više vrednujem sebe.
36:41
SPEAKER_01: Jednostavno takmu čim se sa sobom.
36:43
SPEAKER_01: Ja nemam taj problem da rizikujem i da promijenim i mislim da se to.
36:50
SPEAKER_01: Preselili smo se na drugi kontinent s 45 godina i 55.
36:57
SPEAKER_03: Vrati mi se molim te na prve intervju i prvi posao koji si dobila nakon što se završila školu.
37:03
SPEAKER_03: Jer ti se sad braj na nju.
37:05
SPEAKER_03: I obrazovana i prvi put, znači apliciraš i tražeš svoje mjesto pod suncem u Americi.
37:12
SPEAKER_01: Prvo u stvari kad sam završila školu je krenulo.
37:15
SPEAKER_01: Mora sam da napravim portfolio, svoj website, svoj portfolio i ustvari kako ću da se prodamo na tržištu.
37:24
SPEAKER_01: Što je za mene bilo nešto novo jer mi nismo učeni da se prodajemo da kažem.
37:34
SPEAKER_01: I to je.
37:35
SPEAKER_01: Samo ću kratko da napravim paralelu naše obrazovanje i američko obrazovanje, gdje oni od malih nogu, evo moja dica od Kindergarten uče prezentacije i kako sebe da prezentuju i buklno kako da se prodaju sutra.
37:55
SPEAKER_01: Što kod nas skoro pa ne postoji.
37:59
SPEAKER_01: Ne znam sada, ali u moje vrijeme za vremenom školovanja, čak ni na fakultetu, toga nije bilo.
38:06
SPEAKER_01: I to mi je predstavljalo veliki problem.
38:08
SPEAKER_01: Te prezentacije i taj public speech i to, to je za mene bio pakal, ali stvarno to mi je najteže bilo.
38:17
SPEAKER_01: Prvo portfolio, znači moji radovi, da pokažem šta sam radila, moj proces rada.
38:24
SPEAKER_01: I onda naravno aplikacija apliciraš junior pozicije i moliš se Bogu da te pozovu jer si nov, jer nemaš iskustvo, jer si.
38:41
SPEAKER_01: Ja sam isla stranac, pa nemaš prednost.
38:44
SPEAKER_01: Pa onda znaš, opet razmišljaš, treba ti neka veza, treba netko da te preporuči, da te pogora.
38:51
SPEAKER_03: Balkanski mentalitet ne napušta.
38:53
SPEAKER_01: Tačno, tačno.
38:55
SPEAKER_01: Ali ništa od toga nije trebalo.
38:59
SPEAKER_01: Jednostavno, ja jesam aplicrala na desetak pozicija preje što sam dobila prvi poziv.
39:05
SPEAKER_01: Nisam bila ni na jednom intervju, ali na tom prvom intervju na kom bila, taj posao sam dobila.
39:12
SPEAKER_01: To je bio SIS Holding.
39:14
SPEAKER_01: Opet ljudi u Americi znaju: SIS e-commerce, odnosno velike robne kuće i njihove aplikacije za prodaju, tako da kažem.
39:29
SPEAKER_01: Prvi posao, znači, uzer interface designer.
39:35
SPEAKER_01: Znači, bilo je razgovor sa regruterom, prošao sam taj prvi krug, onda poziv od menadžera koji zapošljava za poziciju za tim u kojem bih radila, prošao sam i taj krug.
39:52
SPEAKER_01: I onda treći krug, ideš tamo kod njih u kompaniju, prosiš svoj komputer, pripremiš prezentaciju, gomila pitanja kako, šta ne znam, od predstavljanja sebe.
40:10
SPEAKER_01: Šta si završio, škola, interesovanja, hobi, zašto nešto ih interesuje.
40:17
SPEAKER_01: Ne baš najsajniji.
40:20
SPEAKER_01: Baratila sam dobro sa terminima koji su bili vezani za moj posao, to da.
40:27
SPEAKER_01: Ali sve van toga, eto kad moram da pričamo o svojim hobijima i ne znam porodici i deci gdje sam bila jučer prekojuče i to, to mi je mnogo teže mnogo teže išlo.
40:36
SPEAKER_01: Onaj svakodnevni engleski mi je mnogo teže išao nego poslovni engleski.
40:41
SPEAKER_01: I meni je, mislim da i danas dan sam nekako zateknem sebe da razmisl kako se nekad nešto kaže.
40:50
SPEAKER_01: Mislim sa ovim preseljenjem u stvari se i plašim da ne izgubim taj svakodnevni engleski koji sam koristila sa ne znam, kolegama ili komšijama itede Uglavnom, eto taj poslovni engleski, ok, solidan, ali sigurno ja nisam.
41:09
SPEAKER_01: U istom trenutku se moja koleginica sa kojom sam završila u školu i ona je bila na intervju, ona je znači bila moj direktni konkurent na tom poslu i ja sam se buk, ali stvarno bila ono kao nema šanse, ona Amerikanka, znači nema šanse da će ja dobijem taj posao.
41:27
SPEAKER_01: Međutim, Nataša dobila posao.
41:30
SPEAKER_01: I to je meni bilo stvarno nevjerojatno.
41:34
SPEAKER_01: Prostor nisam mogla da vjerujem.
41:36
SPEAKER_01: Da nisam imala ni jednu preporuku, prvi posao sa mojim engleskim nešto ni sa tim intervjuom.
41:44
SPEAKER_01: Moj perfekcionizam opet izlazi na površinu.
41:47
SPEAKER_01: Sam mislila da ga nisam odradila kako treba, ali eto.
41:52
SPEAKER_01: Rekli su mi i ustvari, pitala sam ih za feedback i zašto su mene zaposlili u odnosu na sve ostale kandidate.
41:59
SPEAKER_01: Moj proces radi i razmišljanje vezano za projekte na kojima sam radila su u tom trenutku njima odgovarali i trebali.
42:09
SPEAKER_01: I to što sam, osoba koja će da kaže ako nešto nije u redu, jer su oni meni dali da kritikujem njihovu aplikaciju na kojoj su svi ti menadžeri radili i njihovi zaposleni.
42:20
SPEAKER_01: I ja sam naravno uzela i počela kritiku i kažu, ovo nije dobro, ovo bi trebalo ovako.
42:25
SPEAKER_01: Ja nisam se ustručavala da kažem što mislim i onda eto, ali to je to što sam ponela iz Srbije ustvari gdje mi što na um to na drugo otprilike.
42:36
SPEAKER_03: Ja se hoću ovdje da nas smijenim.
42:37
SPEAKER_03: Možda se te poslati u HR nakon toga prije nego što si bilo zaposleno zato si previše kritikuješ.
42:45
SPEAKER_01: Da, otprilike.
42:47
SPEAKER_01: Ali i ne, u ovom poslu je to ustvari plus.
42:50
SPEAKER_01: Kada kažeš šta misliš i kad si otvoren za komunikaciju i kada primaš kada primaš kritiku i daješ kritiku.
42:58
SPEAKER_01: Jer jednostavno ja da nisam naučila kako da primijem kritiku jer nikad ništa ne bih naučila.
43:03
SPEAKER_01: Jer jednostavno ovaj posao definitivno produkt di zain, bilo koji dizaj učiš tako što primaš kritiku i vidiš gdje si pogrešio i gdje treba da ispraviš stvari.
43:15
SPEAKER_03: I mnoštvo feedbaka zapravo treba da bi razumio razumio.
43:20
SPEAKER_01: To je deo posla, to je bukvalno bio demo mog posla.
43:23
SPEAKER_01: Šta godim, prvo ide round of feedback sa direktnim timom.
43:29
SPEAKER_01: Pa onda sljedeći, ne znam kako kažem na srpskom.
43:36
SPEAKER_01: Sljedeći krug utisaka.
43:40
SPEAKER_03: Nije utisak.
43:41
SPEAKER_03: Bože kao kako gubimo riječ.
43:44
SPEAKER_01: Ne mogu sad baš, ali ok, sjetit ću se, doći će mi vjerojatno reći.
43:49
SPEAKER_01: Kolegama koji su na višim pozicijama da kažem direktorima, Vice prezentima i senior level executives, dok dođe do njih i onda oni daju da kažemo završnu reći.
44:02
SPEAKER_01: Ali svi oni kažu svoje mišljenje i onda na osnovu tog mišljenja ti možeš da praviš ispravke.
44:07
SPEAKER_01: Mislim moraš.
44:08
SPEAKER_01: Iš i ti reč o tome da im objasniš zašto nešto ne bi trebalo da se uradi jer si ti ustvari njihov konzultant.
44:18
SPEAKER_01: Tako da, to je deo posla.
44:20
SPEAKER_01: To je veliki dio posla.
44:21
SPEAKER_01: I ako si sujetan, ako ti je ego, veliki.
44:28
SPEAKER_01: Ne.
44:28
SPEAKER_01: Mislim, nijedan tim te neće prihvatiti.
44:31
SPEAKER_01: To je kratkog daha.
44:32
SPEAKER_03: I šta ti u to doba kad si već počela raditi, možda iznenađenje o američkoj poslovnoj kulturi kad je uporadiš sa onim gdje si ti radila u Srbiji.
44:46
SPEAKER_01: Komunikacija.
44:48
SPEAKER_01: Mislim, to mi je nekako prvo bilo komunikacija.
44:50
SPEAKER_01: Kako oni komuniciraju između sebe, poštovanje koje dobije još od menadžera i lidera koji su, koji apsolutno te ne gledaju aj da kažem sa visine.
45:06
SPEAKER_01: Prosto jednostavno tako da kažem.
45:08
SPEAKER_01: Ni u jednom trenutku se ne osjećeš kao neko tko je podčinjen tu i tko treba bez pogovorno i tko nema pravo glasa u donošenju odluka ili u svom mišljenju.
45:22
SPEAKER_01: Ti svoje mišljenje uvijek možete izrazitiš.
45:25
SPEAKER_01: E sad, samo je pitanje da li u tom trenutku to mišljenje ne znam relevantno ili ne.
45:39
SPEAKER_01: I da će biti prihvaćeno samo je pitanje kad će biti prihvaćeno da li u tom trenutku ili u nekom drugom trenutku prosto tajnik eto.
45:47
SPEAKER_01: To mi je bilo najako kad sam radila u Srbiji znalo se šef je bogi batina.
45:57
SPEAKER_01: Šf se ništa ne radi otprilike, mislim ništa ne radi, naravno, ali pogrešno razmišljenje.
46:05
SPEAKER_01: Prosto ono što se meni svidjelo u američkoj poslovnoj kulturi je lead by example.
46:12
SPEAKER_01: Menadžeri rade isto koliko i radnici kojima oni rukovode i rade bukvalno, e sad opet, ne mogu da kažem da su sve kompanije takve, ali u većini kompanije u kojima sam ja radila, menadžeri su radili na tome da ti napreduješ, da dođe da napreduješ toliko da dobiješ sljedeće unapređenje, neku drugu poziciju, da naučiš nešto novo, da te pošalju na neki seminar, šta god hoćeš, da kupiš neku edukativnu knjigu u koju će kompanija da plati, kurs, putovanje šta god.
46:56
SPEAKER_01: Eto, to je mene iznenadilo i ja sam bila fascinirana time i prostor večno ću biti zahvalna svim mojim menadžerima i mentorima koji su imali strpljenje sa mnom i koji su me ubacili u taj da kažem proces poslovanja koji ja sada znam da radim i sa kojim sam ono konfident i komformna.
47:20
SPEAKER_01: Da kažem, imam samopouzdanje, da kažem da mogu da radim u bilo kojoj, jer sam radila i konsulting i da objasnimo šta je konsulting.
47:31
SPEAKER_01: Znači to su obično konsulting agencije koje pružaju usluge za IT, da li nekom treba web sajt aplikacija ili samo deo nečega iz procesa, research, istraživanje, pa da ukažemo na to šta fali nekoj aplikaciji ili nekom softworu, šta imla se popravi, e sada ćemo mi to da radimo kao agencija ili će oni naći nekog drugog, nevažno je ali oni nas plaćaju za određeni paket usluga.
48:04
SPEAKER_01: Znači radila sam i u takvoj kompaniji, radila sam i in house, znači kompanija koja ima svoj proizvod ili proizvode kao što je Zillo, kao što je Insurance Auto auction, kao što je SIRS itede Znači prosto to poslovanje, ja pričam za IT, ne znam u drugim kompanijama, ali pretpostavljam da je korporativni sistem sličan, isti to poslovanje koje Amerikanci imaju i taj neki nivo gdje imaš menadžere koji su ti mentori i dukalno daju sve od sebe da ti napreduješ, gdje nema konkurencije to je nešto što je mene stvarno fasciniralo.
48:52
SPEAKER_01: Recimo na posljednjem intervjuju za Zilo, gdje je mene intervjuisao čovjek koji ne zna toliko stvari u Jurzer Experijensu, recimo nikad nije redu Risarać ili tako neke stvari i on je meni to priznao i rekao oka ti znaš te neke stvari, ja to ne znam, ti si bolja u tome od mene, čovjek koji meni treba da bude menadžer, ali eto ja ću to naučiti od tebe, ti možeš od mene da naučiš neke druge stvari, od ne znam, tog tim mejeta može da nauči nešto drugo i oni tako stvaraju tim, da svatko od svakoga nešto pokupi i da svi napreduju.
49:27
SPEAKER_01: To je meni bilo fascinantno.
49:28
SPEAKER_01: Znači apsolutno da se on ne zabrine da će u nekom trenutku možda ja da zauzem njegovu poziciju.
49:34
SPEAKER_01: To nisam stvarno imala iskustva sa takvim stvarima.
49:38
SPEAKER_03: I ono što ja mislim da je važno za američke menadžere jeste da su prošli put od prve pozicije, od najnižeg levela.
49:45
SPEAKER_03: Prošli su kroz sve ono što njihovi radnici prolaze i znaju točno kroz šta ti prolaziš, iskusili su to i to je ono što njima daje poseban kvalitet.
49:58
SPEAKER_03: A nazivov ćemo nakon što kažem da je ovo podcast realno.
50:02
SPEAKER_03: Razgovaram s Natošom Todorović.
50:05
SPEAKER_03: Hvala.
50:05
SPEAKER_03: Visokovoj zlatnoj željezbi što sporiši ovaj projekt.
50:10
SPEAKER_03: Vravo! I u ljubljani se pije.
50:15
SPEAKER_01: Pila sam je i u Čikagu i sad u ljubljani i nosim je moj ima kad idem za sbiju i.
50:22
SPEAKER_01: Hvala nisam odav da ih reklami.
50:38
SPEAKER_03: Ja ću sad pitati za iskustvo u zilovu.
50:42
SPEAKER_03: Evo iz kojeg razloga?
50:44
SPEAKER_03: Ja sam personalno vezana za zilov.
50:46
SPEAKER_03: Kistim svaki dan ne znam pokoliko puta.
50:50
SPEAKER_03: Svi moji klijeneti koriste i ja mogu reći da imam hate love relationship sa Zilovom i objasnju ću to gledateljima i slušateljima zašto možete pomoći jako puno i neophodan alat pogotovo sa aplikacijom ko mi koristimo da pokazujemo kuću, otvaramo kuće itdavimo koje ovo ne interesuje.
51:11
SPEAKER_03: Odličan je tuli alat tebi kao agentu nekretnina, ali s druge strane može raditi protiv tebe kad klijenti koriste sami i na neki način onda ne trebaju tebe kao agenta.
51:24
SPEAKER_03: Ali zašto taj Zilovi tvoja veza sa zilovom je mene onako draga.
51:30
SPEAKER_03: Ja se sjećam kad smo se prvi put samo slučajno svela ja sam znala za tebe, ali nisam znala tebe.
51:37
SPEAKER_03: Slučajno smo se neki sveli, u stvari ti si bila i radila upravo na onom show u unapreženju show aplikacije koju ja koristim svaki dan.
51:47
SPEAKER_03: Meni je tako bilo drago znati da je netko s naših područja iza svega toga iskreno.
51:55
SPEAKER_01: Puno takvih komentara sam čula.
51:57
SPEAKER_01: Love hate, zillo i showing time.
52:01
SPEAKER_01: Zašto agenti koji nisu zaposleni u zilo ne vole zilo jer prostor kupci koji kupuju nekretninu, oni mogu da vide dugmence na koje kliknu i nađu agenta.
52:14
SPEAKER_01: Premijer agent se to zove na zilo, oni imaju posebnu aplikaciju.
52:20
SPEAKER_01: Razumem sa tvoje tačke gledišta.
52:24
SPEAKER_01: Ja sam radila na toj Showing Time aplikaciji.
52:26
SPEAKER_01: U stvari inicijalno sam zaposlena da su radili modernizaciju te aplikacije.
52:33
SPEAKER_01: I sada ne znam da li koristiš novu platformu Zillow Pro, koja je, showing time je bukvalno migrirao na tu platformu.
52:45
SPEAKER_01: Ja sam na početku radila i na toj aplikaciji, bila sam jedna od inicijalnih dizainera, za to je jedan veliki dio mog portfolija, u stvari Showing Time i taj Zillow Pro i premier agent također.
53:02
SPEAKER_01: Pa ne znam šta da ti kažem.
53:03
SPEAKER_01: Znači, ta aplikacija, meni je ustvari bilo interesantno kad sam ja počeo da radim, kad sam ustvari čitala feedback koji su korisnici te aplikacije ostavljali i puno naših ljudi koristi.
53:17
SPEAKER_01: Znači, ono vidim sve sa naših prostora imena i ono kao wau.
53:22
SPEAKER_01: Meni je to bilo fascinantno jer nisam baš toliko bila upućena koje tools agenti koriste i šta je njima u stvari potrebno i koliko taj posao u stvari komplikon i koliko vi vremena utrošite na pripremu i za showing i za pronalazak nekretnine prave za vašeg klijenta i kad se prodaje kuća, koliko tu stvari treba da se uradi itede itede i da na showing time aplikaciji radi pedesetak ja mislim developera koji su u Beogradu inače smješteni.
54:02
SPEAKER_01: Da, oni su glavni suporti u Beogradu i u Srbiji generalno customer support je dvjesto zaposlenih ima širom Srbije za Showing Time.
54:12
SPEAKER_01: Tako da ako zoveš nekada sigurno ti se javio neko sa naših prostora.
54:18
SPEAKER_03: Nisam malo dobio taj utisak jer zašto mi obično očekujemo indijski akcent, nije ga bilo i ja dalje nisam razmišljala.
54:25
SPEAKER_01: U Zillov ga baš nema toliko.
54:28
SPEAKER_01: Ali da, puno naših ljudi radi na Customer Support za Showing Time, specijalno baš za showing time.
54:35
SPEAKER_01: I ne znam, još ima par tih internih aplikacija koje koriste veliki timovi i brokeri iz Zillova gdje su naši ljudi u supportu ili developmentu.
54:50
SPEAKER_01: I eto ja sam bila jedini dizajner da kažem na toj modernizaciji, na toj velikoj platformi.
54:56
SPEAKER_03: Je li bilo teško napustiti.
54:58
SPEAKER_01: O da.
54:59
SPEAKER_01: Pa to mi je najteži otkaz koji sam dala zato što sam obožavala tim.
55:10
SPEAKER_01: Sad je malo iše, da kažem, bili smo kao jedna velika porodica, ali stvarno sam ostala veliki prijatelj i sa mojom menadžerkom i sa direktorkom koje je iznad nje i sa svim kolegama.
55:28
SPEAKER_01: Predivno iskustvo, predivne godine provedene sa njima i putovanje, puno smo putovali sa Zillow jer je Zillow HQ Company, znači radimo svi su remote širom Amerike, Meksika, Kanade, Srbije.
55:44
SPEAKER_01: Puno smo putovali na zajednička okupljanja, zajedničke edukacije, zajedničke workshops i ostale stvari i družili smo se i van posla na tim raznim ekskurzijama, zilo imao najbolje, najbolje retrice koje smo imali od Disneylanda do Nashilla, mislim fenomenalno.
56:09
SPEAKER_01: Baš su puno ulagali, puno ulažu, ne ulagali, ulažu i dalje u radnike i u edukaciju radnika.
56:17
SPEAKER_01: Baš mi je bilo teško.
56:19
SPEAKER_01: Trebalo mi je par mjeseci da se baš naviknem na to da ne uključujem komputer svako jutro i da nemam sastanke.
56:28
SPEAKER_01: Koliko god da je moj posao vrlo zahtjevan, vrlo stresan, deadlines, deadlins, deadlins.
56:36
SPEAKER_01: Jer ja na senior level sam radila na nekoliko projekata u isto vrijeme i onda ti radiš ako radišno tri četiri projekta to su, tri ili četiri različita tama, tri ili četiri različita deadlines.
56:51
SPEAKER_01: Baš je onako kompovano, iziskuje puno, puno pažnje, puno koncentracije i puno sastanaka i nekad mi se desi da ja osam sati radim, osam sati imam sastanke, a set čeka i onda nekad kada ja ne prezentujem nego slušam i tako malo se ubacujem, onda na drugom monitoru odrađujem šta treba za neki drugi tim.
57:18
SPEAKER_01: I stvarno bilo mi je teško.
57:20
SPEAKER_01: Mislim i njima je bilo teško.
57:21
SPEAKER_01: Na kraju su mi privedili ispreče i tako što su ne znam, napravili su kvize, upečatljive stvari vezano za Sloveniju.
57:32
SPEAKER_01: Ali eto, svi su me podržali.
57:35
SPEAKER_01: Svima je bilo žalosno svi smo me podržali.
57:37
SPEAKER_01: I bilo je ono kao ja, Europa, ja fenomenalno promjena života, promjena načina života i tako.
57:48
SPEAKER_01: Do januara mjeseca sam negdje bila onako u frciji šta da radim?
57:53
SPEAKER_01: Da li da tražim drugi posao?
57:56
SPEAKER_01: Počela sam ja i ovdje da apliciram, nisam počela da apliciram, nego stvar i dobila sam.
57:59
SPEAKER_01: Kad sam promenila mesto boravka na LinkedInu, počeli su mi stižu ponude.
58:03
SPEAKER_01: I bila sam na nekim intervjuima, ali taj proces rada i to koji timovi ovdje imaju, nije nešto što bih ja mogla bez nekog većeg stresa da preživim.
58:16
SPEAKER_01: I onda je bilo ok, ajde sad ću i dalje će da budem na hold, pa ćemo da vidimo neki freance da, i nekak pomoći, konsulting i nešto da, ali nešto za stalno i to još uvijek, još uvijek nism, lepo mi je ovako da se švrčkam bez nekih većih obaveza.
58:34
SPEAKER_03: Uživo, ma da ja vjerujem da si ti mogla ostati u zilogu razinuti u Slovenije, zašto nisi?
58:40
SPEAKER_01: Pa nisam, nisam mogla.
58:41
SPEAKER_01: Mogla sam možda tri mjeseca, maksimum jer da bi oni morali da otvore kompaniju ovdje.
58:46
SPEAKER_01: Znaš ono, takse, porezi i ostale između državni ugovori i ostalo, to je vrlo komplikovano.
58:54
SPEAKER_01: Da sam u Beogradu, da, sigurno bih mogla.
58:58
SPEAKER_01: To je prvo pitanje ustvari koje mi je menadžerka i postavila da li se selim u Beograd, da bih mogla da nastavim.
59:06
SPEAKER_01: Ali, ne, vrlo bi bilo komplikovano da ja to, mislim ne bi to ni uradili.
59:13
SPEAKER_01: I treba mi odmor, trebala mi je pauza i trebalo mi je vrijeme da se posvetim dci i da se gomilu knjige koje čekaju da budu pročitane i svašta nešto što sam željala da uradima nisam imala vremena, sada imam.
59:30
SPEAKER_01: Neke nove ideje se rađaju, neke nove poslovne mogućnosti koje su malo više fleksibilne, ali i dalje u domenu kreative da kažem.
59:40
SPEAKER_01: Kad to dođe i kad se realizuje, onda pričat ćemo ponovo.
59:45
SPEAKER_03: Ajme provedi emotivno kroz period i dana kad ste zapravo odlučivali da promijenite način života i da se preselite.
59:55
SPEAKER_03: Kako je došlo do toga?
59:57
SPEAKER_03: Šta je bio razlog.
59:59
SPEAKER_03: Naravno, ne treba sam odda tajnik kako ste vas dvoje razgovarali.
1:00:03
SPEAKER_03: Srčamo proces, proces misli, proces svega onoga što se dešava u to dobu.
1:00:08
SPEAKER_01: Meni je prvo sigurno možda dva godine, šest mjeseci prije što smo uopće počeli da pričamo konkretno.
1:00:21
SPEAKER_01: Moje razmišljenje je bilo tak, dcaca su sve veće i veća, i eto ta srednja škola se bliži.
1:00:29
SPEAKER_01: I ta vožnja sa 16 godina i naš sin koji je video od drugara u komšiloku i tako koji voze motore, one brzalice i tako sam ja se nisam slagala sa tim, on to nije dobio.
1:00:49
SPEAKER_01: Što se mene tiče, nikad neće dobiti.
1:00:51
SPEAKER_01: Kad bude punoletan i zarađivao svoj novac, možda radi što god hoće, ali trenutno ne.
1:00:56
SPEAKER_01: Ja sam ona prava balkanska tvrdoglava mama dok si pod mojim krovom.
1:01:06
SPEAKER_01: Nisam baš, ali tu sam što se ovih stvari tiče.
1:01:10
SPEAKER_01: I nekako smo htjeli.
1:01:12
SPEAKER_01: Pa prostu, bilo nam je u meni i mojem suprugu je bilo u misli.
1:01:18
SPEAKER_01: Kad sam ja to pomomenula moje brige i te neke stvari, on je kao gdje da se selimo kao da si normalna kao moj muž u tom trenutku ima 54 godine.
1:01:36
SPEAKER_01: Ja kao ok ja sam to spomenula i zaboravila.
1:01:43
SPEAKER_01: Onda i on posliest mjeseci.
1:01:47
SPEAKER_01: Ne znam šta se kuvalo u njegovoj glavi.
1:01:50
SPEAKER_01: I onda on rekao kao, možda si ti u pravu trebamo da usporimo i ajde kao negdje gdje je mirnije, da mi eto.
1:01:59
SPEAKER_01: On je najviše zbog škole, obrazovanje mu se nije svidjelo tamo, mislim ni meni u zadnjih par godina.
1:02:08
SPEAKER_01: I onda smo rešli kao aj da pravamo u Europi da vidimo kako će tamo klinci da se snađu, da nauči još neki jezik, da druga kultura, drugi način života, to je ustvari presudjelo najviše.
1:02:21
SPEAKER_01: Da njima pružimo onako i drugačiji pogled na svijet i da sve nije sjajno i bajno i da za neke stvari samo možeš se potrudiš da bi ih dobio jer smo živj u kraju koji je stvarno ekstremno bogat i nekako ja sa njima stalno pričala sve ovo što vidite oko nas nije palo sa neba.
1:02:41
SPEAKER_01: To su ljudi koji su učili, trudili se i zaradili da bi došli na taj nivo.
1:02:51
SPEAKER_01: Ništa ne pada sa neba.
1:02:52
SPEAKER_01: I nekako Amerika.
1:02:57
SPEAKER_03: Ja ću reći da budemo realni politička i sigurnost da situacija se mijenja.
1:03:04
SPEAKER_03: Nije kako je bilo kad sam i ja željela doći ovdje, a ti još bolje znaš kako je bilo prije toga.
1:03:10
SPEAKER_03: Ja sam ovo trinaest godina ti puno duži.
1:03:13
SPEAKER_01: Da, drugačije.
1:03:14
SPEAKER_01: Drugačije skroz bilo.
1:03:17
SPEAKER_01: Situa se promijila.
1:03:18
SPEAKER_01: Nažalost, nadamo se da će se nešto popraviti.
1:03:24
SPEAKER_01: Nije to bilo skroz presudno da se preselimo, a bio je jedan od faktora, nego ne volim da pričamo o politici i o tim stvarima, pa i da ne mešamo sada to.
1:03:35
SPEAKER_01: Ali imalo je utjecaja.
1:03:41
SPEAKER_01: Mi nismo moželi da se plašimo da kažem imali smo i papire i dobre poslove i sve to, nego prosto sama atmosfera nije više bila nešto na što smo mi navikli.
1:03:53
SPEAKER_01: Pa naravno što je i moj suprut kad se preselio on je tamo živio dvadeset jedan godinu mislim to je čitav jedan život da kažem puno stvari se promijenilo.
1:04:03
SPEAKER_01: Mislim mi normalno izočekivati da svuda se menja.
1:04:05
SPEAKER_01: Mislim ni ovdje nije isto kao pred dvadet godina ni u Srbiji nikdje nije isto.
1:04:10
SPEAKER_01: Globalizacija je, sve se menja i ako ne ideš u korak sa tom globalizacijom i ne privikavaš i ne prihvataš te promene onda si u problemu.
1:04:20
SPEAKER_01: Mislim, ljudi postajemo anksiozni i zapitamo se šta se dešava.
1:04:27
SPEAKER_01: A ustvari sve se mijenja samo.
1:04:30
SPEAKER_01: Moramo i mi da se menjeno, ne možemo dostavemo isti ako se sve to kod nas mijenja.
1:04:40
SPEAKER_01: Tako je, tako je.
1:04:41
SPEAKER_01: I to jedno malo selo zato što se vesti šire nenormalnom brzinom, svatko svakoga danas može da upozna preko interneta ili netko nekoga zna.
1:04:55
SPEAKER_01: Pa sam puno puta mi se desi da sam slike od svojih prijatelja gledala na internetu i onda te neke osobe vidim negdje i netko poznat mi je neko, a ne znam da ga poznajemo, u stvari eto šta nam radi internet i socijalne mreže.
1:05:15
SPEAKER_01: Kojo opet sam lov hate i sa njima.
1:05:18
SPEAKER_03: Mogu čitav doktorat u zadnjih četiri mjeseca napisati na tome, obzirom da ih koristim sad za promociju podkasta i bože dragi, užta sam se ja opustila.
1:05:29
SPEAKER_03: I ja volim dodat pošto mi je pedeset u stare dane.
1:05:32
SPEAKER_03: Prvo pregrazilo me vrijeme zadnjih deset godina.
1:05:35
SPEAKER_03: Ovo govorim iz tehničke perspektive, ali što se tiče ovih ostalih narativa, neki mogu pomoći.
1:05:44
SPEAKER_01: Ali prosto nekako ovo vremena nam je donijelo da mi konstantno u nekoj eriji života moramo s edukujemo.
1:05:55
SPEAKER_01: Da, najviše tehnološki.
1:05:59
SPEAKER_01: Puno ljudi.
1:06:00
SPEAKER_01: izbjegava, ali ih negdje klepi po glavi u nekom trenutku.
1:06:05
SPEAKER_01: I onda ako razmišljamo ne samo za tehnologiju, ma za sve treba da razmišljamo malo dugoročniji, ne samo i ono sa početka priče gdje većina naših ljudi gleda sad u ovom trenutku brzinski se, nitko ne razmišlja na neki ono maraton nego je sve kratke staze i brzo i odmah, a to na duži period ne prije voda.
1:06:33
SPEAKER_03: Otvorila sam i ovdje priliku da te pitam šta misliš o Balkanicima u Americi i generalno u svijetu.
1:06:40
SPEAKER_01: Nekako šta god ja da mislim na kraju se uvijek nađem u društvu Balkanica.
1:06:46
SPEAKER_01: Jednostavno meni mentalitet i društvo naših ljudi, naravno kafani najviše prije se kafani ja sad našim ljudima najbolje mnogo volim kafanu, inače i našu muziku i hranu i sad.
1:07:03
SPEAKER_01: Tako da nekako uvijek se nađe među našim ljudima.
1:07:09
SPEAKER_01: Iako mi puno toga smeta, naročito naš mentalitet taj ljubomora zavist ego i svašta nešto mogu da nabrojim i to što nismo nekako da gledamo malo na šire i da prihvatamo ljude onako kakvi jesu i da prihvatamo i druge nacije i druge vere i druga mišljenja i svašta nešto što ide uz to.
1:07:32
SPEAKER_01: Nekako, uvijek smo spremni da osuđujemo uhvatim i sebe da mi je nekada to prva misao kad vidim nešto tako pa kao da.
1:07:45
SPEAKER_01: Ali onda se ugrizim za jezik pa se povučem nazad.
1:07:48
SPEAKER_01: Jer za sve postoji razlog.
1:07:50
SPEAKER_01: Ali to mi isto posao naučio i Amerikanci su me naučili tome da šta god vidim ne treba da reagujem na prvo.
1:07:58
SPEAKER_01: Jer iza svega postoji neka priča.
1:08:00
SPEAKER_03: Sve ima drugu stranu.
1:08:02
SPEAKER_01: Za svake odluke postoji neka priča.
1:08:05
SPEAKER_01: Tako da da, sve ima drugu stranu.
1:08:12
SPEAKER_01: Naši ljudi generalno nisu otvoreni za neke velike promjene i za neke pa ja ne mogu da kažem da je ulagati u sebe što je najbolja investicija da ulažeš u sebe i u svoje znanje jer to stvarno opet kliše, ne možeš nitko da ti oduzme i onda ćeš uključiti mozak u nekim situacijama i kritički razmišljati o nekoj situaciji u kojoj se nađeš, nezgodnoj ili ne nezgodnoj.
1:08:41
SPEAKER_01: Naši ljudi nisu otvoreni za takve opcije, nažalost, ne znam zašto.
1:08:46
SPEAKER_01: Opet ne znam, da se vratimo na zonu komfora ali možda netko nema mogućnosti i netko se bori sa egzistencijom, ali primijetila sam da ljudi koji imaju opcije, eto u ovaj moj posao preko mene je ušlo možda četiri žene iz Čikaga koje sam tamo upoznala, moje drugarice, moje prijateljice koje sam, neću da kažem ubeđivala i nagovarala i tako, ali im predočila šta mogu time da postignu i kako i da sam tu da im pomognem i da jednostavno nema razloga da se plaši.
1:09:23
SPEAKER_01: Jer ako sediš u kući, ne radiš ništa, imaš vremena, zašto nešto ne bi naučio?
1:09:30
SPEAKER_01: Mislim ovaj posao je toliko interesantan da otvarati se puno nekih drugih mogućnosti, upozatičeš neke nove ljude, čućeš nešto novo.
1:09:40
SPEAKER_01: Pa čak i da ne nađeš posao i da ti se ne vrati financijski i vratit će ti se na neki drugi način i neka nova iskustva i neka nova znanja i neki novi vidici prosto sigurno nećeš biti na gubitku.
1:09:54
SPEAKER_01: Iako naši ljudi uvijek misle kao ja uložit ću toliki novac u tu školu ili ne znam šta, a da će to da mi se vrati.
1:10:02
SPEAKER_01: Prvo se uvijek razmišljaju o financijama, nikad se ne razmišlja o tome šta ti možeš da dobiješ sa strane.
1:10:07
SPEAKER_01: I redo sam da možda neće možda ta škola da ti vrati direktno, ali nešto drugo što dođe usput, otvore ti se neke nove situacije.
1:10:19
SPEAKER_01: Tako da eto, četiri moje drugarice sušu taj posao, sve četiri rade, mislim, presrečna sam zbog toga.
1:10:26
SPEAKER_01: Stvarno sam presrečna.
1:10:28
SPEAKER_01: Jedna je čak i radila tri posla preko što je ušla u ovaj posao.
1:10:32
SPEAKER_01: Tri posla da bi mogla da pravi novac koji pravi sada se jedini, što je fenomenalno.
1:10:38
SPEAKER_01: Mislim, imaš više vremena.
1:10:40
SPEAKER_01: Bez obzira tri posla donose tri različite stresa.
1:10:44
SPEAKER_01: Tako da ovo je ba samo jedan stres.
1:10:47
SPEAKER_01: Uvalo sam ih u jedan stres.
1:10:49
SPEAKER_03: A šta je tvoje viđanje i mišljenje o Amerikanima onoliko koliko si ih tih upliše privatno.
1:10:57
SPEAKER_03: Ocijenila se ih na neki način kroz poslovnu kulturu, ali više privatno.
1:11:01
SPEAKER_01: Recimo, ono što je mene fasciniralo, nekoliko puta sam bila u situaciji gdje je neko od bližih mojih prijatelja Amerikanac ili savjetnika izgubio nekog recimo vrlo bliskog člana porodice.
1:11:17
SPEAKER_01: I nekako se čini da oni to proživljavaju skroz drugačije nego mi.
1:11:28
SPEAKER_01: Nema izražavanja toliko emocija, plakanja, dugovanja nekog previše.
1:11:39
SPEAKER_01: Oni slave život.
1:11:41
SPEAKER_01: Oni recimo, par njih je skupi prijatelji od pokojnika i rođek je i na nekim od tih slavljačak postoju u omiljenu muziku pokojnika, druže se, piju u njegovo ime, prisjećaju se trenutaka provedenih sa njim i tako mislim što je opet love hit.
1:12:08
SPEAKER_01: Jednostavno kontrola naših emocija i kako oni to rade je totalno drugačije.
1:12:15
SPEAKER_01: I to je mene nekako vodilo, a i većinu naših ljudi kad gledamo Amerikance da mislimo da su oni bezosjećeni, hladniji, udaljeni od svojih porodica, individualisti što u većini slučajeva i jeste tako i jesu individualisti i mislim da je sistem u kom žive i školstvo kroz koje prolaze napravilo da se to tako dešava jer jednostavno ti nemaš prijatelja od prvog razreda dosne škole kao ja što imam svoju kumu sa kojim se družim preko četrdeset godina, to u Americi nema.
1:12:51
SPEAKER_01: To je znači eto malo drugačije nego kod nas.
1:12:58
SPEAKER_01: Ali opet s druge strane, oni kad te prihvate i kad te zavole su najbolji prijatelji.
1:13:05
SPEAKER_01: Oni će da ti pomognu da će sve od sebe da ti guraju da ti pomognu.
1:13:10
SPEAKER_01: I nikada neće nogu dati potvore.
1:13:12
SPEAKER_01: I to ono što volim kod njih.
1:13:14
SPEAKER_01: To je stvarno onako, ali stvarno od srca.
1:13:19
SPEAKER_01: Što većina naših ljudi misli da se oni kad se javi na ulici da je to veštač ili u prodavnici iton.
1:13:28
SPEAKER_01: Pa i neka je veštački ali je bar osm.
1:13:32
SPEAKER_01: Niko mi se nekako znaš lepoje kad ti se neko osmehne.
1:13:37
SPEAKER_03: Spominjala sam to u prethodnim epizodama.
1:13:39
SPEAKER_03: Ja kad bi putovala i mijenjala avione, išla od Europe prema Americi i obratno, najviše bi vidjelo tu razliku i sjećam se da se jednom ljutivo rekla.
1:13:50
SPEAKER_03: Ne ko je fake have a good day ali me učeni da zaista imam dobar dan.
1:13:55
SPEAKER_03: Ako čuješ toliko više puta.
1:13:58
SPEAKER_03: Ono što ja primjećam neki će se složiti ili ne voljela bi čuti ovo mišljenje.
1:14:04
SPEAKER_03: Ono što nekad važi za Amerikance to da su fake.
1:14:10
SPEAKER_03: Obični ljudi su po meni nenormalno naivno dobro.
1:14:16
SPEAKER_03: Oni toga nisu svjesni.
1:14:19
SPEAKER_03: Mi to koji uvijek gledamo iz perspektive koće nas zati s koje strane i zašto možemo primijetiti.
1:14:29
SPEAKER_03: Ja vjerujem i ja nisam dosad upoznala Amerikanac da to postoji u njihovoj kulturi, u njihovom identitetu, u njihovom svakidašnjem životu, oni su naivno dobri ljudi.
1:14:45
SPEAKER_01: Naši ljudi će reći naivno glupi, ali ja se više slažem sa tvojom definicijom.
1:14:54
SPEAKER_01: Zato što ako živiš u sređenoj zemlji sa sistemom gdje ti ne treba veza da bi se zaposlio i da ti ne treba veza da bi zaradio parče hleba, ti ne možeš da budeš street smart ili iman GUP.
1:15:16
SPEAKER_01: Nema razloga.
1:15:19
SPEAKER_01: To je prosto oni, to je prosto nekako ja razumijem zašto smo mi morali da budemo street smart.
1:15:31
SPEAKER_01: Sve šta se dešavalo na našim prostorima i šta smo sve preživjeli i nekako ti si morao, odrastao si u takvom ambijentu.
1:15:42
SPEAKER_01: Oni ne moraju i stvarno jesu naivno dobri i oni nemaju taj osjećaj da ti njih da prevariš.
1:15:52
SPEAKER_01: Oni ti vjeruju.
1:15:54
SPEAKER_01: Oni ti vjeruju za sve što im kažeš, ako ja Amerikanac kad mi kažu ok završiti ti to, ja znam da će da završi.
1:16:04
SPEAKER_01: Jer jednostavno i on zna da može da ti završiti, čim on tebi rekao da će da ti završ.
1:16:09
SPEAKER_01: To znači da on može i da on hoće.
1:16:12
SPEAKER_01: Ako naših ljudi je drugačije.
1:16:14
SPEAKER_01: Oni kaže završit ću da bi se pokazao ok, ja sam dobar, fin sam ili kakve god da su namere i to se nikad ne desi, nažalost, ili eto u veoma malom procentu slučaja.
1:16:31
SPEAKER_01: I to je velika razlika između nas i Amerikanaca ali ustvari eto mogu to da kažem da uspjeh određenih naših ljudi u Americi taj stmart mindset ih je doveo na neobrazovanje, ne znam neka.
1:16:55
SPEAKER_01: Ekstola.
1:16:56
SPEAKER_01: Ekstra škola ili inteligencija, ali ta.
1:17:00
SPEAKER_01: Pa dobro, aj da se ispravim opet da bi bio stre smart možda da budeš inteligentan, jel to.
1:17:07
SPEAKER_01: To ih je dovelo na neke pozicije u Americi na koje prosječ Amerikanac ne može da doći zato što se ne bavi tim nekim razmišljanjima i ne radi.
1:17:21
SPEAKER_01: Uopće oni nemaju u svojoj glavi da bi nekim prečicama mogli da dođu do neke koristi ili do neke pozicije.
1:17:30
SPEAKER_03: Znam da si na početku poredila Sloveniju i Ameriku sad bez poređenja.
1:17:35
SPEAKER_03: Samo onako nabrzaka nakon godinu dana u Sloveniji.
1:17:39
SPEAKER_03: Šta se uhatiš da ti nedostaje iz Amerike.
1:17:55
SPEAKER_02: Stijim se zbok.
1:17:57
SPEAKER_02: Znam, ako će reći.
1:18:04
SPEAKER_01: Prijatelji mi najviše nedosta.
1:18:07
SPEAKER_01: Da.
1:18:08
SPEAKER_01: I to što i dalje kad mi netko kaže jer ideš kući, meni je prva miso od Čikago.
1:18:13
SPEAKER_01: Nije mi Srbija, nije mi Slovenija, meni je prva misa o Čikago.
1:18:20
SPEAKER_01: Nekako još uvijek valjda je to tako gdje gaš djecu, gdje odrastaju i sa kojim ljudima i okruženjem to je tvoj dom.
1:18:31
SPEAKER_03: Ja mislim da je to magija Čikago.
1:18:34
SPEAKER_03: Čikago je magičan na taj način.
1:18:36
SPEAKER_01: Meni je Čikago najlepi grad na svijetu od svih koje sam do sada vidjela.
1:18:39
SPEAKER_01: To prostom.
1:18:46
SPEAKER_01: Ne mogu da ga poredim ni sa New Yorkom, ni Selejom, ni sa Sjetlo San Francisco i nezasim i ovi europski gradovi.
1:18:52
SPEAKER_01: Među s europskim gradovima drugačije, a i da kažem ovdje istije i sve drugo.
1:18:56
SPEAKER_01: Ali da kažem, američki grad Chicago definitivno ko ima priliku topla preporuka.
1:19:04
SPEAKER_03: Definitivno.
1:19:05
SPEAKER_03: I ima nešto što te ono što kažu, što te vuče njemu.
1:19:09
SPEAKER_03: Nije čudno kad nakon toliko godina života da je tebi tako.
1:19:12
SPEAKER_03: Meni se dešavalo kad dođe samo na mjesec dana u posjetu.
1:19:16
SPEAKER_03: Odlazim kući, nisam videla djecu po 30-40 dana i jedva čekavam da sam tamo, ali duša želi ostati tu sa nekim strahom.
1:19:26
SPEAKER_01: Hoće li se moći vati, zaista ima neku magija kako je poseban i nekako od svih većih američkih gradova.
1:19:38
SPEAKER_01: Po mom mišljenju najidealniji za porodicu za porodični život.
1:19:45
SPEAKER_01: Fantastično organizovan.
1:19:47
SPEAKER_01: Toliko toga za vidjeti, toliko toga zaobići.
1:19:52
SPEAKER_01: Ja još četrnaest i petnaest godina da živim u Čikagu mislim da ne bih sve uspjela da vidim koliko sadržaja ima.
1:20:02
SPEAKER_01: Ali eto da se vratimo na inicijalno pitanje.
1:20:06
SPEAKER_01: Prijatelji i te neke aj da kažemo tehničke stvari koje Europa još uvijek malo kaska.
1:20:15
SPEAKER_01: A ovdje imaju doduše on lćanja, ma da eto mi nismo još uvijek uspjeli da setapojemo račune, da plaćamo online, moramo od imimo u poštu, to je procedura, nekako lakoće živenja u Americi je neprikosnovena, to ne postoji nigdje na svijetu.
1:20:37
SPEAKER_01: I druga stvar ta što se opet nije cijela Amerika, ali Čikago, ja se ni u jednom trenutku tamo nisam osjećala kao stranac, čak ni onda kada nisam pričala engleski.
1:20:49
SPEAKER_01: Jednostavno nikada nisam imala taj osjećaj da sam stranac u toj zemlji.
1:20:54
SPEAKER_01: I kad pričam sa nekim i svojim prijateljima, jerto moj otac je trideset godina žive u Italiji, perfektno priča italijanski, imamo rođek bez obzira koliko si uspješan, koliko postigneš, koliko se similiraš, ti si tu uvijek negdje stranac što je, mislim pa evo i u Sloveniji naravno mi jesmo Srbiji, nekad smo bili ideo iste države, ali opet ja lično nemam taj osjećaj, ali to je moj personality da me jednostavno te stvari možda ne znam, nisam primijetila, ali nismo imali do sada situaciju da nas je netko popreko pogledalo i nazvao strancima ili tako nešto ne.
1:21:39
SPEAKER_01: Ja se nigdje ne osjećam kao stranac, možda sada trenutno jer još uvijek imam taj neki osjećaj koji sam na nekom odmoru.
1:21:49
SPEAKER_01: Možda bi se to, ovo moje mišljenje promijeno ako bih počeo da radim i da se više krećem u društvu slomenaca, starosedelaca i ovdje da se malo više asimiliram.
1:22:02
SPEAKER_01: Trenutno nemam taj osjećaj, nismo imali neprijatnih situacija, ali iz iskustva drugih.
1:22:10
SPEAKER_01: Europa i Amerika u tom pogledu kako gledaju na ljude koji dolazi sa strane zemlje, mislim stvarno je to velika razlika.
1:22:19
SPEAKER_03: A dok si bilo ovdje pogotovo u početku osim kafane i hrane koju By to možeš naći u Chicagu na mnogim mnogim našim, pogotovo srbijanskim mjestima šta ti je nedostajelo iz Srbije.
1:22:34
SPEAKER_01: Svem ljudi ništa.
1:22:37
SPEAKER_01: Iskreno, stvarno ništa.
1:22:40
SPEAKER_01: Apsolutno nisam imala onu nostalgiju koju neki ljudi imaju kada dođu, možda je to vezano i za moju situaciju, jer sam otišla, imala sam papire, mogla sam da odem kući kad god.
1:22:55
SPEAKER_01: I da posvetim moje kad godi da mi dođe, da mi dođu i roditelji, rođeci i društvo.
1:23:02
SPEAKER_01: Mislim, apsolutno nisam.
1:23:04
SPEAKER_01: Nikada nisam osjetila ama baš ni malo nostalgije.
1:23:08
SPEAKER_01: Što je vrlo interesantno i mojim prijateljima i pretpostavljam i mojim roditeljima i rođecima kad tako pričam, to nije znak da ja njih ne volim i da sam pobjegla od njih.
1:23:21
SPEAKER_01: Ali jednostavno, sve ljudi koje sam ostavila u Srbiji ništa ni više nije nedostajala.
1:23:27
SPEAKER_01: Kad odeš negdje i kad vidiš kako može.
1:23:37
SPEAKER_01: Ne znam šta bi mi nedostajao.
1:23:39
SPEAKER_01: Naročito u Čikago što kažeš gima da kupi i kajm i kafu i naši restorani i hrana i sve i muzika i koncerti i predstave koji dolazi iz Srbije vokalno sve.
1:23:53
SPEAKER_01: Ja Čikago zove mala Srbija.
1:23:57
SPEAKER_01: Nije mi se desilo da sam otišla u centar Čikago ja da nisam čula bar na tri četiri mjesta da netko priča srbski.
1:24:04
SPEAKER_03: Kako bi ti zaokružila ovaj zaista interesantan, divan razgovor?
1:24:09
SPEAKER_03: Hvala što realno dijeliš svoje mišljenje i svoje životno iskustvo.
1:24:14
SPEAKER_01: Hvala tebi što si me pozvala da budem dio tvoje emisije i tvoje priče.
1:24:18
SPEAKER_01: S ono mi je bilo zadovoljstvo.
1:24:23
SPEAKER_01: Kako bih završila?
1:24:24
SPEAKER_01: Pa možda jednu poruku.
1:24:26
SPEAKER_01: Ljudima koji su negdje u inostranstvu ili možda onima koji planiraju da odu negdje vanj pa se dvome da li i da li ne.
1:24:38
SPEAKER_01: Uvijek je bitno napraviti taj inicijalni prvi korak.
1:24:42
SPEAKER_01: Sve posle ide dosta lakše.
1:24:48
SPEAKER_01: Što se tiče i promene karijere i promene mjesta prebivanja, ali prvenstveno za one ljude koji su nekako učaureni na nekim poslovima gdje su nesrečni, nezadovoljni, gdje možda čak netko i maltretira, ne znam.
1:25:06
SPEAKER_01: Stavite na papir kažem stavite na papir šta znate da radite, koja su vaša interesovanja i nekako izmiksajte sve to i vidite giste vi uživali i šta možete od svojih, a svatko ima neke strengths, neke prednosti, vštine koje možda upotrebi.
1:25:29
SPEAKER_01: Prvi korak napravite poslije ide sve lakše.
1:25:32
SPEAKER_01: Ako ostanete da tapkate u mestu, u nekom trenutku više niste u mestu gdje ste bili, nego idete u nazad, svi vas prestižu.
1:25:40
SPEAKER_01: I onda još više ogorčenja, još više razočarenja, još više anksioznosti i neizvjesnosti za budućnost.
1:25:48
SPEAKER_01: I taj jedan korak je neko novo iskustvo i nešto novo ste naučili pa taman i da ništa od toga ne bude.
1:25:57
SPEAKER_01: Definitivno i u porazima nalazimo neke pouke i naučimo nešto novo.
1:26:03
SPEAKER_03: Čini mi se da bi kvota za tvoj život, tvoj životni put i ovu emisiju bilo nešto kao nekad najveća transformacija ni u tom da postaneš neko drugi, nego da otvoriš vidike da bi zapravo upoznao sebe.
1:26:20
SPEAKER_03: Lažem se 100 posto slažem se.
1:26:23
SPEAKER_01: Jer ja da nisam napravila korake koje sam napravila.
1:26:29
SPEAKER_01: Prosto nikada ne bih ni ispoznala svoje mogućnosti, neću da kažem granice jer jednostavno ne želim sebe da ograničavam ni zašto.
1:26:41
SPEAKER_01: I to i svojoj deci kažem šta god, kad god samo probaj, pokušaj uči, idi, putuj, upoznaj drugi ljude, iz svega toga naučiš nešto novo, a pri svega upoznaš sebe.
1:26:58
SPEAKER_01: I nikad se ne takmići sa bilo kim i ne upoređuj ni sa kim.
1:27:04
SPEAKER_01: Takmići se samo sa samim sobom.
1:27:07
SPEAKER_01: To je jedini meni bio recept i onako recept za uspjeh.
1:27:17
SPEAKER_01: Za neki moj uspjeh ako ja uopće mogu bilo što od ovoga što sam uradila dosada u svom životu da nazivem uspjehom.
1:27:24
SPEAKER_01: Ne volim te tako klasifikacije jer puno je uspješnih ljudi na ovom setu.
1:27:31
SPEAKER_01: I kažem, nikad se ne poradim ni sa kim.
1:27:35
SPEAKER_01: Gledam samo ono što ja mogu da uredim i koliko ja mogu da doprinesim hoće od svoje porodice pa onda malo šire.
1:27:43
SPEAKER_03: S Natašom Todorović.
1:27:45
SPEAKER_03: Još jedna epizoda sponorsana zahvaljujući vispakovoj zlatnoj želvi i još jedna u kojoj se na kraju osjećam kao da popi kafu sa svojom gošćom.
1:28:01
SPEAKER_03: Pokast realno gledajte na YouTube kanalu.
1:28:03
SPEAKER_03: Ne zaboravite kliknuti subscribe, ne zaboravite kliknuti like i podijeliti ovu i ostale epizode sa svojim prijateljima.
1:28:13
SPEAKER_03: U opisu ove epizode su linkovi kako možete podržati ovaj podcast.
1:28:19
SPEAKER_03: Do gledanja za 7 dana! Ovo je podcast realno.